Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 3.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Корени НИН-ове награде
#15

Dobričin Rasinski odred streljao zarobljenike
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 31. jul 2015. 15:16 | Komentara: 0
Zašto u Velikoj Drenovi, Ćosićevom rodnom mestu, postoji protivljenje da škola ponese njegovo ime. Slavni pisac potpisan na izveštaj o likvidaciji kao - Gedža. Gorele škole

KLjUČNI razlog zašto su meštani Velike Drenove, rodnog sela čuvenog pisca Dobrice Ćosića, najavili bojkot nastave 1. septembra, kada škola ponese njegovo ime, jesu likvidacije u režiji Rasinskog partizanskog odreda u tom kraju, za vreme Drugog svetskog rata. Ćosić je u tom odredu bio zamenik političkog komesara sa partizanskim nadimkom Gedža.

O tome su ostali tek retki pisani tragovi, a jedan od njih govori o streljanju 15 ljudi. Objavljen je 1965. u Zborniku dokumenata NOR-a, gde se, u fusnoti, navodi da iza pseudonima Gedža stoji Ćosić. Nedavno ga je ponovo pronašao istraživač Ratko Leković.

Izveštavajući o streljanju petnaestorice nedićevaca, 27. juna 1943, Dragoslav Petrović - Gorski, komandant Rasinskog odreda, i Dobrica Ćosić - Gedža, zamenik političkog komesara, u izveštaju pišu: "Naši su preobučeni u nemačko odelo razoružali žandarmerijsku stanicu u Gornjem Stepošu. Plan je bio da još izdaleka govore nemački, a kada budu zaustavljeni da odgovore "Dojče Vermaht". Tako su upali u stanicu i kada su svukli i razoružali sve nedićevce, onda su ih saslušali i, pošto su svi bili bivši četnici, a i danas sarađuju sa dražinovcima, to su ih svih 15 streljali. Jedan je pukim slučajem ostao samo ranjen."

- Osim što svedoči o teškom zločinu, ubijanju ratnih zarobljenika, ovaj dokument savršeno ilustruje da primarni cilj partizana nije borba protiv okupatora i kvislinga (nedićevaca u ovom slučaju). Jer, zarobljenici nisu pobijeni zato što su nedićevci, već zato što su ranije bili u četnicima, a i dalje održavaju vezu sa "dražinovcima. Dakle, streljani su kao pomagači suparničkog pokreta - kaže Leković.

On govori da su u isto vreme i Nemci masovno streljali nedićevce koji su sarađivali sa četnicima. Baš tih dana kada je Rasinski odred pobio zarobljenike, Nemci su sprovodili masovna streljanja u tom kraju. Konkretno, 29. juna 1943. streljali su 575 pristalica Draže Mihailovića i komunista.

Leković izdvaja još jedan dokument. U svom izveštaju Glavnom štabu Srbije od 18. septembra 1943, štab Rasinskog odreda navodi: "Zbog stalnog sedenja nedićevaca i ljotićevaca u pojedinim našim podplaninskim selima u tvrdim zgradama (škole), koje su utvrdili sa bunkerima i napravili kasarne, upalili smo školske zgrade u selima Lomnica, Trmčare, Dvorane, G. Stepoš i Kupci. Poslednju pod borbom. Na ovaj način niko neće smeti od njih da dođe u koje od ovih sela, a još manje da zanoći."

Iz ovog dokumenta vidi se da u školama nije stalno boravila vojska, već su u njih povremeno dolazili nedićevci i ljotićevci, kaže Leković:

- Samo jedna od pet škola zapaljena je pod borbom. Ovaj dokument potpisao je Ćosićev saborac Janko Milojević (politički komesar), i iz njega se jasno vidi šta je radio odred, čiji je Dobrica bio jedan od rukovodilaca i "mozak operacija". U istom dokumentu navode se i podaci o "rekviziciji", tj. pljački stoke i pšenice od seljaka.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...robljenike

[Слика: p1100212.jpg]
Одговори
#16

Ето пронађен је и документ са Ћосићевим потписом на ликвидацијама...
Ратко, свака част!
Одговори
#17

Првих пет коментара у ''Новостима'' на овај чланак, сви за Тита и партију:


Nebojsa007 31. jul 2015. 16:26 #3606879
A sto su cetnici streljali civile? Na zalost sto te generacije izumiru ali ja pamtim sta mi je baka pricala. Nije volela komuniste a cetnike je mrzela iz dna duse.

Ocenite Preporučujem 0 Ne preporučujem 2Odgovorite na komentar
Bas po srpski 31. jul 2015. 16:05 #3606861
opanjkavati mrtvog coveka, koji ne moze da se brani... gde ste bili do sada?

Ocenite Preporučujem 1 Ne preporučujem 6Odgovorite na komentar
Cetnici 31. jul 2015. 16:04 #3606859
Sad su cetnici na vlast, vratili se iz emigracije zauzeli polozaje i rasprodali drzavu, trebalo je 70 godina, sad je problem ko se borio protiv njih.Ma i narod i izdajnici i Hag i vi sto ih isporuciste sve heroje ove Srbije eto vam cetnici i vojvodini kumovi na vlasti i kuma izda! neznaju vise sta bi da izdaju pa i kumove, jednostavno u krvi im je ko zaba u vodu sto uskace.O diplomama da i ne pricam (lazima)

Ocenite Preporučujem 5 Ne preporučujem 15Odgovorite na komentar
Sta god vi uradili i napisali 31. jul 2015. 16:03 #3606857
istina je samo jedna. Partizani su bili jedini antifasisticki pokret. Tuzno je gledati kako Srbija skrece u desno...

Ocenite Preporučujem 10 Ne preporučujem 16Odgovorite na komentar
Kvazimodo Sorabius 31. jul 2015. 15:57 #3606852
Postavi sebi zadatak vajni istrazivac i "pronalazi dokaze" i na kraju "naucno" kaze: "dakle", "znaci" i sl. Ispada da su Nedicevci i Ljoticevci humanitarci? Kao da nisu i jedni i drugi pokazali lice u prethodnim desavanjima, u Kragujevcu na pr, gde su vrsili odabir za streljanje i u njemu aktivno ucestvovali. Nakaradni narod, nakaradni istoricar, nakaradna istorija. Najbestidnije prekrajanje istorije - odstupanje od antifasizma, a onda se cudimo sto nas ne zovu kao pobednike...
Одговори
#18

(31-07-2015, 05:53 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ето пронађен је и документ са Ћосићевим потписом на ликвидацијама...
Ратко, свака част!
Хвала.
Треба те зборнике темељно читати, има свега.
Јефто Шашић у свом дневнику пише да су Ћосића питали за постављења кадрова Озне у Расинском округу, био је сива еминенција и неформални шеф. Има и сведочење да је вршио једно саслушање, заједно са Рашом Лепенцом и Босом Цветић.
Али, отом потом...
Одговори
#19

Је ли учествовао Ћосић у тој акцији? Рекао бих да није, по садржини документа.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#20

(31-07-2015, 08:20 PM)Николај Пише:  Је ли учествовао Ћосић у тој акцији? Рекао бих да није, по садржини документа.
Тројица војника су извршила превару преобучени у немачка одела, тј. они су, како пише у документу, ''упали први'' у станицу. Логично, онда су упали и остали.
Да ли је међу њима био и Ћосић, из овог извештаја се не може закључити.

Ево целе књиге: http://znaci.net/zb/4_1_20.pdf

Документ о стрељањима је на странама 379-383; извештај где се говори и о паљењу школа на странама 403-407.
Одговори
#21

Питам зато што се види да је одлука о стрељању донета на лицу места од учесника акције, па ако Ћосић није тада био ту, значи да није он ни наредио ликвидацију, тј. ово не би могло да му се стави на терет. Чак ни по њиховој омиљеној "командној одговорности", јер није био командант.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#22

(31-07-2015, 09:16 PM)Николај Пише:  Питам зато што се види да је одлука о стрељању донета на лицу места од учесника акције, па ако Ћосић није тада био ту, значи да није он ни наредио ликвидацију, тј. ово не би могло да му се стави на терет. Чак ни по њиховој омиљеној "командној одговорности", јер није био командант.
Зато сам навео да је Расински одред том приликом починио злочин - стрељање ратних заробљеника, а да је Ћосић потписао тај извештај. Да ли је Ћосић учествовао и да ли постоји његова КРИВИЧНА одговорност то не знамо. Сигурно је да постоји морална одговорност, јер је потписао такав извештај. Даље, учесници акције нису у исту ишли на своју руку, морала је бити донета одлука о одласку у акцију, па и о поступању са очекиваним заробљеницима. Поготову ако имамо у виду да се ради о малој локалној јединици. Осим тога, тројица главних учесника су похваљени, што такође пише у истом документу.
Одговори
#23

ОК, али злочини Расинског одреда су нам познати од раније. Рецимо само месец дана пре овога су убили два цивила у Стројинцима код Бруса, писао је о томе Динчић:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=19383

Тако да је његова морална одговорност одавно неупитна. Уосталом, човек је био комуниста, па још и комесар, сасвим довољно за оцену његове личности, ко је, шта је и какав је.

Зато сам мислио да је нађено нешто што конкретно њега оптужује као налогодавца или извршиоца. То да је он одобравао политику Партије у вези "народних издајника" није ни било спорно, и пре овог извештаја.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#24

Слажем се. Има у Зборницима још докумената о злочинима Расинског одреда. Нов је потпис. Реакција на намеру да школу назову по комесару. Пошто им није довољно што је био комуниста и комесар, можда ће значити подсећање на злочине и његов потпис испод редова о злочинима.
Ако ништа друго, многи ће прочитати.
Одговори
#25

Немој да мислиш да ја потцењујем твоја истраживања, апсолутно не. Хоћу да кажем да морамо да имамо јаке и убедљиве доказе против неког када је реч о злочинима, поготово ако је у питању тако позната личност. Ко зна, можда негде у неком архиву Богу иза ногу, испод три тоне прашине, нешто конкретно и искрсне. Видећемо.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#26

Ма какво потцењивање...
Таман посла да тако мислим.
Одговори
#27

(31-07-2015, 09:16 PM)Николај Пише:  Питам зато што се види да је одлука о стрељању донета на лицу места од учесника акције, па ако Ћосић није тада био ту, значи да није он ни наредио ликвидацију, тј. ово не би могло да му се стави на терет. Чак ни по њиховој омиљеној "командној одговорности", јер није био командант.
У њиховој шеми комесар је важнији од команданта. Немогуће је да се комесар не пита и не сложи са одлуком о стрељању 15 људи.
Одговори
#28

(31-07-2015, 03:46 PM)Ратко Пише:  O tome su ostali tek retki pisani tragovi, a jedan od njih govori o streljanju 15 ljudi. Objavljen je 1965. u Zborniku dokumenata NOR-a, gde se, u fusnoti, navodi da iza pseudonima Gedža stoji Ćosić. Nedavno ga je ponovo pronašao istraživač Ratko Leković.
Чекај, истраживач Ратко Лековић је пронашао документ, који је иначе објављен у књизи пре 50 година, са све сигнатуром??
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним