[Романија]

Не, већ претпостављам. Знам да су и четнике после 1945. хватали и убијали често Муслимани. Али свакако је пресудно било то ко је изградио цркву.

Не би се сложио са твојом предпоставком, мислим да је црква много више сметала комунистима Србима, него комунистима Муслиманима. Што се тиче прогона четника и њихових симпатизера на овој територији након 45-е, ни ту се не слажемо. Наиме наслушао сам се много препричавања тих догађаја (готово свакодневно), нисам чуо ни једно муслиманско име да је битно учествовало у тим прогонима. Прогони се углавном везују за удбашка имена: Боро Лучић, Ђорђо Кутлача, Томо и Душан Међо, Вељко Терзић ..., значи све Срби .

Да, и Сава Билић. Али било је и Турака, само не памтим њихова имена.
А њих сам поменуо јер сам сигуран да је црква срушена по наредби КП града Сарајева, а претпостављам ко је главну ријеч водио у граду.

А Срби комунисти су се више трудили да се докажу од других народа

[luka.luke 1]

Тај Сава Билић је ординирао на Романији, колико занм није се помоњао на Јужносарајевским просторима

[Романија]

Манастир Соколица посвећен св. Георгију - Равна Романија
Изгинули, нестали и умрли четници и четнички јатаци 1941-1945 и наредних година:

---

Остала имена Срба романијско-сарајевске регије изгинули 1912-1918 и 1992-1995.

[Vlad Alekš]

   
Војислав Танкосић

---

   
Бојислав Танкосић

[Романија]

Локањ, Република Cрпcка.
Лијево cу изгинули 41-45 и наредних година, а деcно ВРC.

[Бенито]

Да ли су на овом споменику у Локњу и на другим великим споменицима у РС, а који су посвећени Другом светском рату, уписана имена свих погинулих из места (среза, општине, округа...) или само четници?

[Романија]

У Локњу cу попиcaни и цивили (из Локња) - на cпоменику је доcта жена и дјеце.
На овом што caм изнад поcтавио, cпоменику cа Романије, ту ниcу цивили упиcани ceм оних који cу јатаковали четницима па убијени.
У оcталим крајевима је завиcно од cитуације. Ако би ce знао попиc цивилних жртава, наравно да би cе и то cтавило на cпоменик (или би cе направила два cпоменика, један цивилима један четницима), али нажалоcт број и имена жртава није увијек могуће утврдити.

[Бенито]

Хвала на информацији, Романија.
Интересовало ме да ли има комуниста на списку.

[Романија]

Не подижу cе њима cпоменици, не због неке мржње, већ зато што cу већ подигнути од 1945-90..тако да нема ни потребе да сe дижу.
Овај у Локњу је подигнут мислим 2000. године.

[Бенито]

Е, мој брате, у Србији се још увек то меша.
Ако можеш, утичи да се попишу све жртве из тих села. Кад тад успећемо да саставимо макар приближан број жртава наше народа у Другом светском рату.

[Син Јове Стевића]

КОСМЕТ

---

РЕПУБЛИКА СРБИЈА, ЈАГОДИНА

[Ројалист]

Споменик Дражи у Бинбруку код Хамилтона Канада.

[Павле]

Draža još u fioci Stejt departmenta
Srbi u SAD ponovo traže da se đeneralu Mihailoviću podigne spomen-obeležje. Ideja stara četiri decenije, mrtvo je slovo na papiru

POSLE rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića mnogi Srbi u Americi podržavaju ideju staru četiri decenije da se komandantu Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini podigne spomenik u glavnom gradu SAD - Vašingtonu. Taj zahtev od 1975. godine stoji u Stejt departmentu, ali je i dalje mrtvo slovo na papiru. Poručuje ovo Aleksandra Rebić, hroničar srpske emigracije u SAD, navodeći da Amerikanci ne treba više da oklevaju i da je došlo vreme da iskažu zahvalnost srpskom narodu.

- U sadašnjem naporu da se obnovi i uspostavi istorijski dugotrajno prijateljstvo i uzajamna saradnja između SAD i Srbije ništa ne bi bilo snažnije nego da se podigne spomenik Draži Mihailoviću u centru Vašingtona. U znak zahvalnosti SAD za uspešno spasavanje više od 500 američkih avijatičara za vreme fašizma, Stejt department treba da izda dozvolu da se podigne spomenik - smatra Rebić.

Američki nacionalni komitet avijatičara, zajedno sa Srpskom narodnom odbranom i Pokretom srpskih četnika "Ravna gora", pokrenuo još 1975. godine inicijativu za postavljenje monumenta sa likom generala Mihailovića u Centralnom parku u Vašingtonu. O njegovim zaslugama na spasavanju američkih pilota, koji su bili oboreni tokom Drugog svetskog rata nad Jugoslavijom, svedočili su pred Konresom sami avijatičari. Američki Kongres i gradske vlasti Vašingtona dale su saglasnost za podizanje spomenika đeneralu Draži. Stejt department je međutim zaustavio ovu inicijativu da se "SAD ne bi zamerile maršalu Titu, predsedniku Jugoslavije".

- Mi smo se žestoko usprotivili takvom stavu Stejt departmenta, rekaviši da spomenik đeneralu Draži nije stvar politike, već istorije. Reč je o čoveku koji je spasao naše živote. Međutim, od toga ništa nije bilo - svedočio je svojevremeno pilot Milton Frend.

Prema britanskim zvaničnim podacima, posle Drugog svetskog rata iz tadašnje Jugoslavije izbeglo je oko 40.000 pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, kojom je komandovao Draža Mihailović. Ovi politički emigranti, kako ih je prozvao Josip Broz Tito, u emigraciji su negovali kult đenerala Draže kao simbola srpskog otpora fašizmu.

- U srpskom rasejanju ima 15 spomenika đenerala Draže Mihailovića. Nalaze se u manastiru Sveti Sava u Libertivilu, u manastiru Gračanica na Trećem jezeru i u Belvudu kod Čikaga, kao i u porti Crkve Sveti Sava u Milvokiju. Jedan je u Indijani i dva u državi Ohajo. U Australiji ima pet spomenika - u Srpskom centru u Adelaidi, u Udruženju srpskih četnika u Sidneju, u Srpskom klubu u Kanberi i dva na crkvenim imanjima. Đeneral ima i tri spomenika u Kanadi - tvrdi Aleksandra Rebić.

Inicijativa za podizanje spomenika Mihailoviću obnovljena je 2012. godine, a danas, 2015. godine, to je još mrtvo slovo na papiru.

IMAJU DOSIJE

KAKO tvrdi politički analitičar dr Miroslav Božinović iz Detroita, američka vlada jako dobro zna ko je general Draža Mihailović.

- Stejt department poseduje dosije o Dragobulju Mihailoviću, u kome piše da je general Draža bio plemenit vojnik, demokrata naklonjen Zapadu - tvrdi dr Božinović.

Link - Novosti

[Брада]

Споменик побијеним четницима у Горњим Врбљанима:

Новија фотографија споменика.
Из села Горњи и Доњи Врбљани за вријеме 2.С.Рата је око 120 људи се под командом Љубана Томића, борило у 2."Врбљанском" батаљону, 3.Крајишке бригаде (Пука) "Кочић", Босанско-Крајишког корпуса.