18-04-2018, 09:02 PM
Квиз- Српска историја
18-04-2018, 10:15 PM
По предању, аутор је владика вршачки Јован Глигоријевић, каснији митрополит карловачки и да је настала 1735. године у манастиру Кувеждин, подно Фрушке Горе.
ПС одлично је питање, јер има и другачијих мишљења о аутору ове свечане песме.
ПС одлично је питање, јер има и другачијих мишљења о аутору ове свечане песме.
18-04-2018, 10:27 PM
(18-04-2018, 10:15 PM)Бенито Пише: По предању, аутор је владика вршачки Јован Глигоријевић, каснији митрополит карловачки и да је настала 1735. године у манастиру Кувеждин, подно Фрушке Горе.
ПС одлично је питање, јер има и другачијих мишљења о аутору ове свечане песме.
Аутор је вероучитељ из цркве у Сегедину Павле Стаматовић.
Химна је премијерно изведена у тамошњој цркви 1839.
Бенито, сада си ти на реду да питаш пошто смо дали половичне одговоре на Митићево питање.
18-04-2018, 10:47 PM
Ајде да отројчим са фузбалом, пошто је ово заборављен податак:
Један наш фудбалски клуб освојио је један међународни турнир за време Првог светског рата.
Где и када је то било и како се звао тај клуб?
Један наш фудбалски клуб освојио је један међународни турнир за време Првог светског рата.
Где и када је то било и како се звао тај клуб?
19-04-2018, 09:52 PM
Фузбалери београдског фудбалског клуба Соко, који су прешли Албанију, учествовали су на турниру Трофеј Рима, у јуну 1918. године,под именом Соко про Рома и победили на том међународном фудбалском турниру и освојили трофеј.
Може даље, ко хоће.
Може даље, ко хоће.
19-04-2018, 10:07 PM
Ево мене после дуже паузе...
Реч је о познатом адвокату из периода КСХС и КЈ. Најпознатији његов клијент био је један од чланова краљевске породице. Такође, оставио је и значајан траг у нашој култури, пре свега, позоришту и глуми.
Ко је овај великан?
Реч је о познатом адвокату из периода КСХС и КЈ. Најпознатији његов клијент био је један од чланова краљевске породице. Такође, оставио је и значајан траг у нашој култури, пре свега, позоришту и глуми.
Ко је овај великан?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
20-04-2018, 09:10 AM
(17-04-2018, 09:33 AM)Бенито Пише: Иако су себе представљали као алтернативу, српски удбаши нису померили ни за милиметар нити један од основних постулата титоистичког система државног уређења и решења националног питања. Тако је настао " србијански национализам", који је као врхунац свог учења изнедрио Слободана Милошевића и његову Социјалистичку партију Србије. Као и интернационалном титоизму, и "србијанском национализму" је највећи противник био и остао српски национализам.
Па овдје на форуму најмање половина чланова са стажом и репутацијом дише овим осјећањима и не може их сакрити, ствар је готово органска. Ја сам овдје прочитао готово расистичке трвдње о Србима са територија ван "авнојевске" Србије. О потпуном презиру и отвореној мржњи показаној према Србима на простору данашње Хрватске и некадашње Босне да и не говорим, то су такве одвратне малициозне лажи проистекле из осјећања очите одвратности према сопственом народу (ваљда сопственом, бар по имену) да их се не би постидили ни нејистакнитији "bošnjačko-hrvatski" народни прегаоци.
20-04-2018, 12:24 PM
(19-04-2018, 10:07 PM)Перун Пише: Ево мене после дуже паузе...
Реч је о познатом адвокату из периода КСХС и КЈ. Најпознатији његов клијент био је један од чланова краљевске породице. Такође, оставио је и значајан траг у нашој култури, пре свега, позоришту и глуми.
Ко је овај великан?
Реч је о адвокату Стевану Аћимовићу, браниоцу принца Ђорђа.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
20-04-2018, 02:15 PM
Чим је Србија окупирана у Првом св.рату, забрањивана је наавно ћирилица и многе улице су промјениле назив (имена славних српских личности, догађаја итд.) Међутим, мијењани су називи улица која су означавала градове планине ријеке, нпр. улица нишка, банатска, сарајевска, цетињска, косовска, итд. Зашто су мијењали и ове улице? Лако је.
2. питање: У Араду, у оној чувеној тврђави био је логор за Србе у ПСР. Зашто ни дан данас не постоји неко обиљежје да су ту страдали Срби, имајући у виду да Румуни нису кроз историју а ни данас непријатељски настројени према нама?
2. питање: У Араду, у оној чувеној тврђави био је логор за Србе у ПСР. Зашто ни дан данас не постоји неко обиљежје да су ту страдали Срби, имајући у виду да Румуни нису кроз историју а ни данас непријатељски настројени према нама?
20-04-2018, 02:47 PM
(20-04-2018, 02:15 PM)Романија Пише: Чим је Србија окупирана у Првом св.рату, забрањивана је наавно ћирилица и многе улице су промјениле назив (имена славних српских личности, догађаја итд.) Међутим, мијењани су називи улица која су означавала градове планине ријеке, нпр. улица нишка, банатска, сарајевска, цетињска, косовска, итд. Зашто су мијењали и ове улице? Лако је.
2. питање: У Араду, у оној чувеној тврђави био је логор за Србе у ПСР. Зашто ни дан данас не постоји неко обиљежје да су ту страдали Срби, имајући у виду да Румуни нису кроз историју а ни данас непријатељски настројени према нама?
Ја мислим да су окупатори мењали улице са географским називима јер су по народу то били српски крајеви. Били и биће опет кад прође рат.
Заједно са избацивањем ћирилице Аустро-Угарска намеравала да после победе у рат кроатизује у потпуности цео српски народ.
Зашто у Араду нема обележја ? Можда збор краљице Марије ?
Можда би обележје покварило односе Тита и Чауческуа ?
Уосталом, ни власт ни интелигенција ни српски народ ни данас не мари за логоре у којима су заточени и мучени Срби. То је пример норвешких логора у ДСР у коме су били угалвном Срби.
20-04-2018, 04:23 PM
за прво питање то је више мање тачно. АУ је сматрала називе тих улица примјером великосрпских тежњи. (Иронично то тврде они који су окупирали краљевину Србију)
За друго питање ниси управу. Да не улазимо зашто се за 100 година није подигло никакво обиљежје. Али зашто се данас не подигне? Није тачно да Србе брига за то, а чак ни Румуни нису против тога. У чему је проблем онда?
Ултрадесничар, можеш ли да објасниш то за краљицу Марију јер те ништа нисам схватио, то је ваљда разлог за а не разлог против?
За друго питање ниси управу. Да не улазимо зашто се за 100 година није подигло никакво обиљежје. Али зашто се данас не подигне? Није тачно да Србе брига за то, а чак ни Румуни нису против тога. У чему је проблем онда?
Ултрадесничар, можеш ли да објасниш то за краљицу Марију јер те ништа нисам схватио, то је ваљда разлог за а не разлог против?
20-04-2018, 08:16 PM
(20-04-2018, 04:23 PM)Романија Пише: за прво питање то је више мање тачно. АУ је сматрала називе тих улица примјером великосрпских тежњи. (Иронично то тврде они који су окупирали краљевину Србију)
За друго питање ниси управу. Да не улазимо зашто се за 100 година није подигло никакво обиљежје. Али зашто се данас не подигне? Није тачно да Србе брига за то, а чак ни Румуни нису против тога. У чему је проблем онда?
Ултрадесничар, можеш ли да објасниш то за краљицу Марију јер те ништа нисам схватио, то је ваљда разлог за а не разлог против?
Помислио сам на тадашње дворске шлихтаре који нису смели да помену да су у Румунији заточени и мучени и Срби јер је краљица била Румунка.
С друге стране да је то неко од министара то поменуо краљу Александру и краљици Марији Карађорђевић да они не би имали ништа против да се стави облежје у Араду. Нити власти у Букурешту.
20-04-2018, 10:18 PM
(20-04-2018, 02:15 PM)Романија Пише: Чим је Србија окупирана у Првом св.рату, забрањивана је наавно ћирилица и многе улице су промјениле назив (имена славних српских личности, догађаја итд.) Међутим, мијењани су називи улица која су означавала градове планине ријеке, нпр. улица нишка, банатска, сарајевска, цетињска, косовска, итд. Зашто су мијењали и ове улице? Лако је.
2. питање: У Араду, у оној чувеној тврђави био је логор за Србе у ПСР. Зашто ни дан данас не постоји неко обиљежје да су ту страдали Срби, имајући у виду да Румуни нису кроз историју а ни данас непријатељски настројени према нама?
Одговори зашто нема обележја у Араду.
21-04-2018, 11:22 AM
Да ли неко зна који познати комунистички историчар је за време рата био у Недићевцима? Могуће да их има више, не мора да значи да је само он.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)