KONTROVERZNOG SRPSKOG VLADIKU PRATE NEVOLJE IZ SAD
Srpski vladika koji je nasilno penzionisan u SAD posle pobune svoga svestenstva, radi u Viktoriji, gde je njegovo prisustvo podelilo srpsku pravoslavnu zajednicu. Američka Pravoslavna Crkva ove godine je uklonila Vladiku Nikolaja (Soraića) pošto su dva istraživanja potvrdila žalbe, uključujući žalbu da je on u Aljasci rukopoložio čoveka koji je bio u zatvoru zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.
Pre 10 dana Vladika Nikolaj (Soraić) je bio primoran da odlozi svoju posetu crkvi “Sv.Stefana Decanskog” u Carrum Downs-u pošto su parohijani protestvovali pre službe, a u nedelju je pozvana policija posle konfrontacije izmedju parohijana i članova drugih srpskih crkava, koji su došli iz Greensborough-a i Keysborough-a.
Zvanična istraga američkih ckvenih vlasti povodom slučaja Vladike Nikolaja (Soraića) u Aljasci ustanovila su da je on u više navrata zlostavljao i zastrašivao sveštenstvo i laike, kršio crkvena pravila o preljubi i negovao atmosferu straha i nepoverenja. Takodje ga je tužio jedan misionar, kome je Vladika dao otkaz pošto se on žalio da ga je seksualno uznemiravao namesnik Vladike Nikolaja, otac Isidor.
Prema izveštajima iz Aljaske, otac Isidor, koji često sebe nazivao G-djom Soraić (?), u pripitom stanju se žalio da ga je Vladika Nikolaj tukao, ali je u trezvenom stanju tu žalbu povlačio. Nema pouzdanih dokaza seksualnih odnosa izmedju Vladike Nikolaja i oca Isidora, a koga je Vladika u vise navrata i na brzinu unapredjivao, ali se u zvaničnom crkvenom izveštaju spominjue psiholosko zlostavljanja.
Uprkos ovome, izvori iz srpske zajednice govore da otac Isidor planira da se iz Aljaske pridruži “svome” vladici u Australiji.
Protojerej Mihail Oleksa, koji trenutno vrši dužnost administratora Eparhije Aljaske, rekao je THE AGE-u, da su “poslednjih pet godina pod vodjstvom Vladike Nikolaja bile medju najtežim koje smo izdržali u našoj 210-godišnjoj istoriji.”
“Bio je rasista, pokušavao je da našoj Crkvi izmeni pravac da bi značajno izmenio njen identitet, a i lično je bio neljubazan do mere svireposti. Svaka od ovih optužbi imala bi po nekoliko stranica svedočanstava. Sve su bile podržane od komisije koja je došla iz Njujorka pošto je primljeno na desetine, ako ne i na stotine žalbi.
Dva puta je (vodjena istraga) protiv Vladike Nikolaja, prvi put od strane namesnika Američke Pravoslavne Crkve, a potom od strane dvojice vladika. Da bi izbegao suspenziju, Vladika Nikolaj (Soraić) pristao je na neku vrstu stalnog odsustva.
Otac Oleksa je rekao da je Vladika Nikolaj veoma šarmantan i inteligentan, i da nije iznenadjen što je u Australiji našao utošište. Vladika Nikolaj trenutno obitava u srpskom manastiru “Sveti Sava” u Elaine-u, nedaleko od Balarata, i služi i posećuje parohijane.
Kada je upitan od strane “THE AGE-a” o sukobu na Aljasci, rekao je: “Ne bih komentarisao takve apsurdne izjave. Kad se jednom komentariše na nešto apsurdno, onda se mora komentarisati na sve što je apsurdno”. Ali rekao je da nije nasilno penzionisan.
“U Pravoslavnoj Crkvi ne moze vladika da se penzionese. On moze dobrovoljno da se penzionise, ili da ga ukloni crkveni sud, a od toga se nijedno nije dogodilo.” Takođe je rekao da bi voleo da ostane u Australiji – “narod je zaista divan”.
Vladika Nikolaj nalazi se u Australiji “pod gostoprimstvom” srpskog pravoslavnog Vladike za Australiju, Vladike Irineja (Dobrijrvića), koji je ovih dana bio u inostranstvu. Eparhijska kancelarija nije odgovarala na naše telefonske pozive.
“Pod gostoprimstvom” znači da Vladika Nikolaj nema nikakakav kanonski status u Australiji i radi kao gost Vladike Irineja. Njih dvojica su navodno bili prijatelji u SAD, a Vladika Irinej je obavestio sve parohije u Australiji da Vladika Nikolaj treba da bude srdačno dočekan. Srpska pravoslavna zajednica u Australiji je mala, ali su napetosti velike otkako su se pre 15 godina dve crkvene “grane” pomirile. Neke su crkve u svadji sa Vladikom Irinejem, pa su objavile nezavisnost.
Parohijski sekretar u Carrum Downs-u, koji nije zeleo da bude imenovan, potvrdio je da je poseta Vladike Nikolaja otkazana, posto su parohijani o njegovim problemima u SAD citali na internetu.
završen citat
V.V. Australija
ovodom saopštenja eparhije SPC u Australiji i Novom Zelandu izdatog u odbranu vl. Irineja (Dobrijević) sa potpisima arhijerejskih namesnika objavljenog u SRPSKIM NOVINAMA u Australiji.
za Properti Trast Ratomir Nešić, 12.03.2009
+++
Pošto se dosta pitanja u tome saopštenju odnosi na Properti Trast Slobodne S.P.C. Eparhije za Australiju i Novi Zeland, potrebno je i mi želimo u svoju odbranu, a bez ikakvih napada i vređanja da damo odgovor i primedbe, tako da se čuje i druga strana, a da ne bi prošlo po onoj našoj narodnoj “ćutanje je znak odobravanja”.
Odmah u početku namesnici nas poučavaju kako crkva pripada svima koji smo krštenjem postali njen deo. Takve reči na kojima smo im mi ugroženi Srbi mnogo zahvalni, mislimo da trebaju da upute vladiki Irineju da on konačno jednom za svagda uvidi da nemože i da nema pravo na ovakav način da krštene Srbe i Srpkinje kažnjava i iz vere i crkve izbacuje.
Što se tiče nekih dezinformacija o kojima namesnici govore, Properti Trast je napisao dosta pisama i primedbi na rad episkopa Irineja, ali nikada nismo dobili odgovor kao potvrdu gde i u kome saopštenju se one nalaze i konkretno koje su to deziformacije koje oni ovde pominju.
Ne znamo da li pod dezinformacijama podrazumevaju sledeće reči koje navode: – “Inače naš episkop nazvan je jeretikom, lažovom i špijunom”.
Važno je ovde navesti da je za sada jedino i sasvim utvrđeno a njegovim ličnim izjavama potvrđeno a to je da je on oduševljeni podržavalac i aktivni saradnik u svetskom savetu crkava, t.j. u ekumenskom pokretu. To je za nas “društvo” koje je Sveti Ava Justin Ćeliski opisao kao “jeres nad jeresima”, potkrepljujući 45-im Sveto Apostolski Kanononom koji naređuje da se “sveštenik ili episkop koji se bude samo i malo sa jereticima da bude svrgnut i odlučen.”
Taj takozvani “svetski savet crkava” sastoji se od svako jakih udruženja. Tu su i takozvane crkve gde episkop može da bude i otvoreni homosekcualac, dok mnoge od njih čak i venčavaju parove istog pola.
Sa takvima vladika Irinej rado sarađuje i protivno pravoslavnim Svetim kanonima sa njima i u molitvama učestvuje i njihove blagoslove prima. Nije nimalo slučajno da je prošle godine 17-og februara bio u Ženevi sa jeretičkom bratijom na proslavi 60-to godišnice postojanja svetskog saveta crkava, a u srpskim glasilima je objavljeno da je među prvima u društvu episkopa otvorenih novotaraca. U to smo se i mi ovde u Australiji, na licu mesta uverili pošto vidimo da je promenio vekovima utvrđeni način služenja Svete Liturgije.
To nisu nikakve dezinformacije – to su činjenice sa kojima je srpski narod u Australiji suočen.
Što se tiče da je vladika prozvan kao špijun (ne kažu koje obaveštajne službe i za koga špijunira), srpski narod ima pravo da tako misli, pogotovu kada se od naroda u njegovoj biografiji kriju punih 19 godina njegovog života i rada. Gde je za to vreme bio? Sa kim se družio? Gde je, šta je i za koga je radio? To je ono što bi srpski narod u Australiji konačno trebao da sazna o svome “duhovnome poglavaru”. Prema svemu dosadašnjem, niko i nikada to neće saznati.
Drugo pitanje koje vladika pokušava da zataška i drugačije pretstavi javnosti, to je o njegovom učešću sa protestanskim sveštenikom Džesi Džeksonom u oslobađanju američkih vojnika – pilota, koje su srpski vojnici zarobili za vreme bombardovanja Srbije.
Vrlo je interesantno, kako se dogodilo to, da je od toliko srba u Americi, američka vlada samo imala poverenje u njega kao monaha da mu poveri tako nešto delikantno, a po gotovu kada se znalo da su ti piloti učestvovali u bombardovanju srpskog nevinog naroda?
Treće. Kako to da jedan srpski vladika od dva divna srpska manastira, i dve episkopske rezidencije, on živi u privatnom stanu, gde samo par njegovih selektovanih prijatelja tačno znaju mesto njegovoga boravka?
Ovo naravno rađa i pitanje, od čega se to vladika plaši i dali se nešto tu od naroda krije, kad niko ot toga njegovog “vernog naroda”, ne zna gde njihov vladika stanuje?
Narod je naučio i zna gde je vladiki mesto i da tu nema nikakve tajne, i narod ima pravo da se pita, a što je posebno važno i treba da zna gde mu vladika boravi, a svi znaju da u nijednoj od rezidencija ne stanuje.
To su i pitanja koja kod naroda rađaju sumnju, a kada se u nešto sumnja, onda se pojavljuju i razna tumačenja, od kojih je i jedno, da je on nečiji špijun.
Dalje namesnici kažu kako je vladika prozvan i lažovom.
Prvi put je prozvan lažovom na internetu, kada je objavio da je on poglavar na oko 250.000 Srba u Australiji, a državna statistika po zadnjem popisu navodi da Srba u Australiji nema ni punih 100.000. Koliko smo saznali, kada je to pomenuto na svešteničkom sastanku, on je tvrdio što je za neverovati, da državni popis nije tačan. Pored drugih već objavljenih njegovih saopštenja, najnovije je za sada od festivala gde je vladika Irinej izneo da je grandiozni hram Novi Kalenić, (što zaista i jeste; i lep i grandiozan) bio prepun naroda za vreme festivala. Nažalost, neko je poslao sliku gde se jedva moglo nabrojiti 30 do 35 pa na kraju kažu “ako koza laže rog ne laže” što znači ako vladika laže, slika ne laže. Tako je eto došlo da je prozvan i lažovom.
Onda nas namesnici nabeđuju i kažu – “čime pokušavaju uništiti svaki budući pokušaj ujedinivanja crkve u dijaspori”. Vredno je dati odgovor i na to, a poznato je da je pre dolaska vladike Dobrijevića pomirenje teklo normalno, doduše malo sporo ali se ipak na tome radilo. Najviše je bilo postignuto na tome za vreme vladike Nikanora Bogunovića. Za njegovo vreme dok je on bio naš episkop otpočeo je rad na zajedničkom ustavu i posle ukupno sedam dana zajedničkog rada zakonodavnih odbora iz obe eparhije došli smo do radne verzije zajedničkog ustava, koji je trebao da se i dalje dorađuje zajednički između saborski izabranog zakonodavnog odbora i C.Š.O. da bi se posle toga na kraju dovršena verzija ustava mogla predati crkvenonarodnom saboru na razmatranje i konačno eventualno no usvajanje.
Ovde je važno navesti nešto u šta mi još danas verujemo, a to je: da je vladika Nikanor ostao u Australiji, do sada bi novi ustav bio prihvaćen i crkveno administrativno objedinjavanje bilo bi postignuto.
Ali na žalost i nesreću srpskog naroda, stiže vladika Irinej Dobrijević i kao da pade atomska bomba među srbe Australije. Sve ono što u vezi sa pomirenjem postigosmo za vreme vladike Nikanora, ode u propast kao da ništa nije ni učinjeno. Vratismo se 30 godina u nazad i trebaće opet dobre volje sa obe strane da se pomirenje srpskoga naroda u crkvi povrati.
Pre dolaska vladike Irineja srbi u Australiji bili su prestali da prave pitanja koja crkva kojoj eparhiji pripada. Išli su tamo u koju crkvu su i kod koga sveštenika su želeli i hteli. Niko nije nikada nikakvu primedbu na tako nešto imao. On njegovim dolaskom i načinom rada, duboko zavadi sprski narod, i to mnogo gore i žešće nego što su nas komunisti preko verske komisije 63-će godine zavadili. Tako da danas imamo jezivu i tragičnu situaciju, gde rođena braća ne govore, otac i sin ne govore, majka i ćerka ne govore, sestra sa sestrom, kum sa kumom, najbolji prijatelji koji su pre njegovog dolaska bili nerazdvojni, danas izbegavaju da istom ulicom prođu a kamoli da se rukuju ili za zdravlje upitaju.
Iz vere poče nemilice izbacivati, i to prvo one koji su svetosavske svetinje u Australiji gradili, poče i bogosluženja uskraćivati, crkve zatvarati, na njih debele lance i katance stavljati, a sve to da nas zastraši i da nam tako pod tim uslovima i crkvenu imovinu prigrabi, kao što je već prigrabio i preregistrovao neke crkvene posede svoje eparhije i stavio pod njegovu kontrolu. Opšte je poznata činjenica da je 31. januara 2008. godine registrovana kompanija po državnom zakonu o kompanijama, koja treba da bude vlasnik svih crkvenih poseda u Australiji i Novom Zelandu. On i jedan od njegovih ovde potpisanih namesnika, g. Miodrag Perić su direktori ove kompanije.
U slučaju da mu se neko sutra usprostavi on jednostavno i u svome dosadašnjem stilu može samo reći – “ako niste zadovoljni sa mojim radom idite, ali crkvena imovina je u mojim rukama”.
Tu koliko vidimo on ima i najveći problem, što nas slobodne srbe Novogračaničke eparhije ne može tako lako da natera i preplaši da mu naša crkvena imanja predamo.
Mi slobodni srbi smo iskusili jedan pokušaj da nam se manastirska imovina oduzme a to je abilo za vreme upokojenog vladike Vasilija Veinovića, kada je odmah po njegovom dolasku za episkopa naše eparhije, bez ičijeg znanja on lično otišao u banku gde je tapija našeg manastira bila na čuvanju, iz banke je izvadio i poslao u Beograd na raspolaganje. Naša je sreća bila što smo odmah bili obavešteni, pa smo tako na našu imovinu stavili “kevijet” – specijalnu zaštitu, i tek posle 18 meseci, kada su uvideli da je naša imovina zaštićena, tapije su preko sledećeg vladike, Save Jurića vraćene properti trastu.
To nije nikakva dezinformacija, to je zapisana istina i nama opomena šta i kako i od čega i od koga treba da se čuvamo.
Dalje u saopštenju, namesnici se osvrću na potpisano i postignuto crkveno pomirenje koje su podpisali NJ.Svetost Patrijarh Pavle i blagupokojeni Mitropolit Irinej Kovačević.
Ni jedan od podpisanaih namesnika nisu učestvovali u tome pomirenju, pa samo mogu da nagađaju i da tvrde ono što im je neko dao da pročitaju, i što su čuli onako samo kako su oni želeli da čuju.
Istina je da smo na saboru 22. i 23-eg juna 1991. godine sa oduševljenjem prihvatili crkveno pomirenje, t.j. ti rad na zajedničkom ustavu. Na sledećem crkvenomnarodnom saboru mi smo te prelazne uredbe odbili da ih prihvatimo sve dotle dok nebudu prepravljene a u skladu sa već primljenim “Predlogom o Pomirenju”, i to onako kako nam je bilo ovim dokumentom obećano. Do danas prelazne uredbe nisu prepravljene onako kako je saborska odluka doneta niti je po tome pitanju crkvenonarodni sabor sazivan.
Podvala u Australiji nije uspela, i da smo slučajno prihvatili te Prelazne Uredbe naša bi eparhija do sada bila arondirana isto kao što je se to desilo odmah iste godine kada su oni usvojili “Prelazne Uredbe”, sa našom zapadnoevropskom eparhijom, koja danas više nepostoji.
Kako stvari sada stoje, došli smo samo do prve tačke crkvenog pomirenja i tu smo stali.
Radi dobre volje vladike Nikanora i volje naroda odpočeli smo sa radom na novom ustavu. U toku rada na Ustavu, došlo je do toga da su neki legalni članovi zakonodavnog odbora izabrani na crkvenonarodnom saboru, kasnije bez njihovog znanja i opravdanog razloga izbačeni iz zakonodavnog odbora. Većina crkveno-školskih opština izjasnila se da ne prihvataju predloženu radnu verziju ustava, koji nije dovršen onako kako je bilo predviđeno i dogovoreno.
Pošto je za ovu izuzetnu situaciju potrebna dvotrećinska saglasnost članstva C.Š.O. i to je propalo. I svaki drugi pokušaj da se ova ili bilo koja druga verzija ustava prevarnim načinom nametne našem narodu, neminovno će se naći na državnom sudu.
Pre nego što su nam zabranili da prisustvujemo Bogosluženjima u srpskim crkvama gde oni služe često bi puta čuli reči – “jedan pastir i jedno stado”. Ako je tako onda kako je došlo da je Kosovsko-metohijskom vladiki Artemiju pre par godina za vreme posete u Kanadi bilo zabranjeno da služi u srpksim pravoslavnim crkvama? Iz koga razloga mu je vladika Irinej zabranio da posetu i služenje u srpskim crkvama u Australiji? Gde je tu jedan pastir i jedno stado?
Često nas ispred oltara i on njegovi potpisani namesnici nazivaju imenom “raskolnici”. Po rečima Svetog Nikolaja Velimirovića i Ave Justina ćeliskog, raskolnici su svi oni koji se odvajaju i odvajaju narod od vekovne i Svetosavske Vere, a to su danas ti novotarci, koji i Svetu Liturgiju menjaju.
Mi jesmo otkazali poslušnost administratoru Irineju Dobrijeviću iz tih i drugih navedenih razloga, ali ni jednom nismo odkazali poslušnost Majki Crkvi i NJ.Svetosti Patrijarhu Pavlu, niti se odričemo od jedne Svete, Saborne i Apostolske Crkve.
Na kraju ovog pisma, ostavljamo eparhiotima i slobodnim Srbima da sami odluče, hoće li ostati tamo gde su nam naši pretci bili i živote polagali za svoju veru Pravoslavnu, ili će krenuti nekim raskolničkim – novotarskim putem gde se nezna kuda će nas taj put izvesti ili bolje rečeno “prevesti”.
Za Properti Trast Ratomir Nešić
12 Mart 2009
VESTI, 24.03.2009
SAOPŠTENJE PROPERTI TRASTA POVODOM SAOPŠTENJA EPARHIJA SPC U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU
VLADIKA JE DUBOKO PODELIO SRBE
Namesnici nas poučavaju kako crkva pripada svima koji smo krštenjem postali njen deo. Takve reči na kojima smo im mi ugroženi Srbi mnogo zahvalni, mislimo da trebaju da upute vladiki Irineju da on konačno jednom za svagda uvidi da ne može i da nema pravo na ovakav način da krštene Srbe i Srpkinje kažnjava i iz vere i crkve izbacuje.
Što se tiče nekih dezinformacija o kojima namesnici govore, Properti Trast je napisao dosta pisama i primedbi na rad episkopa Irineja, ali nikada nismo dobili odgovor kao potvrdu gde i u kome saopštenju se one nalaze i konkretno koje su to dezinformacije koje oni ovde pominju.
Ne znamo da li pod dezinformacijama podrazumevaju sledeće reči koje navode: “Inače, naš episkop nazvan je jeretikom, lažovom i špijunom”.
Važno je ovde navesti da je za sada jedino i sasvim utvrđeno, i njegovim ličnim izjavama potvrđeno, a to je da je on aktivni saradnik u svetskom savetu crkava, t.j. u ekumenskom pokretu. To je za nas “društvo” koje je Sveti Ava Justin Ćeliski opisao kao “jeres nad jeresima”, potkrepljujući 45-im Sveto Apostolski Kanonom koji naređuje da se “sveštenik ili episkop koji se bude samo i malo sa jereticima, da bude svrgnut i odlučen.”
Drugo pitanje koje vladika pokušava da zataška i drugačije predstavi javnosti, to je o njegovom učešću sa protestanskim sveštenikom DŽesi DŽeksonom u oslobađanju američkih vojnika – pilota, koje su srpski vojnici zarobili za vreme bombardovanja Srbije.
Vrlo je interesantno kako se dogodilo to da je od toliko Srba u Americi, američka vlada samo imala poverenje u njega kao monaha da mu poveri tako nešto delikantno, a pogotovu kada se znalo da su ti piloti učestvovali u bombardovanju srpskog nevinog naroda?
Treće. Kako to da jedan srpski vladika od dva divna srpska manastira, i dve episkopske rezidencije, on živi u privatnom stanu, gde samo par njegovih selektovanih prijatelja tačno znaju mesto njegovoga boravka?
Dalje, namesnici kažu kako je vladika prozvan i lažovom.
Prvi put je prozvan lažovom na internetu, kada je objavio da je on poglavar na oko 250.000 Srba u Australiji, a državna statistika po zadnjem popisu navodi da Srba u Australiji nema ni punih 100.000. Koliko smo saznali, kada je to pomenuto na svešteničkom sastanku, on je tvrdio što je za neverovati, da državni popis nije tačan. Pored drugih već objavljenih njegovih saopštenja, najnovije je za sada od festivala gde je vladika Irinej izneo da je grandiozni hram Novi Kalenić, (što zaista i jeste; i lep i grandiozan) bio prepun naroda za vreme festivala. Nažalost, neko je poslao sliku gde se jedva moglo nabrojiti 30 do 35, pa na kraju kažu “ako koza laže rog ne laže”, što znači ako vladika laže, slika ne laže. Tako je, eto, došlo da je prozvan i lažovom.
Onda nas namesnici nabeđuju i kažu – “čime pokušavaju uništiti svaki budući pokušaj ujedinivanja crkve u dijaspori”. Poznato je da je pre dolaska vladike Dobrijevića pomirenje teklo normalno, doduše malo sporo, ali se ipak na tome radilo. Najviše je bilo postignuto na tome za vreme vladike Nikanora Bogunovića. Dok je on bio naš episkop otpočeo je rad na zajedničkom ustavu i posle ukupno sedam dana zajedničkog rada zakonodavnih odbora iz obe eparhije došli smo do radne verzije zajedničkog ustava, koji je trebao da se i dalje dorađuje zajednički između saborski izabranog zakonodavnog odbora i C.Š.O., da bi se posle toga na kraju dovršena verzija ustava mogla predati crkveno-narodnom saboru na razmatranje i konačno eventualno na usvajanje.
Da je vladika Nikanor ostao u Australiji, do sada bi novi ustav bio prihvaćen i crkveno administrativno objedinjavanje bilo bi postignuto.
Pre dolaska vladike Irineja Srbi u Australiji bili su prestali da prave pitanja koja crkva kojoj eparhiji pripada. Išli su tamo u koju crkvu su i kod koga sveštenika su želeli i hteli. Niko nije nikada nikakvu primedbu na tako nešto imao. On njegovim dolaskom i načinom rada duboko zavadi sprski narod, i to mnogo gore i žešće nego što su nas komunisti preko verske komisije 63-će godine zavadili. Tako da danas imamo jezivu i tragičnu situaciju, gde rođena braća ne govore, otac i sin ne govore, majka i ćerka ne govore, sestra sa sestrom, kum sa kumom, najbolji prijatelji koji su pre njegovog dolaska bili nerazdvojni danas izbegavaju da istom ulicom prođu, a kamoli da se rukuju ili za zdravlje upitaju.
Iz vere poče nemilice izbacivati, i to prvo one koji su svetosavske svetinje u Australiji gradili, poče i bogosluženja uskraćivati, crkve zatvarati, na njih debele lance i katance stavljati, a sve to da nas zastraši i da nam tako pod tim uslovima i crkvenu imovinu prigrabi, kao što je već prigrabio i preregistrovao neke crkvene posede svoje eparhije i stavio pod njegovu kontrolu. Opšte je poznata činjenica da je 31. januara 2008. godine registrovana kompanija po državnom zakonu o kompanijama, koja treba da bude vlasnik svih crkvenih poseda u Australiji i Novom Zelandu. On i jedan od njegovih ovde potpisanih namesnika, g. Miodrag Perić, su direktori ove kompanije.
U slučaju da mu se neko sutra usprostavi on jednostavno i u svome dosadašnjem stilu može samo reći – “ako niste zadovoljni sa mojim radom idite, ali crkvena imovina je u mojim rukama”.
Tu, koliko vidimo, on ima i najveći problem što nas slobodne Srbe Novogračaničke eparhije ne može tako lako da natera i preplaši da mu naša crkvena imanja predamo.
Dalje u saopštenju, namesnici se osvrću na potpisano i postignuto crkveno pomirenje koje su potpisali NJ. Svetost Patrijarh Pavle i blagupokojeni Mitropolit Irinej Kovačević.
Ni jedan od potpisanih namesnika nije učestvovao u tom pomirenju, pa samo mogu da nagađaju i da tvrde ono što im je neko dao da pročitaju, i što su čuli onako samo kako su oni želeli da čuju.
Istina je da smo na saboru 22. i 23-eg juna 1991. godine sa oduševljenjem prihvatili crkveno pomirenje, t.j. “Predlog o Pomirenju”, posle koga je došao novi dokument, takozvane “Prelazne Uredbe”, posle čega je trebalo nastaviti rad na zajedničkom ustavu. Na sledećem crkveno-narodnom saboru mi smo te prelazne uredbe odbili da ih prihvatimo sve dotle dok ne budu prepravljene, a u skladu sa već primljenim “Predlogom o Pomirenju”, i to onako kako nam je bilo ovim dokumentom obećano. Do danas prelazne uredbe nisu prepravljene onako kako je saborska odluka doneta, niti je po tome pitanju crkvenonarodni sabor sazivan.
Podvala u Australiji nije uspela, i da smo slučajno prihvatili te Prelazne Uredbe naša bi eparhija do sada bila arondirana isto kao što je se to desilo odmah iste godine kada su oni usvojili “Prelazne Uredbe”, sa našom zapadnoevropskom eparhijom, koja danas više nepostoji.
Kako stvari sada stoje, došli smo samo do prve tačke crkvenog pomirenja i tu smo stali.
Često nas ispred oltara i on njegovi potpisani namesnici nazivaju imenom “raskolnici”. Po rečima Svetog Nikolaja Velimirovića i Ave Justina ćeliskog, raskolnici su svi oni koji se odvajaju i odvajaju narod od vekovne i Svetosavske Vere, a to su danas ti novotarci, koji i Svetu Liturgiju menjaju.
Mi jesmo otkazali poslušnost administratoru Irineju Dobrijeviću iz tih i drugih navedenih razloga, ali ni jednom nismo otkazali poslušnost Majki Crkvi i NJ. Svetosti Patrijarhu Pavlu, niti se odričemo od jedne Svete, Saborne i Apostolske Crkve.
Na kraju, ostavljamo eparhiotima i slobodnim Srbima da sami odluče hoće li ostati tamo gde su nam naši preci bili i živote polagali za svoju veru Pravoslavnu, ili će krenuti nekim raskolničkim – novotarskim putem, gde se ne zna kuda će nastaj put izvesti ili, bolje rečeno, “prevesti”.
VESTI, 24.03.2009
itajući članak iz novina “Vesti” od 14 oktobra o.g. sa naslovom “Vernici oterali novog popa” – mogu da dodam i svoj komentar
Jordan Bošković, Brizbejn -Australija, 16.10.2008
+++
Pravi vernici ne upadaju u crkvu i oltar za vreme Svete Liturgije i fizičkom silom isteruju sveštenika i ometaju crkveno Bogosluženje.
Da su stvarno neki “vernici” kako ih novine Vesti nazvaše, oni bi prvo sačekali da se slušba završi pa onda ako postoji spor da ga rešavaju, ljudski i dostojanstveno, a ne u crkvi da guraju one Srbe koji su ceo svoj život uložili radeći i podižući Crkve koji sada ti takozvani “vernici” hoće na silu da ih otmu.
Veliki su heroji kada su u velikom broju. A kada su u manjini prave su kukavice. Koliko znaju da se kulturno ponašaju, vidi se sa snimka da o crkvi i crkvenom poretku pojma nemaju -okrenuli ledja svetome oltaru i aplaudiraju.
To su “vernici” vladike Irineja? Kakav vladika takvi i vernici.
Smeta im što je sveštenik Rus i što nema srpsko prezime, a vrlo je interesantno da jadnici ne vide one, koje im je Dobrijević doveo iz Aljaske u Manastir Elajn. O njihovoj prošlosti smo saznali iz australijskih novina, kao i da su izbačeni iz Američke Pravoslavne Crkve. Njima se klanjaju i njima ruke ljube.
Što se tiče sveštenika Milanovića, koji je došao iz Novog Zelanda u Brizban i našu Vajkol crkvu, i iz te C.Š.O. je posle skandaloznog ponašanja bio izbačen. Ništa bolje nije prošao ni ga Gold Kostu. A šta se sve još izdogadjalo sa njim u Novom Zelandu, to znaju najbolje tamošnji Srbi. U Vajkol crkvi je napravio još i najveći skandal jer je u pitanju bila suma nekih 20 hiljada dolara za koje su morali da intervenisu članovi eparhijskog saveta, o čemu postoji dokumentacija u arhivi crkve u Vajkolu, kao i u Eparhijskoj arhivi.
Jordan Bošković; 16.10.2008
Brizbane, Australija
U nedelju 14. septembra, SPC u Australiji je organizovala “Forum pravoslavne omladine” gde su srpskoj omladini govorili vladika sa Aljaske(?) Nikolaj i nekoliko lokalnih sveštenika.
V.V. Australija, 17.09.2008
+++
Na diskusijama sajta Serbiancafe.com izašla je zanimljiva diskusija mladog učesnika foruma koju prenosimo u celosti :
“I kakvi su vam utisci sa foruma? Mnogo toga se pričalo, mnogo toga je fino rečeno ali bilo je i par stvari koje sam ja lično primjetio preko kojih, ja ne mogu da predjem.
1. Popovi i vladika su držali fine govore i našli su pravi način kako da komuniciraju sa omladinom. Nisu bili dosadni za slušati, bilo je tu i šala, analogija sa kojima mladje generacije mogu da asociraju i uključili su publiku u diskusiju.
2. U više navrata se spomenula i kontraverzna situacija u Frankstonu gdje navodno penzioneri (tzv „četnici”) nisu dali vladiki sa Aljaske da udje u crkvu. Naravno svi popovi su to osuđivali ali nijednog trenutka nisu objasnili pozadinu tog sukoba. Koji je argument tih penzionera da zabrane ulazak Vladiki u crkvu? Zašto su odlučili da se ponovo osamostale kao crkva? Šta je od glasina koje kruže po srpskoj zajednici istina a šta ne? Čak se priča i da crkvu u Frankstonu hoće da predaju Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi ili da dovedu njihovog popa, što bi bio apsolutni poraz za SPC.
3. Vladika, koji je pokazao da je veoma inteligentan i duhovit čovjek, je mene zabrinuo iznjetim podatkom da je bio zamjenik direktora u katoličkoj skoli, u kojoj je direktor bio jezuitski pop (o Jezuitima čitajte u knjizi “Vatican Assassins” od Eric J. Phelpsa i “Opus Dei” Smilje Avramov). Zamislite da Srbin, general srpske vojske, ima u svojoj biografiji da je prethodno bio na komandnoj poziciji u šiptarskoj OVK. Da li sam ja jedini kojem ovo smeta?
Pored toga Vladika je iznjeo svoje mišljenje da bi bilo dobro da naša crkva predje na gregorijanski kalendar ‘iako je nas julijanski ista stvar samo 14 dana iza gregorijanskog’. Zamislite paradoksa promjena unutar crkve kao sto je uvodjenje klupa (sto bi povecalo broj ljudi na liturgijama) je nezamisliva ali zato prelazak na kalendar onih koji cine sve da nam uniste crkvu i vjeru je u redu (?!) Zar ovo nije kontradikcija svega zašto je Isus ubijen? U svojoj vjeri trebam da popustam po malo i da odstupam od svojih principa zarad nekog mira sa Vatikanom koji i nije hrišćanska crkva s’ obzirom na krsenje skoro svih principa i vrijednosti na kojima lezi Hrišćanstvo. Naravno ovo nije receno, da se to radi zarad nekog mira sa Vatikanom ali takva stvar može lako da se pretpostavi. Ovo sto predlaze Vladika je reflekcija onog sto propovjeda Amfilohije koji i sam gura ka tome da se SPC vise priblizi Vatikanu (u početku barem prvo po nekim obredima a kasnije ko zna). Ovdje treba da napomenem da se Amfilohije skolovao u Rimu.
Ovo je izgleda globalni problem danasnjeg Pravoslavlja – imamo velik broj vladika koji zastupaju neke stavove koje servira Vatikan. Grcki Patrijarh je nedavno umro od raka a novi je neki dan isao u trodnevnu posjetu Benediktu gdje su zajedno sluzili liturgiju. Narodu se laže a čak i da narod sve to vidi, neće ići na dobro ako narod odluci da bojkotuje crkvu jer će to znaciti propast iste što se bojim da i jeste plan Vatikana.
Što se tiče penzionera u Frankstonu, zaista ne znam čitavu pricu šta se tamo desilo tako da ne mogu da stajem ni na jednu stranu. Sa jedne strane penzioneri su stari senilni ljudi koji su si umislili nešto u glavu i guraju istom kroz betonski zid. Sa druge strane Vladika kojem se protive je primoran da napusti Aljasku, bio je funkcioner u katoličkoj instituciji i zastupa pro-katoličke stavove po pitanju crkvenog kalendara.
Zalosno je da većinu prisutnih na forumu ove stvari nisu zabrinjavale iako djeluju da su cesce nego ostali prisutni u crkvenim krugovima.
Šta vi mislite? Molim vas bez prepucavanja i ličnih napada zbog razlike u stavu”.
Zaključak: Roditelji dobro razmislite da li decu da puštate na seminare omladine koje organizuje SPC u Australiji da Vam dete ne bi obesilo sliku pape Benedikta u svojoj sobi!
V.V. Australija, 17.09.2008
Provala, kradja i otimačina sa blagoslovom! U petak 16. januara ove godine, u vremenu izmedju 5 i 8 sati uveče, jedna grupa “kriminalaca” razbojnički je polomila bravu na
Australija: Branivoje Jevtović, 18.01.2009
+++
ulaznim vratima Bocarskog Kluba u Manastiru Sveti Sava – Novi Kalenic, i prema klasifikaciji kriminalnih radnji, izvrsila PROVALNU KARDJU.
Na osnovu podataka koje smo dobili, učesnici u ovom kriminalu, kao i prisutni, bili su sledeće osobe: dj. S.Č, desna ruka S.D. (da čitaoce podsetimo, to je onaj koji je svesteniku o. Stanisi Ostojicu, dok je bio paroh u Kanberi psovao “dete u detetu”, i gadjao narod u crkvenoj sali sa gvozdenim stolicama); iguman S., R.R. iz Sidneja (poznat kao “R. Falkon”), B.A. i izvesni T. (prezime nepoznato), iz Kanbere.
Ko je od njih bio glavni akter nismo sigurni. Ali smo sigurni posle ispitivanja da je to sve učinjeno sa znanjem Mirka Dobrijevica (vladike australijsko-novozelandskog).
Kada su provalnici usli u prostorije, otvorili su prvo SEF koji je ugradjen u zidu. Nisu morali da ga razbijaju, zato sto je sifra za otvaranje stajala pokraj njega. Iz SEFA je pokraden novac a o kojoj se sumi radi, još se tačno ne zna, dok blagajnik ne ustanovi pravo stanje.
Ono sto je bilo najvidljivije, skinuta je tabla sa nadpisom na kome je pisalo “Bocarski Klub po blagoslovu Vladike Nikanora”. Uzete, uklonjene ili ukradene su sledece stvari:
1. Zahvalnica koju je Klub dobio od “Organizacije Srpskih Cetnika Ravna Gora”, za prilog koji je dat prilikom podizanja Cicine Kolibe.
2. Slika sa motivom iz Ravnogorskog Cetnickot Pokreta, koju je Klubu poklonio g. Milan Kosanovic.
3. Provalnici – kako smo naknadno saznali -djakon (Mirka Dobijevica) S.Č, pozvali su gdju Lj. V. da iz Kluba uzme televizor, sto je gdja V. i uradila.
Provalnicu su na kraju, “mirne savesti” promenili brave i kljuceve, i PIROVU POBEDU, posle “vruceg dana”, proslavili uz hladno pivo, u sali dečijeg manastirskog Kampa.Da čitaoce podsetim, sve se ovo dogadjalo na imanju manastira “Sveti Sava –Novi Kalenić” kod Kanbere u Australiji.
Negde oko deset sati uvece javljeno mi je da se televizor iz Bocarskog Kluba, nalazi u prostorijama Srpskog Kulturnog Kluba “Sveti Sava” u Kanberi. Za sve ovo gore opisano od Uprave Bocarskog kluba, niko nista te veceri nije znao.
Sutradan u ranu zoru ja i Steva Pilipovic smo otisli u Manastir. Videli smo da nema table, a u prostorije Kluba nismo mogli da udjemo, jer je brava na ulaznim vratima bila promenjena. Naravno, pozvali smo policiju. Kada je policija dosla sve je prema proceduri pregledano, zabelzeno, snimljeno i stavljeno na kameru. Napravljen je i zapisnik nanete stete.
Policija je rutinski obavila razgovor sa I.V. koji stanuje u manastiru na istom bloku gde se nalaze i prostorije Kluba. On je pokusao da opere ruke govoreći da sa tim nema ništa. Ali je nespretnom izjavom da su “to uradili da bi uzeli televizor”, otkrio samog sebe, indirektno priznajuci da je o samoj provali ipak nešto znao.
Ja sam od Uprave Kluba i Properti Trasta, koji imaju ugovor o zakupu prostorija, dobio odobrenje da stavim novu bravu ilopovi.jpg nove kljuceve. U medjuvremenu u prostorije Kluba vracen je televizor, dok su druge ukradjene stvari predate policiji.
Clanovi Uprve Kluba, Steva Pilipovic i Vojin Zec otisli su kod igumana Serafina i pitali ga da li on zna gde se nalazi tabla sa nadpisom Kluba. Odgovor je bio da to zna vladika kao i da on ima i kljuceve od klubskih prostorija. Ubrzo posle toga doneo je u Klub pismo od vladike datirano 13. januara u kome trazi da se “boceri isele iz zgrade”, do 23 januara 2009.
Iz svega ovoga da se zakljuciti da je ova grupa izvrsila ovaj kriminal ne samo sa znanjem i odobrenjem nego i sa blagoslovom Mirka Dobrijevica.
Postavlja se pitanje zasto su imenovanii izvrsili provalu i kradju, ako je vec postojao AKT Mirka Doborijevica, napisan pre tri dana u kome stoji datum kojim on NAREDJUJE kada da se korisnici prostorija isele.
Drugo pitanje je: zasto ovi provalnici nisu pozvali predsednika Bocarskog Kluba, Momcila Graovca koji zivi na manastirskom imanju, i zasto nisu njemu urucili pomenuti AKT Mirka Dobirjevica, nego su izvrsili provalu i kradju?
Naravno, kao i obično, odgovora nema!?
U podužem pismu Mirko objasnjava da je ON vlasnik manastirskog imanja a ne properti trast.
Citira i klauzule iz ustava, ali ne kaze da je to Ustav Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve, nego Novogracanicke eparhije…. Njegov zamenik je iguman Serafin i kako oni kazu tako mora da bude.
Nije takva situacija samo u Manastiru. Danas umesto svestenika koji veruju u Boga, imamo takve, koji razbijaju brave, provaljuju i pljackaju i to sa blagoslovom svoga vladike. Po svemu sudeci kako se Mirko i dalje ponasa, izgleda da njemu odgovara stanje “sto gore to bolje”. Ovakvim akcijama koje su nepojmljive u CRKVI, ovakav vladika i ovakvi svestenici mogu da izazovu ni manje ni vise nego jednog dana i krvoporolice. A sve se ovo dogadja pred dolazeci Svetosavski Omladinski Festival.
U ime Bocarskog Kluba
Branivoje Jevtovic
Public Officer
U Kanberi 18. januara 2009. godine
![[Слика: IMG_2834.jpg]](https://s22.postimg.org/ccd8brzr5/IMG_2834.jpg)