Поруке: 2,160
Теме: 21
Придружен: Aug 2013
Углед:
342
Старији син Милован умро је за време Првог светског рата, а млађи Милан, заробљен је од Равногораца у Луковској Бањи (по другим подацима, добровољно им пришао, јер се посвађао са оцем). Прешао код Драже и био командант једног батаљона у Другој косаничкој бригади. Ухваћен приликом покрета за Босну и стрељан новембра 1944. у Београду.
Поруке: 16,986
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,870
Пећанчеви потомци живе у Швајцарској.
Поруке: 303
Теме: 4
Придружен: May 2014
![[Слика: Chetnik2.jpg]](http://s14.postimg.org/j71isrl3l/Chetnik2.jpg)
Немачка легитимација, Пећанчевог Војводе Игњатовић Љубомира,ако сам добро прочитао.На печату пише Нишки четнички Батаљон.
(Последња измена: 19-03-2015, 09:28 PM од
Ковач.)
Поруке: 303
Теме: 4
Придружен: May 2014
![[Слика: k_DSC05291.jpg]](http://s7.postimg.org/nszukcqqz/k_DSC05291.jpg)
Четници Војводе Косте Пећанца у друштву Немачких војника.
Поруке: 303
Теме: 4
Придружен: May 2014
Документ којим се Војвода Коста Пећанац обраћа добровољцима -четницима који су учествовали у Ослободилачким ратовима 1912-1918 године, који су по закону Краљевине Југославије имали право да добију земљу. Штета што нема датум. Самим ти ово се и не односи на наслов ове теме.Нисам знао где да поставим овај документ, па реко овде ћу.Треба променити назив ове теме тј.избрисати оно у загради!Војвода Коста Пећанац ипак није заслужио да га неко назива првим кафанским четником!
(Последња измена: 19-02-2016, 12:54 PM од
Ковач.)
Поруке: 14,515
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,056
Ово је јако занимљива фотографија. Има ли каква ближа информација? Из ког извора је фотографија?
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
Сумњам да је ово околина Сјенице. Италијани и муслимани нису дозвољавали ниједној српској формацији, ни да приђу овом месту (муслимани су имали већину у срезу). Недић је пролећа 1942. године пробао преко Немаца да добије и тај срез, али су ови попустили пред италијанско-муслиманском коалицијом.
Сјеницу су држали муслимани од децембра 1941. (када су град напустили Италијани) до маја наредне године (када су се ови вратили у град). У међувремену су комунисти предузели један, мало је рећи смешан, напад на Сјеницу, и били одбијени.
Можда је ово околина Новог Пазара, ту се мотао Машан Ђуровић, а било је и недићеваца у граду.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 14,515
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,056
Не мора да значи. Ако је околина Сјенице, онда би требало или да су Штављани или Кордини. И за једне и друге није искључено да су били легализована. Друго , није тачно да Недић није формално добио сјенички срез. Хасан је имао добре контакте и са њим и са другим људима у Београду. Много боље и ближе него са Арнаутима у Пазару, Митровици и Тутину. Уосталом, током целог рата, до доласка комуниста, српска села су држали четници, а муслиманска муслимани. С тим да су муслимани цвиковали од четника, а ретко обрнуто. Другачија је ситуација била у Н. Пазару, иако су и тамо и у К. Митровици били формално део Недићеве Србије, а не велике Албаније. Дакле, није немогуће да је ова фотографија из околине Сјенице.
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
(28-08-2016, 06:52 PM)Бенито Пише: Не мора да значи. Ако је околина Сјенице, онда би требало или да су Штављани или Кордини. И за једне и друге није искључено да су били легализована. Друго , није тачно да Недић није формално добио сјенички срез. Хасан је имао добре контакте и са њим и са другим људима у Београду. Много боље и ближе него са Арнаутима у Пазару, Митровици и Тутину. Уосталом, током целог рата, до доласка комуниста, српска села су држали четници, а муслиманска муслимани. С тим да су муслимани цвиковали од четника, а ретко обрнуто. Другачија је ситуација била у Н. Пазару, иако су и тамо и у К. Митровици били формално део Недићеве Србије, а не велике Албаније. Дакле, није немогуће да је ова фотографија из околине Сјенице.
Одакле ти то да је сјенички срез био у "Недићевој Србији"? Није био ни формално чак.
Ово су гарантовано Пећанчеви, овај први с десна, ако добро видим, носи "Томпсон", које су тад само они имали (немачка донација). Не сећам се да је било легализације у сјеничком срезу током 1942. године.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 14,515
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,056
Хасан је био " плесач". Гледао је да сачува своју имовину, па онда и свој народ. Више муслимане, али и Србе. Имао је " специјалне" односе са Недићем између јануара и маја- јуна 42. године. Па, и после тога. Немци су дошли у мају зато што је Дража био на Голији. Па, опет идућег пролећа. Итд.. Не кажем да нису Пећанчеви, али и Кордини су овако изгледали. Па и понеки од Штављана. А за томпсоне ,не знам.
Поруке: 2,881
Теме: 6
Придружен: Jun 2016
Углед:
609
Slika je iz ratnog albuma jednog Italijanskog narednika.Tako pise u opisu slike,da je okolina Sjenice 1942.Nije ovo tompson nego onaj francuski puskomitraljez i 1. Svetskog rata ne mogu da se setim kako se zvao taj pm.Koristila ga je i vojska Kraljevine Jugoslavije.
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
Сви су они били превртљивци - Звиздић, Пачариз, Ровчанин, Хаџиахметовић...Сви су хватали везу и са четницима кад би загустило. Али ипак, у Сјеницу нису дали никоме од Срба.
И уопште, Сјеничани су били најгори према српском живљу. Има онај немачки извештај из пролећа 1942. године, где се наводи да муслимани Сјенице пале суседна српска села, па чак нападају и карауле СДС. Сјеничани су похватали оне наше падобранце и предали Немцима, у истом периоду. Онда постоји онај муслимански апел из Нове Вароши упућен Управном одбору у Сјеници да престану са злоделима према Србима, да им се то не обије о главу. У устанку 1941. године Црногорци из бијелопољског среза највише мука су имали од Сјеничана, практично је био формиран фронт према њима код Бара и Буђева.
ПС.
Осим "Томпсона" (или шта је већ) још један детаљ - не верујем да су се Штављани и Корда возили немачким "Опелом" по селима.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
(Последња измена: 28-08-2016, 07:53 PM од
Николај.)