[херцеговац]

Глупо је што она сва моја писанија оде у вијетар, а да је ниси ни погледао.

Посебно гдје ти говорим да су ти људи имали породице које су убијане, депортоване на информације да су прешли Русима или на другу страну.

[Alex]

Глупо је што она сва моја писанија оде у вијетар, а да је ниси ни погледао.

Посебно гдје ти говорим да су ти људи имали породице које су убијане, депортоване на информације да су прешли Русима или на другу страну.

Ne. jer je reč o 1914. godini, a da je neko prešao rusima, to Austrijanci u onom haosu nisu ni moglid a znaju, posebno što je masa Austrijanaca zarobljena 1916 godine.

[херцеговац]

Глупо је што она сва моја писанија оде у вијетар, а да је ниси ни погледао.

Посебно гдје ти говорим да су ти људи имали породице које су убијане, депортоване на информације да су прешли Русима или на другу страну.

Ne. jer je reč o 1914. godini, a da je neko prešao rusima, to Austrijanci u onom haosu nisu ni moglid a znaju, posebno što je masa Austrijanaca zarobljena 1916 godine.

Није А-У армија била башибозук турски. Код њих се све заводило и водило педантно. Основа је прегледати спискове јединица и људства тих јединица који су кретали на Србију.

Ја ти споменух примјер из породице. Чим је дошла вијест локалним аустријским властима да су Срби прешли Русима, то је моментално дигнут аларм и дигнути шуцкори да хватају фамилију.

Кажем ти,
мушке су на лицу мучили и убијали, нејач слали у лагере да цркну од болештина.

Друго,
рекох ти да пустиш академика и шта он пише, јер се јако рђаво владао и према србијанском сељаку.

Треће,
никада се није десило и неће десити да Срби са лијеве стране нападну Србе са десне стране Дрине и обратно.

1914. ни једна јединица етнички српска није напала Србију. Све су то биле муслиманске и хрватске јединице, у којима се налазио и покоји Србин, али какао сам навео обично би попушио метак у леђа или би га слали, а да ни пушку није дужио.

Поента - нико не може да каже да су српске јединице А-У армије напале Србију!!! А-У армија је новачила по областима, тачно се знало у којој области која нација преовладава, а не заборави лош одзив Срба на мобилизацију у Аустро-угарској.

Комплетна документација о 50 000 добровољаца у српској армији је 1947. уништена од стране Александра Ранковића.

[Alex]

Ja sam ti šričao da su Srbi ratovali protiv Srba. Nisu svi bili pod strahom od odmazde, jednostavno su bili vojnici KuK monarhije. Žalosno ali tačno.

[херцеговац]

Лука,

ево ти више о Светозару Боројевићу:

У рату 1914 — 1918. командовао је Шестим корпусом, а 12. септембра 1914. године добио је команду над Трећом аустроугарском армијом и почетком октобра је заузео тврђаву Пшемисл, што је омогућило привремено дизање опсаде Пшемисла. Затим су се његове снаге повукле на позиције око Лиманове, на планинском прелазу Дукла, и на другим деловима Карпата, спречавајући Русе да избију на Дунав. Маја 1915. године је примио армију на Италијанском фронту (Isonzo армија), којом је командовао и 1918. године приликом одступања аустроугарске војске од Пиаве ка Исонзу (Соча).

[херцеговац]

Ja sam ti šričao da su Srbi ratovali protiv Srba. Nisu svi bili pod strahom od odmazde, jednostavno su bili vojnici KuK monarhije. Žalosno ali tačno.

Како нису били под страхом од одмазде када су им породице биле на територији Аустро-угарске?

Па имао си муслиманске јединице у српској војсци у овом рату, шта мислиш да су из љубави нили у ВРС или што су им породице на српској земљи?

Ево ти једног примјера:

- Окупациона аустроугарска власт починила је злочин етничког чишћења, настојећи да Србе из источне Херцеговине и горњег Подриња пресели и те просторе настани несрпским становништвом. С тим циљем формиран је злогласни логор у Добоју.

У логору су страдале многе српске породице из Билеће, Вишеграда, Рогатице, Фоче, Гацка, Требиња, Сарајева...

У добојски аустроугарски логор, од 27. децембра 1915. године, када је стигао први транспорт, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, било је интернирано 45.791 лице српске националности, међу којима су била 16.673 мушкараца, 16.996 жена и дјеце, 12.122 српска војника и старије особе из херцеговачког, сарајевског и романијског подручја, као и из граничних простора Србије и Црне Горе са БиХ.

У добојски логор Срби су транспортовани у отвореним жељезничким теретним вагонима.

Око 12 000 људи, по званичним А-У документима, је у овом логору умрло од мучења и глади, а сигурно је тај број и већи.

[херцеговац]

А онај који је први писао о ономе предајте се, а одговор Србин се не предаје - је Гојко Николиш. Пасји накот.

Tijekom studiranja postao je član SKOJ-a i Komunističke partije Jugoslavije. Sudionik je Španjolskog građanskog rata od 1937. godine kao dragovoljac na strani republikanaca. Bio je ravnatelj bolnice u Pontonesu, a potom načelnik saniteta u bataljunu Devete internacinalne brigade u vreme bitke na rijeci Elbi 1938. godine. Poslije raspada Kraljevine Jugoslavije uključuje se u pripreme za podizanje ustanka i 19. kolovoza 1941. godine odlazi za liječnika u Kragujevački NOP odred.

Gojko Nikoliš je bio vijećnik Prvog i Drugog zasjedanja AVNOJ-a i vijećnik Prvog, Drugog i Trećeg zasjedanja ZAVNOH-a. U činu general-pukovnika poslije rata bio je načelnik sanitetske službe u JNA. Obnašao je i dužnost veleposlanika Jugoslavije u Indiji. Bio je član SANU.

Početkom devedesetih godina Gojko Nikoliš sukobio se sa ratnom politikom režima Slobodana Miloševića.

[мунгос]

Ne zato, nego što je u Srbiji zarobljen priličan broj Srba u KundK uniformama, i vojvoda Vuk je izašao sa govorom u kojim ih je pozvao da se priključe srpskoj vojci. Pošto se ni jedan nije prijavio, iznervirao se i jednom isčupao uvo.

Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Перо Слијепчевић, Наши добровољци у Светском рату, Загреб, 1925, стр. 11.

Чета мајора Танкосића, војводе Вука, Лићански и Ужички одред махом су били оформировани од неслободних Срба, Хрвата и Словенаца. Већином су били Босанци и Херцеговци, па Личани”

Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Зборник докумената, Београд 1977, док. 215, 300.

Храбро држање мојих војника у овој драматичној борби заслужује и признање и дивљење утолико више што су то били добровољци - Личани - који су дошли из Америке.

Свједочи потпоручник српске војске Бранислав А. Стојковић, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, стр. 293.

Inače da se ne lažemo, priličan broj Srba je bio u Austrijskoj vojsci na frontu u Srbiji. Šta više, veliki broj dobio i odlikovanja...
Tužno, ali istinito.

Немамо се шта лагати. Срби су до тад ратовали у Аустријској војсци 400 година, а у многим историјским периодима, чинили су чак половину аустријске војске. И сам Карађорђе и многе устаничке вође и устаници, ратовали су годинама у аустријској војсци као добровољци.

А-У војска је током рата мобилисала 150 000 Срба. Од тога броја је сваки пети рат завршио као добровољац у српској војсци. А према некима податцима и више од тога. А дефинитивно више, ако се рачунају и Срби добровољци у Руској војсци.

Не знам шта је ту тужно али истинито. Срби су ратовали против Срба, откад је историје. Посље пада Деспостовине, Срби ратују против Срба на чак три закрвљене стране - једни у Аустријској војсци, други у војсци Матије Корвина, а трећи у Турској војсци.

И без тих анегдота о злим Србима који су се до задње капи крви борили против Срба и за то силно одликовани (тога је било свакако) чињеница је да је Српска војска на Солунском фронту, чијих је пола борбени јединица било "у расходу" због губитака и исцрпљености борбама, за цијеле три године, једино појачање и попуну добила од тих истих злих Срба, којима су чупали уши. И та помоћ не да није била мала, него је ОГРОМНА. И у борбеној снази а прије свега као морални подстрек.

[dko]

Alex u svojoj polemici sa Hercegovcem kao da previdja realnu stranu zivota Srba u austro-ugarskoj BiH, i drzi se samo 'imena i brojki' Srba u austrijskoj vojsci. A realna strana zivota je da su ti Srbi optuzeni u Austriji kao krivi za ubistvo Ferdinanda i da su u trenutku mobilizacije progonjeni kao narod, ukljucujuci njihove porodice; uostalom od dolaske Austrougarske u Bosnu je tako. Stoga, nijedan Srbin mobilisan u tu vojsku ne moze u njoj da sluzi a da ne strahuje za svoju porodicu koja je izlozena teroru zato sto je srpska. Tako da je dobro sto je Hercegovac isto tako prilozio brojke interniranih Srba iz BiH po logorima. I ja znam za bar dvojcu clanova sire familije koji su stradali u tim logorima. Inace, pradeda je bio u austrijskoj vojsci sa ostalim iz naseg kraja na slovenacko-italijanskoj granici, oko reke Soce.

[херцеговац]

Замисли да само у једном логору, Добојском трећина интернираца тј. 12 000 по документима А-У, а сигурно је било више жртава, умре од мучења, глади и болештина!?

[Ђорђе Ивковић]

А-У војска је током рата мобилисала 150 000 Срба. Од тога броја је сваки пети рат завршио као добровољац у српској војсци. А према некима податцима и више од тога. А дефинитивно више, ако се рачунају и Срби добровољци у Руској војсци.

Да не будем оптужен за необјективност или непознавање проблематике, ево вам један линк:

http://www.srpskikulturniklub.com/rezerve1

Није спорно да су Срби у АУ 1914 (али и раније - сетимо се Калаја) били у тешкој ситуцији.
Није спорно ни да је било добровољаца. Чувен је нпр. Сремски добровољачки одред.
Међутим, чињенице претежу на другу страну.
Ни један Србин, високи официр, није прешао на српску страну, без обзира на ужасе Добојског, Арадског и других логора, од којих памет стаје. Не ради се само о Боројевићу. А шта ћемо с онима који су касније пребегли у НДХ и ставили се Павелићу на располагање?
Проценат дезертерства у БиХ био је убедљиво најнижи у АУ Монархији. Генерално, Срби су се борили одлучно, често до последњег метка. Супротно, они који су заробљени на руском фронту, па се (невољно?) пријавили у добровољце, лоше су се показали. У Добруџи толико лоше да су повучени са фронта као неупотребљиви. На Солунски фронт их је стигло око 12.500.
Кад се све сабере, више је Срба одликовано и унапређено од ћесара због храброг држања, него што је било добровољаца. (О мајору "Суџуку" и његовим "делима" у Мачви нећемо, ваљда је у питању појединац).

Али, ово је само први део проблема.
Како је могуће, са свим помињаним искуствима, да се "западни" Срби тако масовно ставе под хрватску команду а против своје државе и своје Краљевине и свог народа од 1941 па надаље?
Оно што су партизани урадили у Србији 1944, када су упали иза руских тенкова - пазите, у Србију у којој је било скоро 500.000 избеглица, рођака тих партизана - ти злочини и пљачка, је апсолутни скандал и морални фијаско Крајишника и Црногораца. Чини се као да су се светили због пораза у Првом светском рату. Па и да није у питању освета, јесте срамота која се не може опрати.

[Alex]

[dko]

[quote='Нимбус' pid='7025' dateline='1387401633']

Како је могуће, са свим помињаним искуствима, да се "западни" Срби тако масовно ставе под хрватску команду а против своје државе и своје Краљевине и свог народа од 1941 па надаље?
...
морални фијаско Крајишника и Црногораца...

Ako vec moras, onda bolje da kazes Licani i Crnogorci, a ne Krajisnici, i svakako ne 'zapadni Srbi' - jer vecina nas nije jurisala na Beograd - ni iz Bosne ni iz Hercegovine, ni iz Dalmacije, ni iz dobrog dela Bosanske Krajine.

[херцеговац]

Та ти слика ништа не значи.

Настављаш да манташ, а не читаш нити улазиш у расправу... разоружан човјек - немаш аргумената.

Понављам наведите ми ЈЕДНУ српску регименту која је упућена на Србију?

Када то наведете онда ћемо наставити дискусију. Јединице А-У монархије се налазе на интернету са листом кадра, тако да вам није тешко наћи попис јединица које су ударале на Србију.