[Вук92]

Хвала! Штета што нема Видачићева биографија. Он је из села Пијавице, близу Требиња. Мислим да би и његова биографија била вриједна труда. Био је добар командант. Нажалост Требињци су своје четнике одавно заборавили. Неки дан је умрла рођена сестра поручник Влада Милојевића, команданта Требињске бригаде. И замисли Милославе на њену сахрану је из Билеће доведен почасни вод Оружаних снага БиХ! Смртовница на латиници и петокрака. Почасна паљба за њу, а кликовала је и играла над мртвим братом. Тако је то...

[Ковач]

Било је сукоба Ђуришићевих четника са локалним четницима - због њихових немилосрдних реквизиција, као и напуштања положаја од стране локалних јединица, да би заштитиле своја села. То се десило и у Мајевцу.
Чини ми се да ми је Бане рекао да нема неки поуздан извор, али питаћу га поново.
Да се не бисмо поново враћали на поједина питања, поставио сам опширан текст ''Павле Ђуришић од Црне Горе до Лијевча поља'', а ту су и линкови за остале текстове:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/

Значи и Рачић је пљачкао народ у Босни, није само Павле!Добро је ,овај текст је по мени, велики помак у односу на претходне .

[Вук92]

Да овдје се види да су и Рачићеви такође сурово поступали, као и Павлови. Свакако да су у питању били глад и исцрпљеност, али ипак војска треба да брани народ, а не да пљачка! Али није џаба речено; ''Куку селу куда војска прође!''. Нема војске која не врши реквизиције, неко блаже неко суровије. Тако је било и прошлог рата 90' их у Босни.

[Милослав Самарџић]

Било је сукоба Ђуришићевих четника са локалним четницима - због њихових немилосрдних реквизиција, као и напуштања положаја од стране локалних јединица, да би заштитиле своја села. То се десило и у Мајевцу.
Чини ми се да ми је Бане рекао да нема неки поуздан извор, али питаћу га поново.
Да се не бисмо поново враћали на поједина питања, поставио сам опширан текст ''Павле Ђуришић од Црне Горе до Лијевча поља'', а ту су и линкови за остале текстове:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/

Значи и Рачић је пљачкао народ у Босни, није само Павле!Добро је ,овај текст је по мени, велики помак у односу на претходне .

Технички, сваки текст је исти, а ''по теби'' су нека твоја мерила, што је твоје право.

[Љубо Рогља]

Традиција вели да су Ђуришићеве отерали са Озрена, кад су започели са отимачином.

[Зоран Недељковић]

Др. ГАБОР А. САНТО-GABOR A. SZANTO
Рођ. 1882.год. у Будимпешти, у јеврејској породици, од оца Адолфа и мајке Доре. Иступио је из јеврејске црквене општине и прешао у римокатолике. Дипломирао на Медицинском факултету и као лекар дошао у Суботицу 1916.год. Супруга му је, од 1912. до раставе 1930.год, била Ела Кунец.
Након Првог рата бави се приватном лекарском праксом у Суботици, а једно време, 1926-27.год, обавља посао купалишног лекара на Палићком језеру. Тада је и предс. признатог тениског клуба, са Палића.
Од 30 тих година прошлог века постаје водећа фигура Мађара, као националне мањине у краљ. Југославији. Истовремено је важио за режимског човека, оданог круни Карађорђевића.
До 1931.год. је члан Радикалне странке и предс. м.о. на Палићу, од 1931. до 1939. члан ЈНС и на крају члан ЈРЗ.
1931.год. изабран за народног посланика у срезу Сенћанском, као кандидат на владиној листи и 1935.год. у срезу Бачкотополском. За изборе 1938.год. није се кандидовао, али је од власти добио сенаторско место.
По окупацији 1941.год. склања се од Немаца у Ражањ, код свог пријатеља, такође народног посланика, Михајла Крстића. Када су га Немци открили, да би се спасао помогао му је Јосеф Бланда, фолксдојчер, који је пре рата живео у Ражњу, а за време рата био предс. општине. Била је то његова захвалност доктору за излечену опекотину коју је задобио. Бланда је обавестио капет. Весића, те је он са својим четницима изненадио Немце који су дошли из Крушевца и ослободио доктора, ког су Немци повели са собом.
Командант Војне болнице Делиградског корпуса, у с. Ст.Брачин, срез Ражањски.
У четницима остао до јесени 1944.год.
Др. Габор Санто је преживео рат и наставио да живи и ради у Нишу.

[Милослав Самарџић]

Поштована редакцијо „Погледа“


Куцајући на гуглу име Новак Јегдић, наишли смо на ваш форум и питање Зорана Недељковића, упућено Херцеговцима, о судбини Новака Јегдића из Гацка, борца Студеничке бригаде Јаворског корпуса ЈвуО, oд1944. године. Поруку је оставио децембра 2014. године.
Та његова порука, односно питање, је у ствари, прва информација о Новаку до које је дошла фамилија Јегдић још од 1941. године. Трагом тог питања слали смо поруку, преко вас, господину Недељковићу, али одговор нијесмо добили. Било какво сазнање о Новаковој судбини нама би као породици било изузетно значајно и драгоцјено. Управо због тога молимо вас да нам кажете да ли постоји могућност да нас ви некако спојите са господином Недељковић и дате нам, ако је то изводљиво, неке ближе информације о њему - адресу, број телефона, мејла и сл. Молимо вас, такође, да нам, ако их евентуално имате, прослиједите информације о Новаку Јегдићу, или да нас, бар, упутите на неки нови траг о њему. Било какав па и најмањи податак нама би био велики.

Уз ову нашу молбу шаљемо вам и кратку биографију Новака Јегдића.
Рођен је у селу Гарева, општина Гацко, 1904. године од оца Лазара, солунског добровољца, и мајке Тонке, рођене Слијепчевић. Новак је, као жандарм, био на служби у Баљевцу – Рашка. У Гареви је последњи пут био у зиму 1941. године. Од тада па до ове информације нијесмо знали ништа о њему.


У нади да ћете нам помоћи и што прије одговорити
братски вас поздравља

П.С.
Зоране, одговори овде ако имаш нове информације.
М.С.

[Зоран Недељковић]

Поштована редакцијо „Погледа“


Куцајући на гуглу име Новак Јегдић, наишли смо на ваш форум и питање Зорана Недељковића, упућено Херцеговцима, о судбини Новака Јегдића из Гацка, борца Студеничке бригаде Јаворског корпуса ЈвуО, oд1944. године. Поруку је оставио децембра 2014. године.
Та његова порука, односно питање, је у ствари, прва информација о Новаку до које је дошла фамилија Јегдић још од 1941. године. Трагом тог питања слали смо поруку, преко вас, господину Недељковићу, али одговор нијесмо добили. Било какво сазнање о Новаковој судбини нама би као породици било изузетно значајно и драгоцјено. Управо због тога молимо вас да нам кажете да ли постоји могућност да нас ви некако спојите са господином Недељковић и дате нам, ако је то изводљиво, неке ближе информације о њему - адресу, број телефона, мејла и сл. Молимо вас, такође, да нам, ако их евентуално имате, прослиједите информације о Новаку Јегдићу, или да нас, бар, упутите на неки нови траг о њему. Било какав па и најмањи податак нама би био велики.

Уз ову нашу молбу шаљемо вам и кратку биографију Новака Јегдића.
Рођен је у селу Гарева, општина Гацко, 1904. године од оца Лазара, солунског добровољца, и мајке Тонке, рођене Слијепчевић. Новак је, као жандарм, био на служби у Баљевцу – Рашка. У Гареви је последњи пут био у зиму 1941. године. Од тада па до ове информације нијесмо знали ништа о њему.


У нади да ћете нам помоћи и што прије одговорити
братски вас поздравља

П.С.
Зоране, одговори овде ако имаш нове информације.
М.С.

На Новаково име наишао сам у једном документу Јаворског корпуса, из 1943. или 1944.год. То је био списак људства Прве студеничке бригаде и писало је :
наредник НОВАК ЈЕГДИЋ из Гацког, Прва студеничка бригада Јаворски корпус.
О њему знам само толико. Поздрав Новаковим потомцима и ако нешто више сазнам, написаћу овде.

[Брада]

28-04-2014, 11:03 PM
Порука: #26
Петар На вези
редов
Порука: 135
Придружен: Aug 2013
Углед: 5
RE: ЧЕТНИЧКИ СПОМЕНИЦИ
Браћо на Романији постоји човек који зна где се налази гроб капетана Деспотовић Богољуба убијеног у Босанској голготи.Ако некога занима или тражи остатке овог човека нека напише.

29-04-2014, 10:08 PM
Порука: #854
Петар На вези
редов
Порука: 135
Придружен: Aug 2013
Углед: 5
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Ја сам добио информацију да се човек звао Богољуб Деспотовић.Село Соколовићи на планини Деветак,(мислим да је то Романија).По причи комунисти су га убили.А породица(морам се распитати како се презивају) су га нашли и закопали под једну јелу.Нашли су и његову војну књижицу и узели,али је она изгорела пошто су им комунисти запалили кућу.На дрвету су написали име и презиме и дуги низ година су подебљавали да се види.Мој пријатељ је тражио гроб једног његовог рођака имислили смо да је то,онда се испоставило да је то овај други човек.Ако некога итересује зваћемо да проверимо име.Наравно тамо је убијено много четника,али ови људи су били сретни да сачувају гроб српским борцима и да помогну ако неко тражи.

Зла судбина капетана Боривоја: Тајне чува јелика на Деветаку
Објављено: 12. децембар 2014. године

У близини девeтачког бунара, на мјесту гдје се укрштају шумски путеви којима се деценијама превози црногорица до романијских пилана, на осами, изложена вјетровима и ударима громова, поносно и пркосно расте и чува тајне далеке прошлости најчувенија јелика на Дветаку. У њено дебло, прије скоро шест деценија, уписано је име човјека чији су живот узели удбаши 1945. године. Били су то они што прогонише борце Југословенске војске у отаџбини, јединице састављене од припадника поражених војски, најчешће од бивших усташа и црнокошуљаша, којима су нове власти обећале живот ако убију што више младића који нису тражили милост од црвених. Мастиљавом оловком, како кажу на Романији, уписано је на јелици име капетана Боривоја Деспотовића, команданта Копаоничке бригаде, која је била у саставу Расинског корпуса. Испод стабла и данас стоје обриси гроба, вјечног почивалишта капетановог. Истина, више је тих камених знакова, којима је хумка опасана, прогутала земља, али има их довољно да „свједоче“ да је ту, у хладу, испод споменика који расте, гроб са посмртним остацима, како приче мјештана говоре, капетана Бора.

Капетан Деспотовић

[Милослав Самарџић]

Свака част!

[Зоран Недељковић]

28-04-2014, 11:03 PM
Порука: #26
Петар На вези
редов
Порука: 135
Придружен: Aug 2013
Углед: 5
RE: ЧЕТНИЧКИ СПОМЕНИЦИ
Браћо на Романији постоји човек који зна где се налази гроб капетана Деспотовић Богољуба убијеног у Босанској голготи.Ако некога занима или тражи остатке овог човека нека напише.

29-04-2014, 10:08 PM
Порука: #854
Петар На вези
редов
Порука: 135
Придружен: Aug 2013
Углед: 5
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Ја сам добио информацију да се човек звао Богољуб Деспотовић.Село Соколовићи на планини Деветак,(мислим да је то Романија).По причи комунисти су га убили.А породица(морам се распитати како се презивају) су га нашли и закопали под једну јелу.Нашли су и његову војну књижицу и узели,али је она изгорела пошто су им комунисти запалили кућу.На дрвету су написали име и презиме и дуги низ година су подебљавали да се види.Мој пријатељ је тражио гроб једног његовог рођака имислили смо да је то,онда се испоставило да је то овај други човек.Ако некога итересује зваћемо да проверимо име.Наравно тамо је убијено много четника,али ови људи су били сретни да сачувају гроб српским борцима и да помогну ако неко тражи.

Зла судбина капетана Боривоја: Тајне чува јелика на Деветаку
Објављено: 12. децембар 2014. године

У близини девeтачког бунара, на мјесту гдје се укрштају шумски путеви којима се деценијама превози црногорица до романијских пилана, на осами, изложена вјетровима и ударима громова, поносно и пркосно расте и чува тајне далеке прошлости најчувенија јелика на Дветаку. У њено дебло, прије скоро шест деценија, уписано је име човјека чији су живот узели удбаши 1945. године. Били су то они што прогонише борце Југословенске војске у отаџбини, јединице састављене од припадника поражених војски, најчешће од бивших усташа и црнокошуљаша, којима су нове власти обећале живот ако убију што више младића који нису тражили милост од црвених. Мастиљавом оловком, како кажу на Романији, уписано је на јелици име капетана Боривоја Деспотовића, команданта Копаоничке бригаде, која је била у саставу Расинског корпуса. Испод стабла и данас стоје обриси гроба, вјечног почивалишта капетановог. Истина, више је тих камених знакова, којима је хумка опасана, прогутала земља, али има их довољно да „свједоче“ да је ту, у хладу, испод споменика који расте, гроб са посмртним остацима, како приче мјештана говоре, капетана Бора.

Капетан Деспотовић

пеш.поручник БОРИВОЈЕ М. ДЕСПОТОВИЋ је из с. Блажево, на Копаонику.
Зам. команданта, па од 12.окт.1944.год. команд. Копаоничке бригаде Расинског корпуса. Унапређен у чин пеш. капетана II кл, Указом О.Бр. 2260, од 6.окт.1943.год.
-...А ој Боро , мили брате
Копаонички команданте
Деспотовићу капетане
Твојој војсци нема мана
Куда иде, куд одлази
Без победе не долази...-

[Брада]

КАПЕТАН-ВОЈВОДА ЂУРО ПЛЕЋАШ


upload gif from url

Ђуро Плећаш је рођен у селу Босански Рисовац, срез Босански
Петровац. У 1914 био је мобилисан у аустроугарску војску и у борбама
на Руском фронту првом приликом се предао руској војсци.
Ту се пријавио за добровољца у српску војску и учествовао у борбама
на Солунском фронту, где је, за осведочену личну храброст, одликован Карађорђевом звездом са мачевима.
По свршетку рата, пошто је нова држава Срба, Хрвата и Словенаца
указивала више пажње аустријским вељбабама него Србима Крајишницима-солунским добровољцима,Ђуро је о свом трошку ступио
у шумарску школу.
Рат 1941 затекао га је са службом у Бања Луци,
и због хрватскиџ зулума одмах одлази у Београд и хвата везу са Врховном командом Драже Михаиловића, који га касније унапређује у
чин капетана II класе.
Почетком 1943 четничка команда шаље га у Херцеговину на расположење мајору Баћовићу и капетану Милораду Поповићу,
одакле се са групом херцеговачких четника пребацује у Далмацију.
После многих борби враћа се у Херцеговину где бива унапређен
у чин четничког војводе.
Доцније, 6 јула 1943, Врховна команда му је наредила да пређе у Босански Петровац и да тамо организује Грмечко-Клековачки четнички
корпус, на чијем челу је у борбама са партизанима на Уништима погинуо.

Гине 1944 године (Никола Плећаш Нитоња-Пожар у Крајини стр.322)


image url

[Милослав Самарџић]

Плећаш је у септембра 1941. био у Ужицу, не знам да ли је имао везу са Дражом тада. Учествовао у опсади Вишеграда октобра 1941. Отишао је у свој родни крај много пре почетка 1943. Крајем 1942. долазио је код Драже у Горње Липово, који му је дао овлашћење за рад и нешто новца. Са Роквићем и Богуновићем тражио је поделу ДЧД на два дела, Дража је стао на Ђујићеву страну (да се не дели дивизија). Имао је шећерну болест, што га је доста ометало.

[Зоран Недељковић]

Плећаш је цео јануар 1942.год. био у Недићевом Златиборском четн. одреду и за то је добио надокнаду од 1 860 дин. Дневница је износила 60 дин.