Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Коста Пећанац (први кафански четник)
#85

Старији син Милован умро је за време Првог светског рата, а млађи Милан, заробљен је од Равногораца у Луковској Бањи (по другим подацима, добровољно им пришао, јер се посвађао са оцем). Прешао код Драже и био командант једног батаљона у Другој косаничкој бригади. Ухваћен приликом покрета за Босну и стрељан новембра 1944. у Београду.
Одговори
#86

(23-10-2014, 03:31 PM)Равногорац Пише:  
(23-10-2014, 03:24 PM)Вукашин Петковић Пише:  [Слика: sinoy2.th.jpg]
Син четничког војводе Косте Пећанца

Зна ли се шта се десило с њим? Јел преживео рат?

Не могу са сигурношћу ово да потврдим, али могло би да буде тачно. Мислим да би Динчић мога нешто више о њему да каже.
Милан К. Миловановић Пећанац, млађи војводин син, рођ. 1915.год. Прво био код свог оца као војвода Куршумлијски, па у ЈВУО - команд. батаљона у Другој Косаничкој бригади Топличког корпуса. Убијен од комуниста у Београду,нов.1944.год.
Одговори
#87

Пећанчеви потомци живе у Швајцарској.
Одговори
#88

[Слика: Chetnik2.jpg]
Немачка легитимација, Пећанчевог Војводе Игњатовић Љубомира,ако сам добро прочитао.На печату пише Нишки четнички Батаљон.
Одговори
#89

[Слика: k_DSC05291.jpg]
Четници Војводе Косте Пећанца у друштву Немачких војника.
Одговори
#90

Документ којим се Војвода Коста Пећанац обраћа добровољцима -четницима који су учествовали у Ослободилачким ратовима 1912-1918 године, који су по закону Краљевине Југославије имали право да добију земљу. Штета што нема датум. Самим ти ово се и не односи на наслов ове теме.Нисам знао где да поставим овај документ, па реко овде ћу.Треба променити назив ове теме тј.избрисати оно у загради!Војвода Коста Пећанац ипак није заслужио да га неко назива првим кафанским четником!
[Слика: originalslika_Cetnicki_vojvoda_Kosta_Pecanac_dob.jpg]
Одговори
#91

Patrola cetnika Koste Pecanca u okolini Sjenice 1942. godine
[Слика: 300198_2372878678393_1187747475_n.jpg]
Одговори
#92

Ово је јако занимљива фотографија. Има ли каква ближа информација? Из ког извора је фотографија?
Одговори
#93

Сумњам да је ово околина Сјенице. Италијани и муслимани нису дозвољавали ниједној српској формацији, ни да приђу овом месту (муслимани су имали већину у срезу). Недић је пролећа 1942. године пробао преко Немаца да добије и тај срез, али су ови попустили пред италијанско-муслиманском коалицијом.

Сјеницу су држали муслимани од децембра 1941. (када су град напустили Италијани) до маја наредне године (када су се ови вратили у град). У међувремену су комунисти предузели један, мало је рећи смешан, напад на Сјеницу, и били одбијени.

Можда је ово околина Новог Пазара, ту се мотао Машан Ђуровић, а било је и недићеваца у граду.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#94

Не мора да значи. Ако је околина Сјенице, онда би требало или да су Штављани или Кордини. И за једне и друге није искључено да су били легализована. Друго , није тачно да Недић није формално добио сјенички срез. Хасан је имао добре контакте и са њим и са другим људима у Београду. Много боље и ближе него са Арнаутима у Пазару, Митровици и Тутину. Уосталом, током целог рата, до доласка комуниста, српска села су држали четници, а муслиманска муслимани. С тим да су муслимани цвиковали од четника, а ретко обрнуто. Другачија је ситуација била у Н. Пазару, иако су и тамо и у К. Митровици били формално део Недићеве Србије, а не велике Албаније. Дакле, није немогуће да је ова фотографија из околине Сјенице.
Одговори
#95

(28-08-2016, 06:52 PM)Бенито Пише:  Не мора да значи. Ако је околина Сјенице, онда би требало или да су Штављани или Кордини. И за једне и друге није искључено да су били легализована. Друго , није тачно да Недић није формално добио сјенички срез. Хасан је имао добре контакте и са њим и са другим људима у Београду. Много боље и ближе него са Арнаутима у Пазару, Митровици и Тутину. Уосталом, током целог рата, до доласка комуниста, српска села су држали четници, а муслиманска муслимани. С тим да су муслимани цвиковали од четника, а ретко обрнуто. Другачија је ситуација била у Н. Пазару, иако су и тамо и у К. Митровици били формално део Недићеве Србије, а не велике Албаније. Дакле, није немогуће да је ова фотографија из околине Сјенице.

Одакле ти то да је сјенички срез био у "Недићевој Србији"? Није био ни формално чак.

Ово су гарантовано Пећанчеви, овај први с десна, ако добро видим, носи "Томпсон", које су тад само они имали (немачка донација). Не сећам се да је било легализације у сјеничком срезу током 1942. године.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#96

Хасан је био " плесач". Гледао је да сачува своју имовину, па онда и свој народ. Више муслимане, али и Србе. Имао је " специјалне" односе са Недићем између јануара и маја- јуна 42. године. Па, и после тога. Немци су дошли у мају зато што је Дража био на Голији. Па, опет идућег пролећа. Итд.. Не кажем да нису Пећанчеви, али и Кордини су овако изгледали. Па и понеки од Штављана. А за томпсоне ,не знам.
Одговори
#97

Slika je iz ratnog albuma jednog Italijanskog narednika.Tako pise u opisu slike,da je okolina Sjenice 1942.Nije ovo tompson nego onaj francuski puskomitraljez i 1. Svetskog rata ne mogu da se setim kako se zvao taj pm.Koristila ga je i vojska Kraljevine Jugoslavije.
Одговори
#98

Сви су они били превртљивци - Звиздић, Пачариз, Ровчанин, Хаџиахметовић...Сви су хватали везу и са четницима кад би загустило. Али ипак, у Сјеницу нису дали никоме од Срба.

И уопште, Сјеничани су били најгори према српском живљу. Има онај немачки извештај из пролећа 1942. године, где се наводи да муслимани Сјенице пале суседна српска села, па чак нападају и карауле СДС. Сјеничани су похватали оне наше падобранце и предали Немцима, у истом периоду. Онда постоји онај муслимански апел из Нове Вароши упућен Управном одбору у Сјеници да престану са злоделима према Србима, да им се то не обије о главу. У устанку 1941. године Црногорци из бијелопољског среза највише мука су имали од Сјеничана, практично је био формиран фронт према њима код Бара и Буђева.

ПС.
Осим "Томпсона" (или шта је већ) још један детаљ - не верујем да су се Штављани и Корда возили немачким "Опелом" по селима. Smile

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним