(03-07-2017, 03:35 PM)Романија Пише: Србе сам дао само као примјер. То што не постоји код католика је посљедица жеље папе да влада свим нацијама.
"Раскол је почео пар векова раније када је Цариград у око убо Рим."
За мене је ово чист папизам.
Ја не видим брвно ни у православном ни у католичком оку, већ само трње, тако да не треба много чистити и чачкати по историји. Ти покољи нису сметња разговору.
А шта ми православни имамо ако није свако свог папу? Дајте релано размислите па реците. Папа је својом институцијом учинио да етнофилетизма нема.
Док год помињемо како смо Срби ово-оно до тада нама нема спаса. Просто је: нема Срба у Цркви. Ни Грка. Код католика има само католика а код нас свако има своју нацију. То инсистирање на нацијама је нешто што је Ромејско Царство бацило на колена. Свако је могао код куће да буде шта хоће и да верује у шта жели а држави се плаћа порез, дају се војници, она враћа животом у миру, заштитом тих грађана итд.
Шта си ти у својој кући је твоја ствар а у Цркви тога нема jeр Бог није ни Србин а ни Грк.
Епископска власт није подељена на нације већ на територије. То нам говоре називи древних патријаршија који су настали по именима градова: римска, цариградска, александријска, антохијска и јерусалимска. Уразумила се руска ПЦ па је сад њихов патријарх московски и руски а не као код нас српски... И Епископ браничевски је постао пожаревачки и браничевски јер зна у чему је квака. Имали смо пећког архиепископа а не српског. Србма у Грчкој није патријарх наш Иринеј већ архиепископ атински баш као што се у Хиландару помиње цариградски патријарх а не српски јер су у власти тог епископа. Руски светогорски манастир Св. Пантелејмона помиње патријарха цариградског а не руског.
Држање за нацију у том смислу је у Цркви лоше и од тога треба бежати. То није мисија Цркве.
Застранили смо тотално.
Да би се ово разумело мора да се студира теологија а не да неки електричар почне да чачка по тим питањима. Не кажем да сте Ви електричар нити омаловажавам било које занимање, али по ономе што пишете и шта сматрате
кључним проблемима закључујем да сте лаик за ту тему. Caм ни прекидач у кући не мењам јер струја може да ме убије - тако нестручни не треба да се мешају у оно што не разумеју. Тако наступајући почињете да будете острашћени а то није добро. И немојте да Вас сад сујета гони да ме мрзите. Немојте да један незнанац
Романија скаче на небитног
Леона. Уз сво поштовање.
На Васељенским Саборима су све одлуке доошене једногласно. Одлуку о изједначавању епископа цариградског са римским, који је био први, нису донели једногласно - дакле то је наше чачкање у око Риму, дадох Вам чињеницу из Сабора а Ви ми произвољно лепите етикету и кажете да је то папизам. Неозбиљна je кoнстатација јер се ради о чињеници.
Ми имамо проблем са католицима у разумевању примата у смислу да није Господ дао Петру првенство већ да му се обраћао као и свим апостолима јер је Петар говорио у име свих 12. Нико луд не може да спори да би патријарх Рима приликом превазилажења проблема раскола био у врху свих патријараха. То му свакако припада. Ранг римског епископа се не доводи у питање.
Истина је да су покољи сметња дијалогу али морамо почети увек од себе, дакле, од свог дворишта. Себе да коригујемо а не друге.
Ваља поменути да је Рим кроз историју био и чувар праве вере. Управо Св. Максим Исповедгик бежи код Папе јер је Исток захватила јерес. Већина јереси које су на Васељенским Саборима осуђене су управо на Истоку настале. Св. Сава пише Папи:
најсветији оче Папо...
Да није и ово папизам?

...........
Заборавио сам горе да поменем питање календара.
Замислите, пред Богом је време релативна ствар колико неко треба да буде глуп и да инсистира на питању календара као на кључном питању. Као да ћемо преласком на нови календар нешто да изгубимо. Тако мисли само они који Цркву писматрају искључиво магијски. Идиоти.
Сама Пасха се славила на више начина, дакле то није догматско питање и само будале праве питање календара. Свакако, да смо паметни требало би да славимо сви исто све празнике а не само Пасху.
Романија:
Још једно питање које нема везе са екуменизмом:
Да ли је већи гријех Лутера што је отпао од цркве и створио нову, и тиме ударио на темељ цркве којој је припадао, или је већи гријех паписта који су истицали Догму и ватрено бранили темељ хришћанске вјере а никад се нису придржавали Јеванђеља ни Светог Предања већ водили раскалашан живот, имали много дјеце са проституткама, продавали опроштајнице јер су дуговали много банкарима па им је био потребан новац?
И како данас рећи да ли је католичка црква отпала од протестантске или протестантска отпала од католичке?
Kaда се направи раскол као Велика Шизма онда је природно да се свуда прави још фракција јер је Тело подељено јер је болесна атмосфера.
Немојте се заваравати да код нас нена разних лутера. То су управо разне фракције старокалендараца у Грчкој које су разједињене као и протестанти на Западу. Ти су управо акакијевци код нас и марковити који славе бившег Артемија. Тога има и у Русији.
Кад не лечимо болест - она напредује. Једноставно је.
Имали смо у ми у православљу свачега и данас имамо али љубоморно бележимо само католичке глупости. Да не помињем евнухе на цариградском трону итд.
Отпали смо сви заједно.
Сада, реално, од Цркве а Црква је Тело - од Тела смо отпали ми и католици па од нас поменуте фракције а од њих поменусте протестанте.
Не постоји свађа у којој је један крив, никада није постојала. Зато: враћајмо се у јединство! То је заповест Господња.
Ако смо Ви и ја два брата па поделимо кућу и распрчка се све тотално па наша деца такође то ураде - шта је битно ко је у праву, свакако куће више нема. Схватате? Да је један попустио не би дошло до раскућавања. Овако сте Ви као брат тобож били у праву а остало Вам пола имања. Да сте били добар домаћин - чували би дедовину. А тачно је да је политика ту много лоших ствари одиграла.