[смедерево]

Владику Јустина Тимочког, поставише у Епархију жичку, са намером да "умири бунтован ревнитељски народ", и да покушају да кроз враћање служења Литургије по служебнику, одвоје народ од Епархије рашко-призренске у егзилу.
Владика Артемије и тадашњи СА Сабор са Патријархом Павлом на челу то нису могли, али неке владике мисле да је баш њима то могуће.
Владика Јустин нови жички се уживео у улогу.
Чим је дошао свима је послао одлуку САСабора СПЦ о вековно-устаљеном поретку служења литургије.
Они који су се позивали на "слепо послушање Епископу као Христу", и говорили да је "то све исто", и да "Бог чује молитве на глас", одједном су, као прави екуменски идеолози и јастребови то дочекали као "рушење свега до сада саграђеног", уз речи како је владика Јустин тамо дошао "као да нико пре њега није био", и "да се владика Јустин понаша као слон у стакларској радњи".
Када су то исто говорили старци и монахиње по манастирима Овчар-каблара, када су све рушили обновљенсци на челу са Атанасијем и Хризостомом као рушитељима поретка у Епархији жичкој, ове "црквене љубеобилне демократе" су их називали учмалим и ускогрудим староверцима.
Чим је Владика Јустин успоставио богослужење по типику, монахиње из манастира Благовештење у Трнави су напустиле манастир, јер нису могле да трпе да се служи по вековном поретку (толико о „новотарској“ толеранцији, знате кад они кажу: „Све је то исто!“)
Уживео се Јустин у улогу па је разрешио мати Јелену из Жиче, чувену новотарку, која и не крије да је екумениста.
Мати Јелена се прославила средином прве деценије двехиљадитих, када је на силу и агресивно уводила разне екумено-новотарије у манастир.
Старе монахиње је малтретирала, и по сведочењу многих спалила српске камилавке и увела грчке.
По форумима тога времена излазила су сведочења да мати Јелена сем што организује новотарско-екуменистичке симпозијуме, воли и да ставља руж на усне.
Док је Владика Хризостом жички рушио старо манастирско гробље, она је потпаљивала машту новотарских мондиш-монахиња да ће можда бити и ђаконисе.
У Жичи је престало свако физичко послушање, нестало је живине, стоке, рада у пољу.
То је требало да постане туристичка атракција што је и постала, и ту су екуменски јастребови у праву када њој то приписују као највећи успех.
Међутим, и поред воље владике Јустина, монахиње и мати Јелена из Жиче, су ту одлуку о смени игуманије Јелене дочекале са неверицом и брзо позвале у помоћ великог духовника бачких манастира и пожењених бачких игумана - новопеченог Митрополита Порфирија загребачког.
Одлука је повучена.
Одлука о смени игуманије манастира Градац мати Јефимије, коју можемо видети на слици са својим сестрама новотаркама, исто је на леду.
Дневни лист Блиц који је предњачио у распињању Владике Артемија 2010. године у време прогона, у овом случају је само пратио сигнале "извора из патријаршије", тј. Владике-бискупа Григорија па су осули паљбу на Владику Јустина и његове одлуке.
У тексту бомбастичног наслова, подвлачи се да је игуманија у том манастиру 30 година, иако се одлука односи само на то да више није игуманија.
Заборавља се да су на молбе Владике Артемија да је 50 година у Епархији рашко-призренској и да му се допусти пензија у једној соби једног манастира на Косову или Рашкој, исти протагонисти одговарали са подмехом.
Још се у тексту наводи да су монахиње и мати Јелена запретиле да "ако их Јустин не остави на миру, да ће отићи код Артемија".
Зар код тог страшног Артемија, против кога су бљувале лажи на сва уста?
Оне, Бог да прости, могу само да запрете, да ако им смене игуманију Јелену, да ће се поудавати.
Колико је екуменистичка група узурпатора СПЦ јака у Сабору сведочи и ова ситуација са повученим одлукама Владике Јустина.
Духовник ових монахиња у Жичи је Владика Порфирије, а некима у манастиру Градац је Владика Григорије.
Не пада им на памет да својим чадима саветују послушност свом надлежном Епископу.
У појашњење(заташкавање, амортизовање, и правдање) ове ситуације брзо се укључила и комесар-попадија Валентина Терзић.
То је она попадија која познаје ситуације од ОЦА(православне цркве у Америци) до Антиохије и Свете Горе, која пресуђује који је отац запао у "зилотизам", који је "нездраве духовности", а који је добар и "пун љубави".
Иако је њег супруг сештеник у Епархији жичкој, и веома добро познаје стање у тој епархији (делује нам невероватно да је у послушности Владици у богослужењу по типику), она се на екуменистичким форумима огласила са "све ће доћи на своје и све ће бити добро!"
Одмах затим је променила форумско име у Макрина.
Зна комесар-попадија да ће Владика Јустин морати да устукне, а на њој је да то све амортизује и ублажи пред црквеном и пре свега екуменистичком јавношћу.
За време прогона монахиња из манастира Вазнесење, она је уживо извештавала, да је "тамо хаос", да су тамо држане "страшне фотографије" (мисли на фотографију Владике Артемија), да су монахиње запустиле манастир, итд.
Недуго после форумских заташкивања, али и негодовања због "дирања у највеће чудо у женском монаштву"(Јessy-форумска београдска новотарка која сања да се замонаши, али ако би постала ђакониса тог момента), "Блиц" је јавио да је разлог за смену, неуплаћивање црквеног пореза у висини од 30.000 евра које је сваке године манастир уплаћивао Епархији од прихода, донација, итд.
То је пропраћено поднасловом "Бахати владика Јустин".
Нико да постави питање, где је до сада ишло 30.000 евра и да ли је мати Јелена престала да уплаћује порез тек по доласку Владике Јустина у Епархију жичку.
Новац, екуменизам, обновљенство, саблазан, настраност иду руку под руку.
То су само нуспојаве отпадништва.
Докле ће овај екуменистички циркус у СПЦ да траје то само Бог зна.
Наше је само да се молимо да нас Господ поштеди и подари нам покајање, јер да смо ми добри, овакви никада не би узурпирали нашу Мајку Цркву

[aco]

Неистина до неистине и злонамерно тумачење!

Уосталом имаш сада своју КП Цркву са два "епископа" па шта се бавиш са "пропалом" СПЦ.

Монахиње у Вазнесењу су имале сређену трпезарију за Милојеве комесарске говоре,
али и запуштену цркву са пуно паучине и то дан после храмовне славе.
У трпезарији су стајале типично католичке иконе, као и слика монаха Артенијана месту
слике надлежног епископа.
Чисто да се зна.

[смедерево]

Обраћање Епископа канадског Г.Г.Георгија на саслушању у Синоду

Дошао сам данас, по вашем позиву, али не да разговарамо нити да одговарам на ваша питања. Питали сте довољно, разговарали смо, на начин на који сте ви то хтјели, по методама које сте ви установили. Овдје сам само да преузмем документ који закључује то што сте и како сте радили.

Извршили сте увид у, како сте рекли. „стање у Епархији канадској“, а сада ћемо да видимо да ли овај документ који тражим одсликава то стање или одсликава оно како сте ви радили. А о томе како сте радили, као што знате, вјерници у Канади стекли су своје мишљење и изразили га у захтјеву Савјета епархије за вашу смјену. Подсјетићу, укратко:

Дошла је ваша Комисија и узнемирила вјернике у вријеме Часног поста, само да се подгрије атмосфера пред засједање Сабора, да опет Владика буде крив што се око њега диже прашина. А прашину сте, и то дуже времена, дизали само ви. Без иједног доказа, мимо свих протокола, као што добро знате, али као што то данас добро знају и сви вјерници у Канади. И поред тога, дато вам је на увид све што сте тражили. А ви нисте дали ништа иако сам то тражио, с правом, и ја, и тражили су чланови Савјета и тражили вјерници, да виде за шта сам ја то оптужен и шта то не ваља у њиховој Епархији. Нисте дали ништа, до дана данашњег.

Сада морате да дате то што сте „пронашли“. Па да видимо како ваш налаз стоји у односу на стварне чињенице. Зато тражим овај документ данас, и зато знам да вам је тешко да и то дате. Довели сте сами себе у немогућу позицију: ако не дате записник, још једном сте порушили све црквене и друге законе, и још једном ће свима бити јасно да је то само мучко дизање прашине без иједног доказа. Ако дате документ, тек тада ће се открити да је заиста тако.

Чланови комисије су то видјели и треба да знате: наша правна служба и чланови Савјета раде свој посао и припремају још докумената и чињеница за Сабор да поткријепе свој захтјев за вашу смјену. Већ је почео увид независног државног рачуновође у наше књиге. И то најприје, у оне документе које сте ви гледали, да се да објективан налаз шта сте ви то стварно из виђеног могли, без предрасуда, да закључите. А онда, увид у комплетне наше финансије, са нагласком на фондове и, нарочито, свијеће. За разлику од вашег увида, ми ћемо баратати конкретним бројевима. Вашем проти Џомићу дата је на увид цјелокупна документација, да гледа и копира до миле воље. Пред њим су били, у протоколу ЕУО, сви финансијски извјештаји свих ЦШО о средствима потрошеним за набавку свијећа. Али њега то није интересовало, нису га занимали бројеви, гледао је само да покупи приговоре и примједбе. А ми спремамо тачан извјештај о томе колико је која ЦШО потрошила за свијеће, па да видимо гдје су та фамозна три милиона долара о којима одавде цури у медије. Све ће бити, у долар, презентовано и Сабору и цјелокупној јавности. Све оно што сте ви, у вашем увиду, намјерно прескочили.

Не знам, брате Амфилохије, да ли Вас је комисија коју сте послали да провјерава коме смо у отаџбини упутили донације, и да ли имамо потврде да смо тај новац предали, обавијестила да из Ваше Митрополије нису дародавцима предавали потврде па да се не зна гдје су завршиле паре које су Вама из Канаде дате. Имате изјаву једног нашег дародавца – а Ви знате добро којег – да му Ваши клирици нису дали потврду за донацију од $100,000.00 коју је чеком наше Епархије Вама даривао. А знате добро да сте, опет преко наше Епархије, добили од другог дародавца – а и њега добро знате – за иконостас нове цркве у Бару $95,000.00. Донацију сте узели, а нисте рекли да иконостаса неће ни бити. За ово имамо писмене изјаве и биће јавности дате на увид, па да видимо чиије финансије треба прегледати и чије пословање истраживати.

Ви знате да имамо и свједочења особа које сте оцрнили и оптужили да су саучесници у блуду. И то ћемо све презентовати и Сабору и јавности, водећи рачуна, према канадским законима, да заштитимо идентитет тих особа. Али све ће се знати, па да видимо снагу ваших аргумената и вашег записника од 160 страна.

Да видимо шта сте то тамо урадили, осим што сте унијели немир међу вјерне, пољуљали у њима вјеру у чистоту Српске цркве и институције коју представљате, и што сте уздрмали и у вјери пољуљали чак и свештенике. Знајте да су они највећи губитници данас у Епархији, јер вјерници су видјели нечасно понашање те неколицине и страх који сте посијали у остале. И немојте се заносити идејом да ће то неко од вас, или неко кога ви већ видите на трону Епархије, моћи да среди, „за месец дана“, како рече брат Теодосије. Немојте да мислите да ће томе боље умијети да приђе било ко од мене, јер ја знам и те свештенике и тај народ. И не бојте се, неће ту бити никаке одмазде и реваншизма. Па ја за ових преко 30 година ниједном нисам свештеника ставио под забрану.

Дакле, молим да ми дате ваш завршни налаз, па да видимо сви на чему смо. Ви знате, и Епархијски савјет је то јасно рекао и вама и Сабору, да је, због захтјева Савјета, на који Савјет има право, свака ваша одлука до Сабора за њих необавезујућа. Да буде тако, побринуће се и канадски закон, па ако треба и оне институције које тај закон штите. Лично мислим да је због захтјева за вашу смјену о којем ће, будите сигурни, Сабор расправљати, и свака ваша друга одлука, везана за било коју другу епархију, спорна и необавезујућа. И најискреније вам савјетујем да поднесете оставку сами, сада, прије Сабора, па да се на миру расправља на Сабору о новом сазиву Синода. Боље тако, мирно, него са буком и прашином, дакле са методом који сте ви сами увели. Јер тако ће бити. Ја немам ту шта да изгубим, а ви, сваки од вас, размислите да ли имате шта ви да изгубите. И није ово никаква пријетња. Ово је чињеница, то ће се десити и већ се дешава.

И молим вас, немојте да ширите гласине о расколу. Нико у Канади неће ићи у раскол. Чланови Савјета који траже вашу смјену су људи који су се деценијама борили против раскола а за једниство Цркве, док су ваши поуздани свједоци управо они који су заступали раскол и рушили црквене принципе. И за то имате јасне показатеље, и то зна цијела српска јавност у Канади, а знаће и шире. Како то идемо у раскол ако тражимо да се о вашем раду изјасни Сабор? Да ли сте вас неколико једини правовјерни, а ми остали ван Цркве? Да ли сте ви изнад Сабора? И да ли је ваша амбиција и намјера да остварите неке своје циљеве претежнија од свих вјерника у Канади, од Атлантика до Пацифика, да ли сте ви, сами, без породица, важнији од толиких хиљада породица које сте узнемирили и саблазнили током Часног поста?

Дакле, дајте ми оно што сте дужни да ми дате, а о свему, о вашем статусу прије свега, а ако затреба и о мом, одлучиваће Свети архијерејски сабор. И нека то буде и званични закључак овог нашег састанка.

---

Разбојничку комисију у Канади је предводио Теодосије оцеубица, Максим замлаћени кајакаш и Зизиуласов највернији полтрон, и наравно Џомба Велибор, чудо од човека.
Што би рекао наш несрећни народ: "купи ми мајко топ!"

[Јеремија]

Неистина до неистине и злонамерно тумачење!

Уосталом имаш сада своју КП Цркву са два "епископа" па шта се бавиш са "пропалом" СПЦ.

Монахиње у Вазнесењу су имале сређену трпезарију за Милојеве комесарске говоре,
али и запуштену цркву са пуно паучине и то дан после храмовне славе.
У трпезарији су стајале типично католичке иконе, као и слика монаха Артенијана месту
слике надлежног епископа.
Чисто да се зна.

Јел бре, којем Богу се молиш, ако се уопште молиш?
Ти и теби слични терате народ од Цркве јер неодољиво подсећате на мантијаше из Брозовог вакта, оне што су домаћине убијали на кућном прагу.

[херцеговац]

Ово 'запуштена црква, пуна паучине' је тако слично оном из осамдесетих 'попа мрси у сред Часнога поста'.

[aco]

Тако вам је било, прелепа трпезарија за Милојеве комесарске говоре, а црква запуштена и са пуно паучине у куполи.

Не разумет те остале оптужбе да терам народ од Цркве,
па сестре у Вазнесењу су се слепо слушајући Милоје, који је прогонио Цркву и претњама и физички, одрекле Цркве и отишле у раскол.

Затечено стање после њих су чињенице, а не одбијење народа од Цркве.

Не разумем зашто вам је дража комунистичка лаж него Црквена истина?

[смедерево]

Јанко Бојић: Кад пречасни Џомић педере венчава

Када нам је уназад неколико недеља у колонију придошла инквизиција Београдске патријаршије, саопштише нам да је секретар те инквизиције био фратар, пречасни како аутор овога чланка, господин Жељко Которанин, га описа као Велибора Џомића, а ви мени немојте замерити што га ја зовем Џамболаја. Некако ми се тај назив лепше римује, и увек ме подсети на једно јело које сам својевремено приликом пута за Финикс давне 1984, наручио приликом задржавања на Далашком аеродрому у једном ресторану, под овим именом.

Конобарица ме убеди да је то неки тексашки специјалитет, а моје неискуство тадашње наведе ме да јој и поверујем. После првог залогаја када сам загризао Џамболају, толико сам се био ољутио, те сам горе прошао него онај Ера када му је у Книћу поп сасо "причешће" у отворена уста које је било састављено од живог сирћета и месечарке паприке, те он тако од Кнића до Љубића не састави уста. И ја после само једног залогaја Џамболаје, избечених очију од Даласа до Финикса, дабогда да сам уста саставио.

Па тако када год на слици видим, или ми неко спомене пречасног фратра Џомбића, ја се сетим Џамболаје и увек ми се на ту неукусну храну отисну мисли, у успоређењу са њим.

Чини ми се да је можда за њега, који се не стиди од обављања прљавих работи, посета Канади била још једна добра прилика да венча двојицу са којима сарађује, а не да прегледава деловодни протокол у Милтону, због чега се сада на њега љути в. Георгије, да је лоше обавио посао, не знајући, како вели Георгије, да направи копије правих документа и тако правилно направи исправан увид, а не да погрешно оперише са бројевима. Та критика Георгијева би била на месту, само под условом да пречасни фратар Џамболаја зна шта су бројеви. Овако, мени неки који су клечали пред тим истополницима, Џамболају описаше као неког интелигентног човека??? Џамболаја!? - па још да он буде интилигентан? Све што о његовој интелигенцији ја знам, то је да он има стилску интелигенцију, а не нормалну људску креативну. То и зато, пошто стално у стилу папагаја, он који, осим што је у животу научио да "критикује" Љотићевце, друго ништа не зна, па је вероватно зато, да би се мало успео на виши ниво почео да венчава педере. То за пречасног је изгледа и највиши степен после „критизерства“ Љотићеваца достигнућа. Његов дакле највећи до сада „научни“ подухват који је он на чудан начин, али њему и својствен начин успео да савлада. Па тако, пречасни фратар који над педерима сузе лије, не мари, и исте не лије када напада српке свештенике из старије генерације, којима је пречасни фратар понекад и офрље приписивао да су Љотићевци. Иначе тај пречасни је толики лажов, да не само да су његове лажи патолошког карактера, већ он као лажов прелази и ону патолошку врсту.

Како видимо из препорученог чланка да пречасни фратар Џамболаја страшне сузе лије из сажаљења када види како идиоти под утицајем естрогених препарата, уместо да се лече тeстoстеронима, они себе убијају мењајући пол. Али никоме ништа, што је тај процес по мишљењу озбиљнх стручњака огромна злоупотреба науке, од које злоупотребе једина је корист материјалне природе. Шта онда ми нормални да кажемо о сузама Џамболаје? Суштински наука од споменутог открића које подржавају само они попут Џамболаје, од тог открића она нема никакву благодат да нам понуди. Је ли само то? Е па није. Јер, господин Которанин је у својој критици не само у праву дефакто већ и дејуре. Гледао сам толико пута када наркомани у недостатку наркотике, пролазећи кроз болније и мучније ситуације, него када педери из обести мењају пол, и те кавкве сузе лију пред фармацеутима, како би код ових изазавали емоције да им они продају наркотику. Нисам још видео ни једног фарамацеута, кога ја бар знам, да је због тога на пример као фратар Џамболаја пустио једну сузу, и погазио своју професионалну етику из сажаљења. Али пардон, причам ли ја овде о професионалцима а не о пречасним фратрима?

На крају, ма није Џамболаја, иако он није професионац, већ обичан фратар тобоже из сажаљења пролио толике сузе. То је бљутава лаж његова. Напротив, видевши ону гомилу пара испред себе која му је понуђена да обави један нечастан и прљав посао, њему онда од радости кренуше сузе на очи које, уз пут непрекидно и надаље лије!

[херцеговац]

Ацо,
што се не изађе са стварним проблемима у вези владике Георгија и владике Филарета?

[смедерево]

Правни тим: Одлука о разрешењу еп. Георгија донета је унапред, пре његовог саслушања!

Правни тим привремено разрешеног епископа канадског Георгија саопштио је да њихов клијент никада није добио извештај комисије на основу којег је донета одлука светог Синода СПЦ о његовом разрешењу.

У саопштењу се наводи да је епископ канадски Георгије три пута тражио од Синода извештај, те да га није добио па самим тим није имао ни прилику да се упозна са његовом садржином.

Такође, како се наводи, није му дата прилика да изрази своје неслагање са наводима, тврдњама и доказима из извештаја, те да предложи доказе о супротном и писаним путем изнесе своје ставове и одбрану од "неоснованих оптужби".

Правни тим указује да је епископ Георгије пред Синодом саслушан 28. априла, а да је одлука о његовом привременом разрешњу донета 20. априла, што указује да је одлука донета унапред, пре његовог саслушања и без обзира на то.

Истиче се и да ће се о евентуалној одговорности епископа Георгија расправљати на Сабору СПЦ 14. маја, те да он, због свега, неће имати прилику да до тада размотри извештај комисије и упозна се са одлуком Синода о привременом разрешењу, јер му нису ни уручени, те неће моћи да се благовремено и свестрано припреми за одбрану.

Свети архијерејски синод формирао је комисију због притужби свештенства и верника на рад владике Георгија. Комисију је предводио епископ рашко-призренски Теодосије.

До коначне одлуке о судбини епископа канадског том епархијом администрираће патријарх Иринеј.

[aco]

Нека се злобници радују поделама у Цркви, али иде САСабор и ствари ће се решити, Синод није задњи суд.

Последња поведа је Црква Христова!

[смедерево]

Савет Епархије канадске спречио нелегално преузимање седишта Епархије

У петак, 1. маја, захваљујући раније предузетим мерама епархијске правне службе, Савет Епархије канадске спречио је нелегално преузимање седишта Епархије канадске у Манастиру Светог Преображења у Милтону, Онтарио.

У четири сата поподне, на капији Манастира појавила се мања група свештеника Епархије предвођена Његовим Преосвештенством Епископом новограчаничко-средњезападноамеричким Г. Лонгином који је дошао у својству председника Епископског савета СПЦ у Северној и Јужној Америци. У седиште Епархије на разговор са представницима Епархијског савета са Владиком Лонгином ушао је и протојереј-ставрофор Василије Томић, новопостављени архијерејски заменик Администратора Епархије, Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

Представници Епархијског савета су, у разговору који је трајао двадесетак минута, изнели став да Савет Епархије који је изабран на заседању Епархијске скупштине 2014. године (са трогодишњим мандатом), без обзира на недавну одлуку Светог архијерејског синода о привременом разрешењу Епископа канадског Г. Георгија, и даље, сходно одредбама Устава СПЦ и Статута Епархије, управља имовином Епархије и врши све остале функције које су предвиђене овим актима. Такође је исказано мишљење чланова Савета да је најава именовања новог Савета, осим што је нелегална, била сасим непотребна свега две недеље пред заседање Светог архијерејског сабора који ће донети коначну одлуку поводом увида Комисије Светог архијерејског синода о стању у Епархији канадској. Тиме је, према мишљењу чланова Савета, без икаквог разлога унесен додатни немир међу вернике и свештенство Епархије.

Током истог дана став да је покушај промене Савета Епархије незаконит пренео је проти Томићу у писму и адвокат кога су чланови Савета ангажовали.

Раније у петак, на позив проте Томића у својству архијерејског заменика, одржан је у просторијама цркве Св. Ђорђа у Ватерлоу састанак свештенства источноканадског намесништва Епархије, на којем су, између осталог, свештеници обавештени о именовању новог Савета Епархије. Како сазнајемо, у састав овог нелегално проглашеног и постављеног Савета именовани су махом управници некадашњих расколничких црквено-школских општина предвођени г. Миланом Лешићем, председником ЦШО у Ватерлоу. Састанку није присуствовала трећина свештеника са истока Канаде, а један клирик је истеран са састанка.

У четвртак, 30. априла, чланови легалног Епархијског савета одржали су свој састанак поводом одлуке Светог архијерејског синода и донели закључке који су прослеђени Светом архијерејском синоду и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. На овај састанак позван је и прота Василије Томић али је одбио да присуствује.


http://www.istocnik-istine.com/

[aco]

Штета за саблазан, решиће они то на САСавору.

[смедерево]

A какво је стање на тзв. Православном богословском факултету у Београду ДАНАС?
У једном писму из октобра 1980. године епископ горњокарловачки Симеон већ остарелом и болесном владики браничевском Хризостому Војиновићу, који је молио Свети Архијерејски Синод да га ослободи дужности уредника „Православног мисионара“, предлажући да на његово место дође или неко од млађих епископа, или неко од „следбеника оца Јустина“, поручио је следеће: „Зилоти у данашње време нису за такав посао. Они Богом Љубави плаше свет, али себе „теше“ гордошћу до заслепљености ума... Сужавају простор Царства Божијег“.
Две године касније сам владика Хризостом, коме оставка није уважена, резигнирано констатује: „Мислио сам коме да поверимо уређивање листа. Прво сам помишљао на оца Иринеја Буловића, али бојим се да му „Мисионар“ неће импоновати“.
Још пре 35 година, очито, искусним архијерејима који су поникли из народа и народу служили у најгорим годинама милитантног атеизма, било је јасно куда плови брод Српске Цркве. Јеромонаси који су се представљали као „следбеници оца Јустина“, најученији и најперспективнији међу нашим теолозима, увелико су показивали колико су далеко од „незнавеног“ народа, и колико би им поверавање послова „испод њиховог нивоа“ било испод части. Подсетимо, „Мисионар“ је још од оснивања 1958. био најпопуларнији, најчитанији верски лист, у коме су, поред благородног браничевског владике, сарађивали и епископи који су имали осећај за народне потребе – Симеон Злоковић, Василије Костић, Владислав Митровић, академик Сава Вуковић, Стефан Боца, Фирмилијан Оцокољић.
Убрзо ће овим младим зилотима бити поверене све најодговорније дужности у Српској Цркви. Нису се противили – импоновало им је да предају на Богословском факултету (осим еп. Артемија), да буду његови декани и да им то буде додатна препорука за хиротонију. Временом су заузели и челне позиције у Синоду и Сабору. Управљали су целокупним унутрашњим животом Српске Цркве (наравно, и дипломатским активностима, као и односима са државом), па су под своје узели и црквену просвету и од ње начинили оно што данас имамо – пећину разбојничку. За сараднике и наследнике бирали су себи сличне, и само њима слични могли су и опстати на несрећном Богословском факултету. Отуда на њему од целог епископата данас предају само Игнатије Мидић, Порфирије Перић, Давид Перовић и Максим Васиљевић – сви екуменисти и новотарци и, што је неспојиво са радом на Универзитету – људи без елементарних компетенција (као и велики број професора, уосталом).
Како је то могуће, запитаћете се, када је Богословски факултет саставни део Универзитета у Београду? Могуће је када је у питању само формално припадање ради финансирања из буџета и ради стицања привилегија из тобожњег академског статуса, који им, очито, импонује.
У време када су вођени преговори са Ректоратом Београдског универзитета и Министарством просвете, Богословски факултет инсистирао је на аутоматском признавању свих професорских звања. Ректорат се томе жестоко противио, али на интервенцију државних власти ово је ипак учињено, па су се у рангу редовних професора нашли архијереји без књига и научних радова (епископ Иринеј Буловић, дугогодишњи декан Факултета и носилац Светосавске награде Министарства просвете Републике Србије, за пар месеци одлази и у пензију без иједне ауторске књиге или рада објављеног у било ком признатом домаћем или међународном часопису). Такве тенденције наставиле су се и после приступања Универзитету. Чим је постао епископ (на предлог еп. Иринеја Бачког), дотадашњи монах Давид Перовић морао је напредовати у више звање, и то је учинио такође без радова у научним часописима, на основу двеју књига које никако немају научни карактер, што се јасно види и по њиховим насловима: „Мирмекологија – еко-теолошке алегорије и софиолошке параболе“ и „Пројаве хришћанског етоса у Домостроју спасења, кроз личност, и у богословљу: стослови о Христоитхији као нарави по Христу, и о наравни антихристовској“ – импоновало му је. И Порфирију Перићу је импоновало да предаје Пастирску психологију и Психологију религије без икаквих психолошких компетенција (доведен је на место академика Владете Јеротића). Максиму Васиљевићу импонује да се бави теологијом и медицином у дијалогу, иако не поседује медицинско образовање. Професори који нису у чину нису много бољи. Својих звања и свега што одатле проистиче домогли су се преко којекаквих екуменистичких скупова, зборничића издаваних у Загребу и Љубљани, књига штампаних на енглеском језику у издавачкој кући Sebastian Press, на чијем челу је епископ Максим Васиљевић (тако се долази до „монографија од међународног значаја“), и сличних комбинаторика.
На Богословском факултету већ одавно нема слободе изражавања и слободе научног стваралаштва. На скупове у иностранству упућују се само наставници за које се процени да су подобни, што значи да подржавају политику Васељенске Патријаршије, и наравно, да су безусловно спремни на учешће у «екуменистичким дијалозима». У најтежем положају су наставници у свештеничком чину који држе до националног идентитета – они су заиста осуђени на ћутање и трпљење «поруге од уживача и унижења од гордељиваца».
У атмосфери аутоцензуре и доушништва нема и не може бити стваралаштва, па не треба да нас чуди чињеница да Богословски факултет има један једини научни пројекат регистрован код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије и једно једино гласило – часопис «Богословље», чији је индекс на листи Министарства већ годинама у најнижој категорији.
Закључак је јасан: некима је импоновало да се овај факултет нађе на државним јаслама, али без оних обавеза и оних одговорности које важе за све остале високошколске установе. Самозатварање и упадљиво одсуство Богословског факултета из интелектуалне и културне јавности, које уочава проф. Милошевић, стога су логична последица игре која је одиграна 2004. године, прикључењем Универзитету установе која не поседује ни минимум академских квалитета, искључиво на основу политичке воље тадашњих власти и економске рачунице Патријаршије. Професори Богословског факултета свесни су да немају шта да поруче своме народу, јер су одавно претрпели «бродолом вере», и да им није место у академској јавности, јер јој по својим преокупацијама и достигнућима никако не припадају.
У међувремену ученици некадашњих зилота, сада већ остарелих и све немоћнијих «утеривача побожности» по мери Ватикана и Константинопоља, са много већом силином и дрскошћу Богом Љубави плаше свет, одричући бесмртност душе, реформишући богослужења, намећући нови поредак исповедања и причешћивања, изневеравајући православну теологију уплитањем свакојаких протестантских, римокатоличких и секуларних мудровања.
Али верујемо да, иако су му дела прогнана из установе у којој је годинама предавао, дух аве Јустина живи у срцима оних који су у младалачкој чистоти и невиности своју судбину везали за студије теологије као боготражитељство, као тежњу ка истинском човеко- и богопознању, ка прослављењу Творца и Владара свеколике творевине, а не као улазницу за друштво «одабраних», који са својим звучним титулама и високим чиновима сужавају простор Царства Божијег онима који би да уђу (а то су, по речи Псалмопојца, само и једно они „којима је срце чисто и руке чисте, који не узимају душу своју узалуд и не куну се лажно своме ближњем“). Њих ћемо подсетити на две Авине поруке, које од својих професора, на срамоту њихову, нису могли чути: «Живите у њему – то је заповест над заповестима. И то живите: не прилагођавајући Њега себи него себе Њему, не преиначавајући Њега према себи него себе према Њему, не мењајући Њега према себи него себе према Њему, не пресаздајући Њега по лику свом него пресаздајући себе по лику Његовом». И још: «Заповести Спаситељеве, ако их држиш, гле, ти љубиш Господа Христа. Не вршиш ли их, ти си у смрти. Душа ти је у смрти, савест ти је у смрти, воља ти је у смрти, ум ти је сав у смрти. Пази колико гробова око тебе! Колико смрти, и у свима њима ти!».
Молитвама светог аве Јустина и Владике Николаја, Господе Живи и Истинити, избави нас од робовања идолима лажно названога знања и врати српско богословље на изворе воде живе, која неће пресахнути вавек!

[aco]

Интересујем се само колико сте плаћени да народ одвајате од Цркве,
и да у Цркви видите само лоше ствари. Или сте само убеђени у своју безгрешност.

Мада проблеми постоје, то не квари Цркву, али ви који народ саблажњавате и плашите папом и екуменизмом имате већи грех.
Јер Бог чува Цркву, а ви мислите да сте јунаци америчких филмова па спашавате Цркву.

Када монах Артемије, осуђен од свих Православних Цркава, САМ "хиротонише" епископа момо свих канона, то вам је у реду,
а када треба плувати по Цркву добољни су вам и најмањи аброви.
Чиста папска гордост, када дође Господ ви ћете рећи "Не знаш ти, ми знамо боље".

Бар се запитајте да ли се по ичему разликујете од комуниста, мислим да не!
Ни по васпитању, ни по речнику, ни по злонамерности. Џаба вам је да се кријете иза оца Јустина када нападате Цркву.

Помозите мало Цркви, али не расколом и пљувањем, већ личним покајањем.

**************

Херцеговац, па зар овде не износисте доказе о Филарету и Качавенди.
Размисли мало! Док су били на власти у Цркви, нападали сте целу Цркву јер су они овакви или онакви.
Сада када их је Црква узела у разматрање, ви нападате Цркву зашто то ради и браните их.

По вашим делима се види да вам је ЈЕДИНИ циљ напад на Цркву и саблажњавање народа.
То што радите, опрости, али не могу да повежем са вером у Бога и Православљем.

Што се тиче Филарета, Георгија, у њихове кривице не улазим, мада се помињу "јаки" докази
у моралном понашању.

Решиће се на СаСабору! Сабор за то и служи, да могу канони да воде Цркву не би било ни апостола ни епископа, нити би Господ страдао за нас.

Ето, ако вам није познато праксу смењивања Епископа од стране Синода, (без Сабора)
оспоравају заједно и Никанор и Иринеј бачки, који је иначе био и против начина на који је Артемије
смењен на Косову, (међутим, Артемије је себи сам пресудио упадом у Дубоки Поток и служењем под забраном, чиме је спречио своју евентуалну рехабилитацију).

*************

Нису наш проблем ни демократе, ни комунисти ни екуменисти, већ гордост сваког од нас, која је мрска Господу и која трује
и народ и државу.
Само горд човек осуђје, оговара, злоради, пакости, објављује туђе грехе, наслађује се туђим падовима.
Нека се гордост колико хоће крије иза великих цитата и светитеља,
она је и даље мрзост пред Господом.


********

Зато се чувајте оних који се радо ките речима светих и лажно тврде да заступају њихове ставове,
јер тако само прикривају своју духовну болест.