[Бенито]

Знамо да се о овоме доста писало. Може се рећи да су, чак, савремени историчари прилично сагласни у вези овог питања. Дакле, Дража је био војник који није волео политичаре и странчарење, па није волео ни да се меша нити ставља ни на једну страну. Међутим, као сваки човек имао је симпатија и антипатија. Какво је мишљење форумаша,које је политичко размишљање или које су идеје биле најближи Дражи? Фашизам, нацизам, комунизам, либерализам, конзервативизам, социјализам, социјалдемократија,радикализам.......? Само Вас молим да не мешате са садашњим временом.

[Милослав Самарџић]

Да, прилично су сагласни, негде око 100%... да је Дража био лош политичар, Тито добар политичар, а ваљда Недић - подразумева се и Љотић - најбољи.
Има овде линк ''Дража у политици'', са леве стране, испод биографије, су сви наслови чланака, а ово је први одоздо:
http://www.pogledi.rs/draza-u-politici/

[Бенито]

Е,ако си ставио ово из књиге, пошто се то понајмање цитира. Али друго је питање. Шта мислиш, која је од идеја њему интимно била најближа?

[Милослав Самарџић]

Е,ако си ставио ово из књиге, пошто се то понајмање цитира. Али друго је питање. Шта мислиш, која је од идеја њему интимно била најближа?

Он уопште није посматрао политику на тај начин. Официри су посматрали политику као рецимо чланови монархије. Дакле, најбоља је странка која највише доприноси борбеној вредности трупа, и обратно. Тако да је јасно да су официри тешко могли да воле социјалисте - сви су знали за случај Туцовићевих социјалиста, који су гласали против ратних кредита у скупштини у моменту када су Аустраоугари већ прелазили границу - а да не говоримо о комунистима.
С друге стране, јасно је да су официри више ценили странке које се држе традиције, укључујући и глорификацију великих војсковођа, попут Карађорђа рецимо.

[Бенито]

Сви су се држали те традиције. И радикали, и демократе, и земљорадници, па чак и социјалдемократе... Мислим да ме ниси разумео. Нису већину официра, па ни Дражу интересовале странке. Мада су, наравно, били упућени.Демократија у то време у Србији је имала већ дугу историју, тако да су они још као деца знали све врлине и мане српске демократије. Али Дража је путовао доста и по иностранству и био је човек који је много читао. Чак и за ондашње појмове кад се много више читало. Дража је читао и на најмање још једном језику. У том смислу сам мислио које идеје су могле да му буду блиске. Да би се схватило како је он добро разумео разлику између истинске забринутости за сиротињу и комунистичке демагогије у вези истог питања. Да изместимо мало ово питање из националног у социјални карактер.

[мунгос]

Комуна. Љубав још из млади дана, кад је пријетио у кавани да ће побити Србе јер причају лоше о комунизму и другу Лењину - "Ко је већи Србин од мене!".

[Громовник]

Као франкофилу и англофилу, очигледно су му најближе биле идеје демократије.

[Романија]

Какве везе има Дража са политиком? То није његов посао као ни нпр. Живојина Мишића или Ратка Младића. За то служе политичари. Броз је био и политичар, па он може да буде лош или добар али Дража не може. Чак и као министар војни он има да брине само за војску а не за политику

---

Комуна. Љубав још из млади дана, кад је пријетио у кавани да ће побити Србе јер причају лоше о комунизму и другу Лењину - "Ко је већи Србин од мене!".

Ај изврни причу још мало...

[мунгос]

Као вођа гериле његов посао је био политички рад ништа мање него војни. Па није то регуларна војска, па да му је највећа обавеза да срче каву и лади муда ко какав канцеларијски миш.

Ти не разумијеш основе герилског рада.

Герилски ђенерал је можда више политичар него војник. "Министар војни" је био само смијешни назив. Могли су му дати и министарство шума на примјер. Поспрдно у најмању руку.

[Романија]

Па тај грб што имаш је био потчињен Дражи. Ти си онда прави равногорац.

[мунгос]

Па Дража јест био врховни командант, тј. први ђенерал. Али није био света крава. Равногорство је југо-ројализам, тако да ја никако не могу да будем Равногорац.
То је противно свему у шта ја вјерујем.

[Милослав Самарџић]

Сви су се држали те традиције. И радикали, и демократе, и земљорадници, па чак и социјалдемократе... Мислим да ме ниси разумео. Нису већину официра, па ни Дражу интересовале странке. Мада су, наравно, били упућени.Демократија у то време у Србији је имала већ дугу историју, тако да су они још као деца знали све врлине и мане српске демократије. Али Дража је путовао доста и по иностранству и био је човек који је много читао. Чак и за ондашње појмове кад се много више читало. Дража је читао и на најмање још једном језику. У том смислу сам мислио које идеје су могле да му буду блиске. Да би се схватило како је он добро разумео разлику између истинске забринутости за сиротињу и комунистичке демагогије у вези истог питања. Да изместимо мало ово питање из националног у социјални карактер.

Да, добра идеја. Не знам да ли си читао ово:
http://www.pogledi.rs/drazina-socijalna-politika/
Овде има много докумената о Дражиној социјалној политици, биле су потребне године да их сакупим. Прилично сам сигуран да огроман део јавности нема представу у овоме. Обично људи воле да суде на прву лопту о Дражиној политици, једни знају ово, други знају оно... А информација је очајно мало.

[Милослав Самарџић]

Као франкофилу и англофилу, очигледно су му најближе биле идеје демократије.

То сигурно. И не само због тога, већ пре свега јер је рођен и живео у демоктратској држави.

[Николај]

Па није то регуларна војска, па да му је највећа обавеза да срче каву и лади муда ко какав канцеларијски миш.

Ти не разумијеш основе герилског рада.

Ако некоме 180 пута објасниш да је герила начин извођења борбених дејстава, и да нема везе са питањем регуларности/легалности војске, као једног државног органа, па тај настави да дрви по старом, или је дебил или је намћор.

Па ти сад изабери који си.