18-11-2013, 10:47 PM
(18-11-2013, 07:47 PM)херцеговац Пише: Попштовани Феликсе,
да ли си упућен ко је спасао Хиландар да не постане грчки манастир?
Громовниче и поштовани херцеговац,
Ми овде не дискутијемо о идеологијама као идеологијама. Односно, ово није чисто теоријска расправа, већ расправа о конкретним актерима, покретима и појединцима у окупираној Југославији. Дакле, овде нас интересује "ко је шта радио" и "ко је с ким био", а не да ли нека идеологија - која са становишта општеприхваћене парадигме либералне демократије изгледа назадна или опскурна - може оправдати или бити прихваћена са наклоношћу. Није, дакле, реч о томе да ли је у неком идеалном погледу и у идеалном свету збораштво боље од капитализма и демократије. Узгред ћу само рећи - јер не желим да се отвара расрпава о идеологијама већ о зличинцима у име идеологија - да се наравно фашизам, нацизам и комунизам разликују, али у оном суштинском погледу - уништавању појединца, негирању значаја приватног власништва и одбацивање демократије - оне следе исту колективистичку и тоталитарну матрицу. А у погледу реализације "бољег света" оне претпостављају концентрационе логоре, масовна убиства и злочин. Наравно, бићу довољно опрезан па ћу рећи да у погледу уништавања "човека" (да се помало патетично изразим) предњаче комунизам и нацизам. Како је Хана Арент добро приметила, историјском фашизму није успело, из више разлога, да достигне "славне висине" својих главних конкурената у уништавању цивилизације. Али, све то, та теоријска разматрања, нису од кључне важности када разматрамо конретна питања. На пример, питање пете колоне, питање окупаторских трабаната или питање ортодоксних злочинаца који су под фирмом српства сатирали српство.
Наравно, када разматрамо идеологије ван било каквог историјског контекста потпуно је легитимно рећи "па да, ова идеологија стварно може функционисати, и то боље од садашње демократије, садашњег светског поретка", на пример зборашка идеологија. Али ми сада то не разматрамо, ми овде разматрамо ко је шта чинио за време ДСР, деловање конкретних актера у конкретним околностима на основу одређених идеологија и политичких стратегија.
И да не останем дужан херцеговцу, сигурно мислиш на Миту? По ко зна који пут ћу ти рећи да га то не оправдава за све зло које је починио. Мислим да правиш основну грешку што не разликујеш пропагандни рад од аутентичног (легалног и легитимног) ангажмана на заштити свога народа. Чини ми се, такође, да не увиђаш да "бити Србин" или "радити нешто у име српства" само по себи не имплицира да је неко заиста "добар Србин" и да "заиста ради у име српства", па да би због тих ствари требало да га симпатишемо.