1. Ви, Ваша светости србски Патријарше господине Иринеју, чланови Светог
архијерејског Сабора и Синода или нисте у стању да схватите да сте скренули са
светосавља, одвојили се од Светог Саве, окрећући се и приближавајући се
католичанству и екуменизму, или нисте спремни да то јавно признате.
2. Нисте показали хришћанску вољу за поштовање истине јер нисте дали осталом
свештенству Српске Православне Цркве и нама светосавским мирјанима пример
поштовања светог чина кајања и молбе за опроштај за грехе према Светом Сави,
према свим србским свештеницима и монасима који су страдали у претходним
ратовима и под Титовом комунистичком диктатуром, према владики Артемију и
према нама светосавским мирјанима (видети додатке).
3. Ви позивате владику Артемија да "крене путем мира и јединства са Црквом" чиме
намећете дубок утисак и чините тешку оптужбу против владике Артемија да се он
одметнуо од Српске Православне Цркве, што треба да значи да се одметнуо од
Светог Саве и светосавља кренувши путем немира, потпуно кријући истину о
његовом верски и црквено потпуно неоправданом прогонству које сте Ви под
политичким притиском спроводили и још увек спроводите, и не само његовом
прогонству већ и прогонству свих монахиња и монаха који су с њим остали верни
Светом Сави и светосављу, и то све чините не пружајући никакве непобитне доказе
за то и истовременим јасним позивањем на Устав Српске Правослвне Цркве! Такав
однос је супротан светосављу и потпуно одговара диктаторској пропаганди.
4. Тиме прикривате истину да сте Ви започели раздвајање у Српској Православној
Цркви између оних оданих Светом Сави и светосављу и оних који хрле папи по
златнике и/или признања, који жуде за католичанством и екуменизмом.
5. Ваше је право и слобода, као и сваког човека, да то чините, али онда је ваша
обавеза, и морална и материјална, да напустите Српску Православну Цркву.
6. Тиме бисте омогућили светосавском свештенству да настави да негује светосавље
и да наша Црква остане потпуно верна њеном оснивачу Светом Сави.
7. Тиме бисте створили основу за здраво јединство и у Српској православној Цркви и
у Србском народу, кад се већ позивате на јединство.
8. Јединство под вођством оних који се одричу духовних, моралних, црквених,
територијалних и националних светиња Србског народа значи његово одвођење од
самог себе и његово одрођавање од његових предака који су нам подарили Веру,
самосталну свету Цркву, слободу, Отаџбину и независну државу, а не штедећи
своје жртве за то.
9. Такво јединство на које Ви позивате значи наше ишчезавање, тј. нашу пропаст као
Србског народа. Ако Ви сматрате да то треба да учинимо, будите поштени и
храбри да светосавском свештенству, светосавским мирјанима и целом Србском
народу то јасно и отворено кажете и образложите зашто то треба да учинимо.
10. Ако се одлучите на то, а на то сте обавезни кад позивате на јединство под Вашим
вођством какво јесте у стварности до сада, онда сте обавезни да нам кажете којој
вери да се приклонимо, придружимо, и у који народ да се утопимо.
11. Ако на то нисте спремни, онда или замолите јавно владику Артемија и с њим
Светом Сави одане монахиње и монахе за опроштај показујући своје кајање тиме
што чете поднети оставке на своје положаје у Српској Православној Цркви да
бисте у миру могли да нађете мир својим грешним душама.
12. Тако сви сједињени ћете моћи поштено и слободно, хришћански, да изаберете
ново, светосавско руководство, србског Патријарха, чланове Светог архијерејског
Сабора и Синода, на радост и мир целог Србског народа.
Др Љубомир Т. Грујић, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.