[Милослав Самарџић]

http://www.pogledi.rs/pogledi-na-sajmu-knjiga/

[Vlad Alekš]

Malo je nedostajalo da kupim jednu knjigu od Živka Topalovića. Na svu sreću, dok sam stajao pored štanda Pogleda i merkao je, prosvetlih se i shvatih da je Živko Topalović bio socijalista i đubre, i tada odustadoh od kupovine. Pozdrav za prodavca ako čita ove redove.

[Милослав Самарџић]

[Мргуд]

Malo je nedostajalo da kupim jednu knjigu od Živka Topalovića. Na svu sreću, dok sam stajao pored štanda Pogleda i merkao je, prosvetlih se i shvatih da je Živko Topalović bio socijalista i đubre, i tada odustadoh od kupovine. Pozdrav za prodavca ako čita ove redove.

Колико ти имаш година? Ја те процењујем на негде шеснаест.

[херцеговац]

Јашта него ђубре. Живко је залутао у село Ба. Кренуо на море па сврнуо.

Замисли колико човјек мора бити луд када послије рата пише како су усташе требале направити коалицију са четницима као контра Црвеној армији, а да то нису урадили из чисто шовинистичких разлога...?

Послије свих злочина тако писати може само ђубре и социјалиста.

Живио, Србине. Сијећам те се.

[Милослав Самарџић]

Шта год био, Живко је поштено описао разговоре са Дражом, Васићем и осталима. Види се по томе што га они побеђују у дијалозима, а његова књига. То се ретко среће и за то - капу доле.

[херцеговац]

Човјеку сам наравно препоручио Јевђу, али и Рапорт. На првом мијесту Дражу и општу која се ове године продавала по симболичној цијени!

Опет,
малверзације са синдикалном имовином, гдје је највећи скандал преписивање зграде на свој конто и чињеница да му се жена питала у кући доводи до тога да док је и једног Драже и опште, Јевђе... никоме не би препоручио његове писаније.

Класични политичар. 1944. дошао на Равну Гору и одма' би првоборачку пензију.

[Vlad Alekš]

Malo je nedostajalo da kupim jednu knjigu od Živka Topalovića. Na svu sreću, dok sam stajao pored štanda Pogleda i merkao je, prosvetlih se i shvatih da je Živko Topalović bio socijalista i đubre, i tada odustadoh od kupovine. Pozdrav za prodavca ako čita ove redove.

Колико ти имаш година? Ја те процењујем на негде шеснаест.

Ова порука очигледно није била упућена теби. Само једна особа је могла да схвати поруку, а то је очигледно продавац са штанда Погледа. Не разумем чему оволика непристојност?

---

Јашта него ђубре. Живко је залутао у село Ба. Кренуо на море па сврнуо.

Замисли колико човјек мора бити луд када послије рата пише како су усташе требале направити коалицију са четницима као контра Црвеној армији, а да то нису урадили из чисто шовинистичких разлога...?

Послије свих злочина тако писати може само ђубре и социјалиста.

Живио, Србине. Сијећам те се.

Поздрав, брате Србине! Хвала на оним четничким новинама. Били сте симпатични сва тројица. Видимо се догодине поново.

[Мргуд]

Приликом читања историјске литературе, а поготово мемоара, ти (ако те историја занима) мораш да будеш и стању да своје емоције и лично мишљење раздвојиш од књиге. Топаловић је био живи сведок једног времена и описао то време из свог угла. Да ли је он био ђубре или није био ђубре, то је потпуно ирелевантно али је важно за тебе ако хоћеш да добијеш реалан приказ ствари да сагледаш то време из свих могућих углова да би добио колико-толико реалну слику.

Да ли разумеш сада о чему ти говорим?

[херцеговац]

Кредибилитет особе која пише је изнад твојих емоција. Ти причаш о емоцијама, човјек прича о њему као личности. Опростићеш, али мемоарска грађа долази тек на треће мјесто по вјеродостојности као историјски извор.
Ту долази до изражаја кредибилитет особе и субјективност.

Ако ти имаш времена да читаш које какве ликове, бујрум...

[Мргуд]

Кредибилитет особе која пише је изнад твојих емоција. Ти причаш о емоцијама, човјек прича о њему као личности. Опростићеш, али мемоарска грађа долази тек на треће мјесто по вјеродостојности као историјски извор.
Ту долази до изражаја кредибилитет особе и субјективност.

Ако ти имаш времена да читаш које какве ликове, бујрум...

Са таквим размишљањем онда ти нема потребе да читаш било шта јер си већ у својој глави створио пресуду и формирао мишљење које је непромењиво. То је наравно такође легитимно, али због јасне субјективности не можеш да будеш учесник било какве иоле озбиљне дискусије када се ради о теми ЈВуО.

Додуше, с обзиром да ниси историчар, да се не бавиш историјом и не пишеш књиге, то није никаква трагедија, али када би Самарџић имао таква размишљања мислим да са својим радом не би далеко догурао.

[Милослав Самарџић]

Па и не би. Газда Живко је незаобилазан извор, зато смо га и објавили. Мора се све читати и поредити...

[Vlad Alekš]

Кредибилитет особе која пише је изнад твојих емоција. Ти причаш о емоцијама, човјек прича о њему као личности. Опростићеш, али мемоарска грађа долази тек на треће мјесто по вјеродостојности као историјски извор.
Ту долази до изражаја кредибилитет особе и субјективност.

Ако ти имаш времена да читаш које какве ликове, бујрум...

Са таквим размишљањем онда ти нема потребе да читаш било шта јер си већ у својој глави створио пресуду и формирао мишљење које је непромењиво. То је наравно такође легитимно, али због јасне субјективности не можеш да будеш учесник било какве иоле озбиљне дискусије када се ради о теми ЈВуО.

Додуше, с обзиром да ниси историчар, да се не бавиш историјом и не пишеш књиге, то није никаква трагедија, али када би Самарџић имао таква размишљања мислим да са својим радом не би далеко догурао.

Колико ти имаш година? Ја те процењујем на негде шест.

---

Мора се све читати и поредити...

Бојим се да ниси у праву. Ево једног примера.
Пронађох пре десетак дана једну књигу у магацину државне фирме у којој радим. У питању је збирка Титових текстова и говора. Књига је штампана поводом 70 година од оснивања КПЈ, ако се не варам 1979. Знаш и сам да је свако предузеће морало да има такве књиге, а такође добро знаш да су сва предузећа те и такве књиге у једном тренутку развоја наше средине посклањала на мање видљива места.
Реших да прочитам пар Титових есеја. Да бих спојио лепо и корисно ја то учиних на шољи док сам обављао велику нужду. Али авај, десило се нешто што се казном може назвати.
Ја од тада болујем од затвора. А затвор не бих пожелео ни најгорим непријатељима.

[херцеговац]

Кредибилитет особе која пише је изнад твојих емоција. Ти причаш о емоцијама, човјек прича о њему као личности. Опростићеш, али мемоарска грађа долази тек на треће мјесто по вјеродостојности као историјски извор.
Ту долази до изражаја кредибилитет особе и субјективност.

Ако ти имаш времена да читаш које какве ликове, бујрум...

Са таквим размишљањем онда ти нема потребе да читаш било шта јер си већ у својој глави створио пресуду и формирао мишљење које је непромењиво. То је наравно такође легитимно, али због јасне субјективности не можеш да будеш учесник било какве иоле озбиљне дискусије када се ради о теми ЈВуО.

Додуше, с обзиром да ниси историчар, да се не бавиш историјом и не пишеш књиге, то није никаква трагедија, али када би Самарџић имао таква размишљања мислим да са својим радом не би далеко догурао.

Добро, начитани и озбиљни...

Читај ти и титине мемоаре и Назора и остале, воља ти..., ја нити имам времена нити ми је да трошим дане живота на те сплачине..., само пази како се обраћаш осталим форумашима.

---

Па и не би. Газда Живко је незаобилазан извор, зато смо га и објавили. Мора се све читати и поредити...

Газда Живко је један хоштаплер који је 1944. изашао на Равну Гору очекујући првоборачку и да му се озакони послије рата све оно синдикално што је нелегално отуђио прије борби.

Класичан политичар каквих имаш данас на буљуке.

Друга је она мисао коју је Дража имао позивајући га, али то не пере ко је и шта је био газда Живко.

Опет понављам, прочитао сам његову писанију, али поред једне Дража и опште која се продавала по багателној цијени, да препоручим Живка... пуцао би себи у ноге радије. Мора да постоји нека градација шта и када читати.

Тројица нас је била на штанду. Ево човјека, нека каже каква је реакција била на помен Живкове писаније? Сва тројица су читала његове књиге.