27-04-2015, 05:12 PM
Владику Јустина Тимочког, поставише у Епархију жичку, са намером да "умири бунтован ревнитељски народ", и да покушају да кроз враћање служења Литургије по служебнику, одвоје народ од Епархије рашко-призренске у егзилу.
Владика Артемије и тадашњи СА Сабор са Патријархом Павлом на челу то нису могли, али неке владике мисле да је баш њима то могуће.
Владика Јустин нови жички се уживео у улогу.
Чим је дошао свима је послао одлуку САСабора СПЦ о вековно-устаљеном поретку служења литургије.
Они који су се позивали на "слепо послушање Епископу као Христу", и говорили да је "то све исто", и да "Бог чује молитве на глас", одједном су, као прави екуменски идеолози и јастребови то дочекали као "рушење свега до сада саграђеног", уз речи како је владика Јустин тамо дошао "као да нико пре њега није био", и "да се владика Јустин понаша као слон у стакларској радњи".
Када су то исто говорили старци и монахиње по манастирима Овчар-каблара, када су све рушили обновљенсци на челу са Атанасијем и Хризостомом као рушитељима поретка у Епархији жичкој, ове "црквене љубеобилне демократе" су их називали учмалим и ускогрудим староверцима.
Чим је Владика Јустин успоставио богослужење по типику, монахиње из манастира Благовештење у Трнави су напустиле манастир, јер нису могле да трпе да се служи по вековном поретку (толико о „новотарској“ толеранцији, знате кад они кажу: „Све је то исто!“)
Уживео се Јустин у улогу па је разрешио мати Јелену из Жиче, чувену новотарку, која и не крије да је екумениста.
Мати Јелена се прославила средином прве деценије двехиљадитих, када је на силу и агресивно уводила разне екумено-новотарије у манастир.
Старе монахиње је малтретирала, и по сведочењу многих спалила српске камилавке и увела грчке.
По форумима тога времена излазила су сведочења да мати Јелена сем што организује новотарско-екуменистичке симпозијуме, воли и да ставља руж на усне.
Док је Владика Хризостом жички рушио старо манастирско гробље, она је потпаљивала машту новотарских мондиш-монахиња да ће можда бити и ђаконисе.
У Жичи је престало свако физичко послушање, нестало је живине, стоке, рада у пољу.
То је требало да постане туристичка атракција што је и постала, и ту су екуменски јастребови у праву када њој то приписују као највећи успех.
Међутим, и поред воље владике Јустина, монахиње и мати Јелена из Жиче, су ту одлуку о смени игуманије Јелене дочекале са неверицом и брзо позвале у помоћ великог духовника бачких манастира и пожењених бачких игумана - новопеченог Митрополита Порфирија загребачког.
Одлука је повучена.
Одлука о смени игуманије манастира Градац мати Јефимије, коју можемо видети на слици са својим сестрама новотаркама, исто је на леду.
Дневни лист Блиц који је предњачио у распињању Владике Артемија 2010. године у време прогона, у овом случају је само пратио сигнале "извора из патријаршије", тј. Владике-бискупа Григорија па су осули паљбу на Владику Јустина и његове одлуке.
У тексту бомбастичног наслова, подвлачи се да је игуманија у том манастиру 30 година, иако се одлука односи само на то да више није игуманија.
Заборавља се да су на молбе Владике Артемија да је 50 година у Епархији рашко-призренској и да му се допусти пензија у једној соби једног манастира на Косову или Рашкој, исти протагонисти одговарали са подмехом.
Још се у тексту наводи да су монахиње и мати Јелена запретиле да "ако их Јустин не остави на миру, да ће отићи код Артемија".
Зар код тог страшног Артемија, против кога су бљувале лажи на сва уста?
Оне, Бог да прости, могу само да запрете, да ако им смене игуманију Јелену, да ће се поудавати.
Колико је екуменистичка група узурпатора СПЦ јака у Сабору сведочи и ова ситуација са повученим одлукама Владике Јустина.
Духовник ових монахиња у Жичи је Владика Порфирије, а некима у манастиру Градац је Владика Григорије.
Не пада им на памет да својим чадима саветују послушност свом надлежном Епископу.
У појашњење(заташкавање, амортизовање, и правдање) ове ситуације брзо се укључила и комесар-попадија Валентина Терзић.
То је она попадија која познаје ситуације од ОЦА(православне цркве у Америци) до Антиохије и Свете Горе, која пресуђује који је отац запао у "зилотизам", који је "нездраве духовности", а који је добар и "пун љубави".
Иако је њег супруг сештеник у Епархији жичкој, и веома добро познаје стање у тој епархији (делује нам невероватно да је у послушности Владици у богослужењу по типику), она се на екуменистичким форумима огласила са "све ће доћи на своје и све ће бити добро!"
Одмах затим је променила форумско име у Макрина.
Зна комесар-попадија да ће Владика Јустин морати да устукне, а на њој је да то све амортизује и ублажи пред црквеном и пре свега екуменистичком јавношћу.
За време прогона монахиња из манастира Вазнесење, она је уживо извештавала, да је "тамо хаос", да су тамо држане "страшне фотографије" (мисли на фотографију Владике Артемија), да су монахиње запустиле манастир, итд.
Недуго после форумских заташкивања, али и негодовања због "дирања у највеће чудо у женском монаштву"(Јessy-форумска београдска новотарка која сања да се замонаши, али ако би постала ђакониса тог момента), "Блиц" је јавио да је разлог за смену, неуплаћивање црквеног пореза у висини од 30.000 евра које је сваке године манастир уплаћивао Епархији од прихода, донација, итд.
То је пропраћено поднасловом "Бахати владика Јустин".
Нико да постави питање, где је до сада ишло 30.000 евра и да ли је мати Јелена престала да уплаћује порез тек по доласку Владике Јустина у Епархију жичку.
Новац, екуменизам, обновљенство, саблазан, настраност иду руку под руку.
То су само нуспојаве отпадништва.
Докле ће овај екуменистички циркус у СПЦ да траје то само Бог зна.
Наше је само да се молимо да нас Господ поштеди и подари нам покајање, јер да смо ми добри, овакви никада не би узурпирали нашу Мајку Цркву
Владика Артемије и тадашњи СА Сабор са Патријархом Павлом на челу то нису могли, али неке владике мисле да је баш њима то могуће.
Владика Јустин нови жички се уживео у улогу.
Чим је дошао свима је послао одлуку САСабора СПЦ о вековно-устаљеном поретку служења литургије.
Они који су се позивали на "слепо послушање Епископу као Христу", и говорили да је "то све исто", и да "Бог чује молитве на глас", одједном су, као прави екуменски идеолози и јастребови то дочекали као "рушење свега до сада саграђеног", уз речи како је владика Јустин тамо дошао "као да нико пре њега није био", и "да се владика Јустин понаша као слон у стакларској радњи".
Када су то исто говорили старци и монахиње по манастирима Овчар-каблара, када су све рушили обновљенсци на челу са Атанасијем и Хризостомом као рушитељима поретка у Епархији жичкој, ове "црквене љубеобилне демократе" су их називали учмалим и ускогрудим староверцима.
Чим је Владика Јустин успоставио богослужење по типику, монахиње из манастира Благовештење у Трнави су напустиле манастир, јер нису могле да трпе да се служи по вековном поретку (толико о „новотарској“ толеранцији, знате кад они кажу: „Све је то исто!“)
Уживео се Јустин у улогу па је разрешио мати Јелену из Жиче, чувену новотарку, која и не крије да је екумениста.
Мати Јелена се прославила средином прве деценије двехиљадитих, када је на силу и агресивно уводила разне екумено-новотарије у манастир.
Старе монахиње је малтретирала, и по сведочењу многих спалила српске камилавке и увела грчке.
По форумима тога времена излазила су сведочења да мати Јелена сем што организује новотарско-екуменистичке симпозијуме, воли и да ставља руж на усне.
Док је Владика Хризостом жички рушио старо манастирско гробље, она је потпаљивала машту новотарских мондиш-монахиња да ће можда бити и ђаконисе.
У Жичи је престало свако физичко послушање, нестало је живине, стоке, рада у пољу.
То је требало да постане туристичка атракција што је и постала, и ту су екуменски јастребови у праву када њој то приписују као највећи успех.
Међутим, и поред воље владике Јустина, монахиње и мати Јелена из Жиче, су ту одлуку о смени игуманије Јелене дочекале са неверицом и брзо позвале у помоћ великог духовника бачких манастира и пожењених бачких игумана - новопеченог Митрополита Порфирија загребачког.
Одлука је повучена.
Одлука о смени игуманије манастира Градац мати Јефимије, коју можемо видети на слици са својим сестрама новотаркама, исто је на леду.
Дневни лист Блиц који је предњачио у распињању Владике Артемија 2010. године у време прогона, у овом случају је само пратио сигнале "извора из патријаршије", тј. Владике-бискупа Григорија па су осули паљбу на Владику Јустина и његове одлуке.
У тексту бомбастичног наслова, подвлачи се да је игуманија у том манастиру 30 година, иако се одлука односи само на то да више није игуманија.
Заборавља се да су на молбе Владике Артемија да је 50 година у Епархији рашко-призренској и да му се допусти пензија у једној соби једног манастира на Косову или Рашкој, исти протагонисти одговарали са подмехом.
Још се у тексту наводи да су монахиње и мати Јелена запретиле да "ако их Јустин не остави на миру, да ће отићи код Артемија".
Зар код тог страшног Артемија, против кога су бљувале лажи на сва уста?
Оне, Бог да прости, могу само да запрете, да ако им смене игуманију Јелену, да ће се поудавати.
Колико је екуменистичка група узурпатора СПЦ јака у Сабору сведочи и ова ситуација са повученим одлукама Владике Јустина.
Духовник ових монахиња у Жичи је Владика Порфирије, а некима у манастиру Градац је Владика Григорије.
Не пада им на памет да својим чадима саветују послушност свом надлежном Епископу.
У појашњење(заташкавање, амортизовање, и правдање) ове ситуације брзо се укључила и комесар-попадија Валентина Терзић.
То је она попадија која познаје ситуације од ОЦА(православне цркве у Америци) до Антиохије и Свете Горе, која пресуђује који је отац запао у "зилотизам", који је "нездраве духовности", а који је добар и "пун љубави".
Иако је њег супруг сештеник у Епархији жичкој, и веома добро познаје стање у тој епархији (делује нам невероватно да је у послушности Владици у богослужењу по типику), она се на екуменистичким форумима огласила са "све ће доћи на своје и све ће бити добро!"
Одмах затим је променила форумско име у Макрина.
Зна комесар-попадија да ће Владика Јустин морати да устукне, а на њој је да то све амортизује и ублажи пред црквеном и пре свега екуменистичком јавношћу.
За време прогона монахиња из манастира Вазнесење, она је уживо извештавала, да је "тамо хаос", да су тамо држане "страшне фотографије" (мисли на фотографију Владике Артемија), да су монахиње запустиле манастир, итд.
Недуго после форумских заташкивања, али и негодовања због "дирања у највеће чудо у женском монаштву"(Јessy-форумска београдска новотарка која сања да се замонаши, али ако би постала ђакониса тог момента), "Блиц" је јавио да је разлог за смену, неуплаћивање црквеног пореза у висини од 30.000 евра које је сваке године манастир уплаћивао Епархији од прихода, донација, итд.
То је пропраћено поднасловом "Бахати владика Јустин".
Нико да постави питање, где је до сада ишло 30.000 евра и да ли је мати Јелена престала да уплаћује порез тек по доласку Владике Јустина у Епархију жичку.
Новац, екуменизам, обновљенство, саблазан, настраност иду руку под руку.
То су само нуспојаве отпадништва.
Докле ће овај екуменистички циркус у СПЦ да траје то само Бог зна.
Наше је само да се молимо да нас Господ поштеди и подари нам покајање, јер да смо ми добри, овакви никада не би узурпирали нашу Мајку Цркву
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.