[Романија]

Снимљен је филм о чувеној причи о светом мученику старцу Вукашину који је страдао у Јасеновцу али оставио тешке посљедице на усташког кољача.

[Романија]

http://anti-censura.com/intervju-konacno...jasenovcu/

[Бенито]

Нисам разумео да ли је овај филм завршен. Зна ли неко где ћемо моћи да га видимо?

[Романија]

Јесте, биће сигурно премијере у Српској и Србији по биоскопима. А најављују за 2016.

[Николај]

Има ли неких новости у вези овог филма? Рекао бих да је добар.

Интересантно је како сви праве исту грешку по питању боје усташких униформи. Сви их представљају црним, а биле су жућкасте. Црне су носили само "црнолегијаши" (логично, ко би други), а они нису били у Јасеновцу. Изгледа једини који су "потрефили" боју, ако се добро сећам, су костимографи у Шотриној "Браћи по матери."

А да ствар буде "занимљивија", у току летњих месеци усташе су обично клале без икакве одеће на себи, у гаћама, да не "прљају" униформе. Постоје и фотографије које то потврђују.

[Романија]

Има ли неких новости у вези овог филма? Рекао бих да је добар.

Интересантно је како сви праве исту грешку по питању боје усташких униформи. Сви их представљају црним, а биле су жућкасте. Црне су носили само "црнолегијаши" (логично, ко би други), а они нису били у Јасеновцу. Изгледа једини који су "потрефили" боју, ако се добро сећам, су костимографи у Шотриној "Браћи по матери."

А да ствар буде "занимљивија", у току летњих месеци усташе су обично клале без икакве одеће на себи, у гаћама, да не "прљају" униформе. Постоје и фотографије које то потврђују.

https://m.facebook.com/profile.php?id=440425919480483

[Милослав Самарџић]

Филм је коначно завршен, ускоро креће у биоскопе.

[Романија]

Зар Вукашин није био доста старији од овог глумца који га глуми?

---

http://pemptousia.com/2014/05/new-martyr...of-klepci/

[Перун]

Филм је коначно завршен, ускоро креће у биоскопе.

Прочитао сам да је премијера планирана за крај 2016. Да ли је била и где? Не верујем да ћемо ово гледати у биоскопима у Србији.

[Милослав Самарџић]

Филм је коначно завршен, ускоро креће у биоскопе.

Прочитао сам да је премијера планирана за крај 2016. Да ли је била и где? Не верујем да ћемо ово гледати у биоскопима у Србији.

Разменио сам мејлове са извршним продуцентом, из панчева, ипак је остало још неке ситнице да ураде. То је оно као кад смо ми рекли пре две године да смо завршили серију, па се испоставило... Тек ове године завршено је првих 12 од 18 епизода. Само наравно у овом случају, код филма, заиста су остале ситнице. Такав је то посао, увек има нешто да се мења или дорађује.
Дакле нема премијере до краја 2016, али ускоро ће бити. Свакако ћу јавити овде чим сазнам. Што се тиче биоскопа, верујем да ће бити.

[Bole]

Ako sam dobro shvatio treiler, radnja je po memoarima psihijatra Nedeljka Zeca i Sudbini Zileta Friganica zvanog Krvavi Zile

KOMANDANT logora Jasenovac Ivica Matković naredio je januara 1943. logorašu dr Nedeljku Zecu da pregleda Žilu Frkovića, jednog od najkrvoločnijih koljača Jasenovca.
"Kad sam ušao u sobu", priča dr Zec, "Žile je sjedio razdrljen, razbarušene kose, sa zakrvavljenim očima i pijanim izrazom lica.
"Na stolu je bila napola ispijena boca rakije i nekoliko čašica u neredu. 'A, došao si, doktore. Sjedi tu na stolicu, i ako hoćeš posluži se rakijom', rekao je.
"Kad sam ušao u sobu", priča dr Zec, "Žile je sjedio razdrljen, razbarušene kose, sa zakrvavljenim očima i pijanim izrazom lica.
"Na stolu je bila napola ispijena boca rakije i nekoliko čašica u neredu. 'A, došao si, doktore. Sjedi tu na stolicu, i ako hoćeš posluži se rakijom', rekao je.
"U sobi smo ostali sami. Žile me ispočetka odmjeravao sa svih strana, žmirkavim, prkosnim i u isto doba nesigurnim pogledom. A zatim je iznenada skočio s fotelje, podupro se rukama o sto, i unezvijereno upro pogled u mene. 'Znaš li ti, doktore, da te sada mogu preklati kao bravče i da nikome za to neću odgovarati?' 'Znam', odgovorih mu kratko.
"Posle izvjesnog vremena nekako se smirio, a zatim se iznenadno zacerekao, odajući neke neartikulisane glasove.

'Znaš li ti, doktore, zašto sam te zovnuo večeras ovđe? Razumije se da ne znaš. Ali, ne boj se, neću te zaklati. Moraš mi obećati da ćeš mi pomoći.'

'Što mognem, učinit ću'.
Nalio je čašu rakije i odmah je iskapio, ponovo je napunio, a meni doturio bocu i naredio da sebi napunim čašu.

'Elem, doktore, sad smo ovđe nas dvojica sami. I ako itko išta od ovoga što ćemo razgovarati sazna, ti znaš što te čeka.'

Zatim je isprekidano i neujednačeno nastavio:
'Više ne mogu da podnesem ove muke. Ne pomaže mi ni klanje, ni mučenje, ni krv, ni jauk, ni žene, ni rakija. Vrlo dobro znaš tko sam ja. Eto ja, Žile, najkrvaviji ustaša u Jasenovcu, koji je poklao desetine hiljada logoraša i najviše zadovoljstvo doživio u tom klanju, eto, taj Žile je sada poslednja pačavra, zbog tamo nekakvog starog, smrdljivog seljačine Vukašina iz Klepaca.'

Ponovo je zastao, ispio čašu rakije, pa nastavio:
'Ti se sjećaš kad je u kolovozu Jure Maričić poslao oko 4.000 ljudi u Gradinu na klanje. Tada smo se Pero Brzica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili tko će te noći zaklati najviše logoraša. Već poslije jednog sata bio sam daleko ispred po broju zaklanih. Nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati zaklao sam 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju po 300-400.

Dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu i tu ugledao jednog postarijeg seljaka koji s nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem i kako mi se žrtve u najvećim mukama preturaju. Taj njegov pogled nekako me presjekao: učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i jedno vrijeme nisam mogao da se maknem. A zatim sam otišao do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin (Mandrapa, AM) iz sela Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali, a njega poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom, koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas. Gledajući i slušajući ga, u meni se najednom razbuktala želja da mu mir i spokojstvo razbijem najsvirepijim mučenjima i da u njegovim mukama, bolu i koprcanju povratim zanos.

Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: Živio poglavnik Pavelić, ako to ne kaže, da ću mu odsjeći uho. Vukašin je šutio. Otkinuo sam mu uho. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče: Živio Pavelić, ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje šutio: otkinuo sam mu i drugo uho. Viči: Živio Pavelić, ili ću ti otkinuti nos. A kad sam mu i po četvrti put zapovjedio da uzvikne: Živio Pavelić, i zaprijetio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao, i uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene u neizvjesnost, polako i razgovijetno mi je dobacio: Radi ti, dijete, svoj posao!

Poslije svega te njegove poslednje riječi potpuno su me izbezumile, skočio sam i iskopao mu oči, isjekao srce, preklao grlo od uha do uha i nogama ga sjurio u jamu. Ali, tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nijesam više mogao da koljem. Pero Brzica je pobijedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez riječi platio opkladu.'
"Poslije ove čudovišne ispovijesti Žile je najednom umukao, unezvijereno se zagledao negđe u daljinu i neko vrijeme ostao kao skamenjena figura. Zatim su mu se počeli nepravilno trzati mišići na licu, očima je sijevao okolo, stezao šake i zarivao nokte sebi u dlanove, počeo je nepravilno da diše.

"Odjednom, provalilo je iz njega neko čudovišno jecanje i plač s rikanjem. Neočekivano, naglo je ustao iz fotelje i srušio se na koljena ispred mene. U jednom mahu uhvatio je i počeo da ljubi moju ruku. Tek poslije prvog zaprepašćenja mogao sam kroz njegovo rikanje da razaberem kako govori:

'Doktore, ko boga te molim, pomozi mi! Ja znam da sam kukavica i ne mogu sam sebi ove muke prekratiti jednim hicem iz revolvera. Ni klanje, ni mučenje, ni najsvirepija zlostavljanja logoraša više mi ne pomažu, ne pomaže mi više ni ispovijest, ni molitva logorskog fratra Brekala. Ne pomaže ni razvrat sa ženama, ni piće, ni orgijanje. Ništa mi više ne pomaže. A ja sam određen za liječnički pregled za komisiju. Ti ćeš tamo biti kao liječnik i davat ćeš stručne prijedloge. Doktore, preklinjem te, pošalji me negđe na odmor, u neku banju, da se tamo pokušam primiriti.'

'Dobro, predložit ću da te pošalju u Lipik.'

"Poslije histeričnog plača Žile se smirio i pridigao, stao preda me i mrko mi dobacio:

'Sad znaš sve. Možeš ići'!"

Izvor- Antun Miletic - Srpske rane

[Перун]

Има ли каквих новости о филму?

[Милослав Самарџић]

Писао сам продуценту, па ћу јавити.

[Милослав Самарџић]

Готов је филм, сада траже на који ће фестивал. Мисле да ће то знати у септембру.