03-06-2016, 10:24 PM
Јесте, а то важи за све мемоаре.
Мемоари мајора Манојла Кораћа
03-06-2016, 10:45 PM
16-06-2016, 05:00 PM
(03-06-2016, 10:04 PM)Бенито Пише: Поодавно ништа о овој књизи. Нико нема утисака. Има неколико примера у овој књизи који доказују колико мемоари могу бити варљиви за читаоца који се жели упутити у неки период само из ове врсте извора. Вредни су из другог разлога. Зато што добром познаваоци ствари откривају неке друге детаље. У овом случају, драгоцена су сећања аутора на догађаје које је сам доживео и видео, а за неке досад нисмо ни знали. Што се тиче ове друге вредности, говорим о томе колико се права истина о неким догађајима који се самог аутора нису тицали, заправо крила. Односно Дража је селективно дозвољавао појединцима увид у догађаје. Практично су једино он и евентуално Трифуновић знали и видели општу слику. С тим да је Дража знао и готово сваки детаљ.
Најкраћи коментар: Кораћ је недићевац 99 посто.
07-09-2016, 04:10 PM
На једном месту у књизи Кораћ наводи четири примера како су четници помагали породице оних бораца који су у том тренутку у заробљеништву. Ту се , заправо, жали што нико не помаже његовој жени и деци, него се сналазе како знају и умеју. Да ли ово имплицира да га ВК није сматрала својим?
07-09-2016, 05:35 PM
(07-09-2016, 04:10 PM)Бенито Пише: На једном месту у књизи Кораћ наводи четири примера како су четници помагали породице оних бораца који су у том тренутку у заробљеништву. Ту се , заправо, жали што нико не помаже његовој жени и деци, него се сналазе како знају и умеју. Да ли ово имплицира да га ВК није сматрала својим?Не знам. Постојао је систем помоћи породицама погинулих, заробљених... Свакако није све било савршено, можда је прескочен случајно, а можда га је неко, рецимо павловић, намерно избацио са списка.
07-09-2016, 06:21 PM
А, кад узмеш у обзир да је изведен са Бањице 24. децембра у ноћ и одведен у заробљеништво, а да је остатак његове собе, коју су већином чинили војници његовог одреда, Немци извели из собе неколико сати касније и убрзо закопали у Јајницима? Укључујући и дечака од 15 година , његовог ордонанса.
09-09-2016, 07:41 PM
(07-09-2016, 04:10 PM)Бенито Пише: На једном месту у књизи Кораћ наводи четири примера како су четници помагали породице оних бораца који су у том тренутку у заробљеништву. Ту се , заправо, жали што нико не помаже његовој жени и деци, него се сналазе како знају и умеју. Да ли ово имплицира да га ВК није сматрала својим?
И није била нужна помоћ његовој породици, јер му је жена са децом живела код св. родитеља у Ужицу. Дража је, на пример, помагао породицу капет. Радована Стојановића, којег су Немци брутално убили. Његова жена, због прогона, није смела да живи код својих у Чачку, већ се са неколико деце потуцала по пожаревачкој циган-мали.
28-07-2017, 10:02 PM
Иначе, у борбама за ослобођење Вишеграда 15. октобра 1941. погинуо је и отац Српка Меденице, Солунац, наредник Вуко Меденица, командант добрунске чете. Не знам да ли га помиње Кораћ, али га помиње Момир Крсмановић:
Пуцајући уз командира Прве добрунске чете, Вука Меденицу, Љубо Поповић чу јауке око себе. Погледа у своје комшије из Кршања. Допуза до командира чете Вука Меденице, дрмну га, али виде да је он мртав. Јаукну од туге и пође даље. Приђе свом комшији из Кршања Тривуну Спасојевићу, подиже му главу и виде да је и он мртав (...) повуче се према брегу у заклон, али кугла звизну и занесе му руку. Пузећи се извуче са положаја (...) рањеног командира батаљона Душана Ковачевића замени Будимир Гајић, а чету погинулог Вука Меденице, црногорског трговца из Вишеграда, преузе његов син Српко Меденица. Донесен је у Ужице, и 16. октобра 1941. године уз војне почасти, какве доликују јунаку, сахрањен је на градском гробљу. Сахрани је присуствовало цело Ужице. Крај његовог одра са једне стране је у почасној стражи његов четнички одред а са друге одред партизана (тада раскол још није постојао).
Пуцајући уз командира Прве добрунске чете, Вука Меденицу, Љубо Поповић чу јауке око себе. Погледа у своје комшије из Кршања. Допуза до командира чете Вука Меденице, дрмну га, али виде да је он мртав. Јаукну од туге и пође даље. Приђе свом комшији из Кршања Тривуну Спасојевићу, подиже му главу и виде да је и он мртав (...) повуче се према брегу у заклон, али кугла звизну и занесе му руку. Пузећи се извуче са положаја (...) рањеног командира батаљона Душана Ковачевића замени Будимир Гајић, а чету погинулог Вука Меденице, црногорског трговца из Вишеграда, преузе његов син Српко Меденица. Донесен је у Ужице, и 16. октобра 1941. године уз војне почасти, какве доликују јунаку, сахрањен је на градском гробљу. Сахрани је присуствовало цело Ужице. Крај његовог одра са једне стране је у почасној стражи његов четнички одред а са друге одред партизана (тада раскол још није постојао).
28-07-2017, 10:18 PM
Требало би да прочиташ књигу. Имао би другачију слику о погибији Вука Меденице, као и о томе да ли је било раскола.
Управо због овог описа, Кораћева књига је драгоцена. Уосталом, мислим да је Милослав Самарџић негде на почетку теме дао и опис тога догађаја цитирајући Кораћа.
Управо због овог описа, Кораћева књига је драгоцена. Уосталом, мислим да је Милослав Самарџић негде на почетку теме дао и опис тога догађаја цитирајући Кораћа.
28-07-2017, 11:36 PM
(28-07-2017, 10:02 PM)Романија Пише: Донесен је у Ужице, и 16. октобра 1941. године уз војне почасти, какве доликују јунаку, сахрањен је на градском гробљу. Сахрани је присуствовало цело Ужице. Крај његовог одра са једне стране је у почасној стражи његов четнички одред а са друге одред партизана (тада раскол још није постојао).
Тачно је једино ово за сахрану, остало можеш наћи код Кораћа. Неки дан сам причао са човеком који је присуствовао сахрани и потврдио је горе цитирани текст. Човек је лично познавао Српка, његовог брата што је касније био партизански официр, Крцуна и осталу ужичку екипу. Иначе, након рата радио је за службу.
Интересантно је да неке ствари којима је присуствовао и које добро познаје прича онако како су се заправо и догодиле. За Кораћеве мемоаре и догађаје из Ужичке републике вели: ,, Ништа не слага ј***м ли му... "
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
12-03-2018, 12:21 AM
Pozdrav svima , nov sam na forumu pa ne znam da li sam postavio pitanje na pravom mestu , ali s' obzirom da se radi o vojniku Manojla Koraca vodniku jedne njegove cete mislim da sam na pravom mestu . Rec je o Kosti Stamenicu od oca Milana rodjenom 1917. kome se gubi svaki trag u jeseni 1942. i do dan danas mojoj porodici nije poznata njegova sudbina . Pregledali smo popise u logoru u Banjici i tamo se ne nalazi njegovo ime . Da li mozda neko moze da me uputi gde bih mogao nesto vise da saznam o njemu ? Hvala svima unapred .
12-03-2018, 12:34 AM
(12-03-2018, 12:21 AM)Stamenic Пише: Pozdrav svima , nov sam na forumu pa ne znam da li sam postavio pitanje na pravom mestu , ali s' obzirom da se radi o vojniku Manojla Koraca vodniku jedne njegove cete mislim da sam na pravom mestu . Rec je o Kosti Stamenicu od oca Milana rodjenom 1917. kome se gubi svaki trag u jeseni 1942. i do dan danas mojoj porodici nije poznata njegova sudbina . Pregledali smo popise u logoru u Banjici i tamo se ne nalazi njegovo ime . Da li mozda neko moze da me uputi gde bih mogao nesto vise da saznam o njemu ? Hvala svima unapred .
Да ли сте читали књигу? Да није настрадао при хапшењу Кораћевих четника?
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)