25-03-2014, 08:11 PM
27. март 1941: Зашто?
27-03-2014, 07:18 PM
![[Слика: kralj1.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/3K/QN/1PnL40qt/kralj1.jpg)
07-05-2014, 08:24 PM
„Инерција прошлости“ сутра на „Белдоксу“
Седми Међународни фестивал документарног филма „Белдокс“ почиње сутра, а премијеру ће имати домаћи документарац „Инерција прошлости“ аутора Дејана Вражалића, посвећен једном од најзначајнијих датума у српској историји - 27. марту.
Грађани Београда, Сарајева, Подгорице и Скопља те 1941. године изашли су на улице и јасно исказали став о сарадњи са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.
Аутор Дејан Вражалић уз подршку академика, професора историје, сведока, публициста и уз богату архивистичку грађу, осветљава догађај са жељом да га пре свега сачува од заборава.
„Ми смо направили једну анкету, која је запањујућа. Она чак и вређа људе који знају шта је 27. март. Од 70 људи, 60 нису знали шта је било 27. марта 1941. године“, истиче Вражалић.
Према његовим речима, разлог снимања филма је да се подсетимо да смо изабрали праву страну.
„Разлог да се спреми овај филм је добрим делом рекао један од мојих саговорника, а то је да данас многи народи и државе измишљају антифашистичку прошлост. Ми смо избарали праву страну и ово је подсетник на то“, објашњава Вражалић.
Тема 27. марта је комплексна, практично ни историографија нема потпуни одговор на питање око тога дана. Ипак документарац Инерција прошлости је још један допринос бављењу узроцима због чега се догодио 27. март и његовим последицама.
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story...80%9C.html
Седми Међународни фестивал документарног филма „Белдокс“ почиње сутра, а премијеру ће имати домаћи документарац „Инерција прошлости“ аутора Дејана Вражалића, посвећен једном од најзначајнијих датума у српској историји - 27. марту.
Грађани Београда, Сарајева, Подгорице и Скопља те 1941. године изашли су на улице и јасно исказали став о сарадњи са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.
Аутор Дејан Вражалић уз подршку академика, професора историје, сведока, публициста и уз богату архивистичку грађу, осветљава догађај са жељом да га пре свега сачува од заборава.
„Ми смо направили једну анкету, која је запањујућа. Она чак и вређа људе који знају шта је 27. март. Од 70 људи, 60 нису знали шта је било 27. марта 1941. године“, истиче Вражалић.
Према његовим речима, разлог снимања филма је да се подсетимо да смо изабрали праву страну.
„Разлог да се спреми овај филм је добрим делом рекао један од мојих саговорника, а то је да данас многи народи и државе измишљају антифашистичку прошлост. Ми смо избарали праву страну и ово је подсетник на то“, објашњава Вражалић.
Тема 27. марта је комплексна, практично ни историографија нема потпуни одговор на питање око тога дана. Ипак документарац Инерција прошлости је још један допринос бављењу узроцима због чега се догодио 27. март и његовим последицама.
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story...80%9C.html
31-03-2015, 01:28 AM
И поводом минуле годишњице 27. марта, чуло се исто питање - о узроцима пуча. Један од одговора нуди и реакција мајора - тада пуковника - Драгутина Гавриловића, чувеног браниоца Београда из 1915. године:
Указ југословенског краља Петра II после војног преврата 27. марта 1941.
Мајор Гавриловић – бригадни ђенерал
Из преписке мр Живана Л. Кнежевића с “Ниџом” (Никола Косић) и Манојловићем (Хајделберг, 31.10.1977.) и “Извода из сећања 1910-1941”, сазнаје се да је командант 2. батаљона 10. кадровског пука Војске Краљевине Србије, а тадашњи мајор Драгутин Гавриловић, командант последње одбране Београда 1915, унапређен у чин бригадног ђенерала 30. марта 1941. године.
После завршетка Првог светског (Великог) рата 1918. године у Краљевској југословенској војсци се сазнало за чувену заповест команданта 2. батаљона 10. кадровског пука, мајора Драгутина Гавриловића: “Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свога бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине... Ви немате више да бринете за своје животе, они више не постоје; зато, напред у славу!”
И полетео је млади Мајор са ордонансима, сеизима, посилнима, добошарима и трубачем... Тешко рањен у врат, извучен је и пренет у превијалиште, да би се само две недеље касније појавио на челу батаљона код Багрдана и ту, поново за храбро држање, добио други орден – Карађорђеву звезду с мачевима III степена. У даљим борбама ка Албанији, у даноноћним хрвањима с непријатељем, мајор Гавриловић биће предложен и унапређен у чин потпуковника.
После рата, Драгутина Гавриловића, тада у пуковнички чин и професор у Војној академији, на испиту, за први ђенералски чин, оборила је ђенералштабна комисија која је, према њеном мишљењу, у задатку, главним снагама требало напасти непријатеља на десном, а не на левом крилу. После војног преврата 27. марта 1941. године, командант копнених превратничких снага мајор Живан Кнежевић, молио је брата Радоја, који тек што је 30. марта примио дужност министра Двора, да се заложи и исправи неправда према Гавриловићу. Уз то дао му је и књигу Ђорђа Роша, који је тада био командир жандармеријске чете и био тешко рањен на дунавском кеју, у којој је цитирао заповест свога команданта батаљона. Тако је министар Радоје започео причу младом Краљу о пуковнику Гавриловићу отварајући страницу у Рошовој књизи у намери да прочита заповест. Међутим, Краљ га је предухитрио рекавши: “Господине професоре, ја ту Заповест знам напамет” и готово је изрецитовао до последње речи.
“Знао је Краљ ту заповест, јер је она била ушла у предмет Историја беседништва, који се предавао у Војној академији. Знали су је напамет сви официри од 50. класе на овамо, који су прве официрске чинове добили 1. октобра 1924. године”, писао је касније Кнежевић у својим “Сећањима”.
Када је, потом, министар Двора донео потписан Указ, и предао министру војске ђенералу Богољубу Илићу, Живан је у пратњи ађутанта, потпоручника Светислава Панића, пошао да пронађе пуковника Гавриловића и да му саопшти радосну вест. Угледао га је у ходнику испред врата његове канцеларије. Међутим, пуковник Гавриловић је био бржи. Долазећи му у сусрет говорио је: “Алал вам вера! Алал вам вера! Ви сте осветлали образ и одбранили част Београда и Отаџбине!” Загрлили су се и плакали. Кроз сузе мајор Кнежевић му је одговорио: “На Вас смо се угледали! Ви сте нам били пример”, а затим му саопштио да је Његово Величанство Краљ Петар II потписао Указ пре једног сата, којим се унапређује у чин бригадног ђенерала, додавши “да смо сви ми, 27-момартовци, а сигуран сам и хиљаде других младих официра, пресрећни што је, најзад, неправда исправљена”, написао је касније Кнежевић у својим сећањима.
Припремио:
Новица Стевановић
Указ југословенског краља Петра II после војног преврата 27. марта 1941.
Мајор Гавриловић – бригадни ђенерал
Из преписке мр Живана Л. Кнежевића с “Ниџом” (Никола Косић) и Манојловићем (Хајделберг, 31.10.1977.) и “Извода из сећања 1910-1941”, сазнаје се да је командант 2. батаљона 10. кадровског пука Војске Краљевине Србије, а тадашњи мајор Драгутин Гавриловић, командант последње одбране Београда 1915, унапређен у чин бригадног ђенерала 30. марта 1941. године.
После завршетка Првог светског (Великог) рата 1918. године у Краљевској југословенској војсци се сазнало за чувену заповест команданта 2. батаљона 10. кадровског пука, мајора Драгутина Гавриловића: “Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свога бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине... Ви немате више да бринете за своје животе, они више не постоје; зато, напред у славу!”
И полетео је млади Мајор са ордонансима, сеизима, посилнима, добошарима и трубачем... Тешко рањен у врат, извучен је и пренет у превијалиште, да би се само две недеље касније појавио на челу батаљона код Багрдана и ту, поново за храбро држање, добио други орден – Карађорђеву звезду с мачевима III степена. У даљим борбама ка Албанији, у даноноћним хрвањима с непријатељем, мајор Гавриловић биће предложен и унапређен у чин потпуковника.
После рата, Драгутина Гавриловића, тада у пуковнички чин и професор у Војној академији, на испиту, за први ђенералски чин, оборила је ђенералштабна комисија која је, према њеном мишљењу, у задатку, главним снагама требало напасти непријатеља на десном, а не на левом крилу. После војног преврата 27. марта 1941. године, командант копнених превратничких снага мајор Живан Кнежевић, молио је брата Радоја, који тек што је 30. марта примио дужност министра Двора, да се заложи и исправи неправда према Гавриловићу. Уз то дао му је и књигу Ђорђа Роша, који је тада био командир жандармеријске чете и био тешко рањен на дунавском кеју, у којој је цитирао заповест свога команданта батаљона. Тако је министар Радоје започео причу младом Краљу о пуковнику Гавриловићу отварајући страницу у Рошовој књизи у намери да прочита заповест. Међутим, Краљ га је предухитрио рекавши: “Господине професоре, ја ту Заповест знам напамет” и готово је изрецитовао до последње речи.
“Знао је Краљ ту заповест, јер је она била ушла у предмет Историја беседништва, који се предавао у Војној академији. Знали су је напамет сви официри од 50. класе на овамо, који су прве официрске чинове добили 1. октобра 1924. године”, писао је касније Кнежевић у својим “Сећањима”.
Када је, потом, министар Двора донео потписан Указ, и предао министру војске ђенералу Богољубу Илићу, Живан је у пратњи ађутанта, потпоручника Светислава Панића, пошао да пронађе пуковника Гавриловића и да му саопшти радосну вест. Угледао га је у ходнику испред врата његове канцеларије. Међутим, пуковник Гавриловић је био бржи. Долазећи му у сусрет говорио је: “Алал вам вера! Алал вам вера! Ви сте осветлали образ и одбранили част Београда и Отаџбине!” Загрлили су се и плакали. Кроз сузе мајор Кнежевић му је одговорио: “На Вас смо се угледали! Ви сте нам били пример”, а затим му саопштио да је Његово Величанство Краљ Петар II потписао Указ пре једног сата, којим се унапређује у чин бригадног ђенерала, додавши “да смо сви ми, 27-момартовци, а сигуран сам и хиљаде других младих официра, пресрећни што је, најзад, неправда исправљена”, написао је касније Кнежевић у својим сећањима.
Припремио:
Новица Стевановић
31-03-2015, 01:29 AM
На исту тему:
Годишњица 27-момартовског пуча
Паралела и поука
Да ли се 27. марта 1941. заиста тако много Срба нашло на погрешној страни? Да ли је у праву била само једна минорна тоталитарна странка? Да ли су погрешили и они које сматрамо најмудријим Србима, попут Слободана Јовановића и епископа Николаја?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак:
http://www.pogledi.rs/godisnjica-27-moma...a-i-pouka/
Годишњица 27-момартовског пуча
Паралела и поука
Да ли се 27. марта 1941. заиста тако много Срба нашло на погрешној страни? Да ли је у праву била само једна минорна тоталитарна странка? Да ли су погрешили и они које сматрамо најмудријим Србима, попут Слободана Јовановића и епископа Николаја?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак:
http://www.pogledi.rs/godisnjica-27-moma...a-i-pouka/
31-03-2015, 01:26 PM
Анкета са малим бројем учесника(44) али карактеристична по садашњем владајућем мишљењу, и мој коментар на ФБ:
...
Селективна проницљивост нашег народа збиља баца у размишљање. Наш народ претежно сматра да:
а) Тајни Лондонски споразум из 1915, за који наша влада није ни знала, није енглеска ујдурма, већ заправо одлична и фер понуда, коју Карађорђевићи и Пашић нису прихватили због алавости.
б) 27. Март 1941 није јасан израз непристајања народа да се сврста на страну нациста, већ енглеска ујдурма која је организована за 36 сати преко Земљорадничке странке.
в) Енглеска подршка партизанима и Титу, које су обукли до последњих гаћа и цокула, обука и наоружавање, није енглеска ујдурма у склопу (фифти-фифти) поделе интересних свера са Стаљином, већ "Народно-ослободилачки устанак".
.........
АНКЕТА: Шта је за Вас 27. март 1941? | Српски културни клуб
Годишњица је великих демонстрација против Тројног пакта и владе Цветковић-Мачек. Убрзо је уследио Априлски рат.Шта данас мислите, шта је био 27. март?
http://www.srpskikulturniklub.com/27-mar...ili-obmana
...
Селективна проницљивост нашег народа збиља баца у размишљање. Наш народ претежно сматра да:
а) Тајни Лондонски споразум из 1915, за који наша влада није ни знала, није енглеска ујдурма, већ заправо одлична и фер понуда, коју Карађорђевићи и Пашић нису прихватили због алавости.
б) 27. Март 1941 није јасан израз непристајања народа да се сврста на страну нациста, већ енглеска ујдурма која је организована за 36 сати преко Земљорадничке странке.
в) Енглеска подршка партизанима и Титу, које су обукли до последњих гаћа и цокула, обука и наоружавање, није енглеска ујдурма у склопу (фифти-фифти) поделе интересних свера са Стаљином, већ "Народно-ослободилачки устанак".
.........
АНКЕТА: Шта је за Вас 27. март 1941? | Српски културни клуб
Годишњица је великих демонстрација против Тројног пакта и владе Цветковић-Мачек. Убрзо је уследио Априлски рат.Шта данас мислите, шта је био 27. март?
http://www.srpskikulturniklub.com/27-mar...ili-obmana
31-03-2015, 02:37 PM
Ајде да се наставим овде:
То су ипак мемоари само једног човека и мислим да не могу да се користе као стопостотно веродостојан извор за неку тврдњу.
(27-03-2015, 06:22 PM)Милослав Самарџић Пише: Да је већина Срба подржала 27. март, то је за мене одавно неко опште место. Сви извори из тога доба оворе у том правцу. Узми нпр. мемоаре потпуковника Боре Тодоровића, ''Последњи рапорт'', прочитај опис расположења у Краљеву после 25. марта (суморно) и после 27. марта (сви славе).
То су ипак мемоари само једног човека и мислим да не могу да се користе као стопостотно веродостојан извор за неку тврдњу.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
31-03-2015, 04:17 PM
(31-03-2015, 02:37 PM)Громовник Пише: Ајде да се наставим овде:
(27-03-2015, 06:22 PM)Милослав Самарџић Пише: Да је већина Срба подржала 27. март, то је за мене одавно неко опште место. Сви извори из тога доба оворе у том правцу. Узми нпр. мемоаре потпуковника Боре Тодоровића, ''Последњи рапорт'', прочитај опис расположења у Краљеву после 25. марта (суморно) и после 27. марта (сви славе).
То су ипак мемоари само једног човека и мислим да не могу да се користе као стопостотно веродостојан извор за неку тврдњу.
Заборављаш да постоји анимозитет према Немцима још од прошлог рата . . .
Сигурно да нико у то време није са одушевљењем прихватио савез са бившим непријатељем . . .
''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
31-03-2015, 05:47 PM
(31-03-2015, 01:26 PM)Нимбус Пише: в) Енглеска подршка партизанима и Титу, које су обукли до последњих гаћа и цокула, обука и наоружавање, није енглеска ујдурма у склопу (фифти-фифти) поделе интересних свера са Стаљином, већ "Народно-ослободилачки устанак".
И није. "Фифти - фифти" је договорен у октобру 1944, а комунисти су опремани од 1943 управо да би се избегла подела утицаја у Југославији.
31-03-2015, 06:11 PM
(31-03-2015, 01:26 PM)Нимбус Пише: Анкета са малим бројем учесника(44) али карактеристична по садашњем владајућем мишљењу, и мој коментар на ФБ:Требало је да ставите још једну опцију: Побуна народа против лоше власти, где је пакт са традиционалним непријатељима само кап која је прелила чашу.
...
Селективна проницљивост нашег народа збиља баца у размишљање. Наш народ претежно сматра да:
а) Тајни Лондонски споразум из 1915, за који наша влада није ни знала, није енглеска ујдурма, већ заправо одлична и фер понуда, коју Карађорђевићи и Пашић нису прихватили због алавости.
б) 27. Март 1941 није јасан израз непристајања народа да се сврста на страну нациста, већ енглеска ујдурма која је организована за 36 сати преко Земљорадничке странке.
в) Енглеска подршка партизанима и Титу, које су обукли до последњих гаћа и цокула, обука и наоружавање, није енглеска ујдурма у склопу (фифти-фифти) поделе интересних свера са Стаљином, већ "Народно-ослободилачки устанак".
.........
АНКЕТА: Шта је за Вас 27. март 1941? | Српски културни клуб
Годишњица је великих демонстрација против Тројног пакта и владе Цветковић-Мачек. Убрзо је уследио Априлски рат.Шта данас мислите, шта је био 27. март?
http://www.srpskikulturniklub.com/27-mar...ili-obmana
31-03-2015, 06:14 PM
(31-03-2015, 02:37 PM)Громовник Пише: Ајде да се наставим овде:Тај један човек верно преноси мишљење других: сељака, грађана, војника...
(27-03-2015, 06:22 PM)Милослав Самарџић Пише: Да је већина Срба подржала 27. март, то је за мене одавно неко опште место. Сви извори из тога доба оворе у том правцу. Узми нпр. мемоаре потпуковника Боре Тодоровића, ''Последњи рапорт'', прочитај опис расположења у Краљеву после 25. марта (суморно) и после 27. марта (сви славе).
То су ипак мемоари само једног човека и мислим да не могу да се користе као стопостотно веродостојан извор за неку тврдњу.
То исто пише и у мемоарима других, рецимо Звонко Вучковић је са својим пријатељима официрима тада побегао у Грчку да се тамо бори против Осовине.
Разговарао сам сигурно са преко сто савременика, сви су говорили афирмативно о 27. марту.
31-03-2015, 06:45 PM
Кратко мишљење.
Тешко је дати прави одговор на питање 27. марта.
Али бих поставио питање и дао своја 2 закључка.
Питање: "Дали би се ми данас стидели себе и својих предака да смо у
2. рату били на страни фашиста?
Закључак 1: Вароватно би мање страдали.
Закључак 2: Енглези би ипак наметнули комунизам.
Тешко је дати прави одговор на питање 27. марта.
Али бих поставио питање и дао своја 2 закључка.
Питање: "Дали би се ми данас стидели себе и својих предака да смо у
2. рату били на страни фашиста?
Закључак 1: Вароватно би мање страдали.
Закључак 2: Енглези би ипак наметнули комунизам.
31-03-2015, 09:29 PM
Не знам за друге али бих се ја стидео и те како да смо стали на страну окупатора. Наравно да би мање страдали али је боља часна смрт него нечастан живот. 27. март је вероватно био подпомогнут од стране Британаца јер вероватно Срби сами не би умели да се побуне (као што ни дан данас не знају). Гледано без имало емоција 27. март је био грешка. Да сам ја тада био жив и ја бих викао "Боље гроб него роб!".
Правда је достижна.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)