[Бенито]

Ако мислиш на одавање поште начелнику ђенералштаба Југословенске Војске, ђенералу Драгољубу Михаиловићу, онда је то 5. мај 2018. године.

[Перун]

Јесте краљ Александар Карађорђевић, али није Шпанија, већ Норвешка. И данас у Националном музеју Краљевине Норвешке у Ослу стоји биста краља Александра, као знак захвалности. Наравно, то се код нас не помиње. Али, зато сваки други дан гледамо промотивне филмове из доба Броза где се пропагира како је он десетинама бивших колонија донео државност и национално ослобођење, што је ноторна лагарија.
Може даље, Милославе. Ако имаш нешто у вези Војске Србије, или слично, пробао би да одговорим.

Је ли мислиш на онај 100-годишњи кредит што је скоро враћен?

Реч ,,помоћ” више ме асоцирала на нешто друго те нисам ово одговорио иако сам знао.

У то време, као што видимо, било је повољних кредита и исплатило се то подизати. Сада гледамо хиљаде Срба који су до гуше у говнима, једва крпе да исплате рату. Такође, тадашња економија могла је некоме да позајми новац док ова данашња само зна да се задужи.

[Бенито]

Поклон је била једна количина, не знам тачан број. Углавном, то је био разлог за дубинско пријатељство које Норвежани гаје према Србима. Наравно, комунисти то окрећу на причу о логорашима нацистичких логора у Бергену и другим местима. Мада, ни тамо нису били само партизани, већ, напротив.
Ајде још једно:
Један од највећих српских интелектуалаца 20 века био је логораш нацистичког логора у Норвешкој. О коме се ради?

[Шумадинац]

Жарко Видовић?

[Бенито]

Тако је , Шумадијо.
Ајде даље.

[Бенито]

У Београду постоји криви торањ, као у Пизи. О чему је реч?

Ајде , у међувремену, да не запоставимо ни Смедерево.
Римокатоличка црква Светог Антона Падованског, односно њен торањ је крив.
Ова црква се налази близу Црвеног крста, односно близу међуратне породичне куће Драже Михаиловића.

[смедерево]

У Београду постоји криви торањ, као у Пизи. О чему је реч?

Ајде , у међувремену, да не запоставимо ни Смедерево.
Римокатоличка црква Светог Антона Падованског, односно њен торањ је крив.
Ова црква се налази близу Црвеног крста, односно близу међуратне породичне куће Драже Михаиловића.

Тачно.

[Бенито]

Утврдили смо на овом квизу да су на чувеним демонстрацијама поводом анексије 1908. године, најупечатљивији историјски ликови били : Бранислав Нушић, који је дошао на белом коњу, Надежда Петровић, која је држала чувени говор и престолонаследник Ђорђе који је спалио заставу Аустроугарске.
Али, нисмо утврдили име гуслара.
Који чувени тадашњи гуслар је на тим демонстрацијама запевао " Боже мили, чуда великога..."?

[Chicot]

У Београду постоји криви торањ, као у Пизи. О чему је реч?

Ајде , у међувремену, да не запоставимо ни Смедерево.
Римокатоличка црква Светог Антона Падованског, односно њен торањ је крив.
Ова црква се налази близу Црвеног крста, односно близу међуратне породичне куће Драже Михаиловића.

Тачно.

U Pop Stojanovoj. Celu mladost sam mogao da je gledam sa prozora. Mada mislim da je nakrivljenje prvenstveno zbog toga sto je na brdu, tamo se napravilo kliziste. U zadnjih 20 godina se nakrivilo bar jedno 5 stepeni.

[Митић]

Утврдили смо на овом квизу да су на чувеним демонстрацијама поводом анексије 1908. године, најупечатљивији историјски ликови били : Бранислав Нушић, који је дошао на белом коњу, Надежда Петровић, која је држала чувени говор и престолонаследник Ђорђе који је спалио заставу Аустроугарске.
Али, нисмо утврдили име гуслара.
Који чувени тадашњи гуслар је на тим демонстрацијама запевао " Боже мили, чуда великога..."?

Петар Перуновић

[Бенито]

Чувени Перун. Мислио сам да ће његов имењак овде одговорити на ово питање.
Може даље, Митићу.

[Митић]

Био је црногорски официр у ратовима од 1876 до 1878, као и у ратовима од 1912. до 1918. године. Од 1912. био је командант војне жандармерије – “крилаша“. Посебно се истакао у гушењу арнаутске побуне 1913. када су Арнаути у Метохији добро осетили његову гвоздену руку.

Крајем 1915. био је са својим “крилашима“ у заштитници српске војске која се повлачила кроз Руговску клисуру, а почетком 1916. његови “крилаши“ су ликвидирали у Подгорици чувеног вођу Арнаута Ису Бољетинца.

Након капитулације Црне Горе, коју је дочекао у чину мајора, одведен је у логор Карлштајн, одакле је изашао тек у јулу 1918. искористивши прилику, јер су аустроугарске власти пуштале присталице краља Николе, па су и њега пустиле, иако је он био противник краља Николе. Чим је стигао кући, повезао се са одметнутим четницима и присталицама уједињења Србије и Црне Горе. У његовом селу Липову, одржан је састанак неколико четничких група, где су договориле да ће се залагати за уједињење Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевића и за забрану повратка краља Николе у земљу.

Када је пробијен Солунски фронт и у очекивању српске војске, четници из Србије кренули су преко Метохије у Васојевиће. Окупио је око себе неколико десетина четника и брзо кренуо на непријатеља. Муњевито је ослободио са својим четницима Колашин, манастир Морачу, Шавник и област до Бијелог поља до Берана.

На ред је дошло ослобађање Никшића, а у Андријевици се састао са четницима дошлим из Србије. Одмах се прикључио четницима војводе Јована Радовића и њих укупно око 40 кренуло је да ослободи Никшић којем је било око 3.500 аустроугарских војника. Придружило им се око 300 наоружаних устаника и они су убрзо принудили десет пута јачи непријатељки гарнизон на предају.

Почетак Другог светског рата, због своје дубоке старости, дочекао је код своје куће. У његовом селу је током рата боравио и генерал Дража Михаиловић и посетио старог српског јунака. Иако је 1943. Сава Лазаревић пунио чак 94 године, њега ни толико старог комунисти нису могли да трпе. Одлучили су да убију и њега и његовог рођеног брата Вучету који је имао 96 година.

Када су титоисти дошли да га убију, стари српски лав их је, још увек виталан, спремно дочекао у својој кући “кули Лазаревића“. И он и његов брат су запуцали на комунисте и развила се жестока борба између два стара српска јунака и неколико десетина комуниста. У овој неравноправној борби, која мало има упоредних примера у историји, погинуло је чак око десетак комунистичких џелата. Тек када им је нестало муниције, да не би живи пали озлојеђеним џелатима у руке, он и његов брат Вучета су се разнели бомбом.

О ком јунаку је реч?

[Бенито]

Постављао сам већ питање у вези Сава Лазаревића. Занимљиво је да то тада многи нису ни приметили. Један од највећих јунака у Црној Гори у 20 веку.

[Митић]

Моја грешка, то ми је изгледа промакло кад сам читао форум, па сам поновио Саву Лазаревића.

Бенито, може даље, јер си видео да сам поновио питање

---

Вест од пре 80 година:

"У 1937, Југославија имала скоро 900 милиона динара прихода више него што је било предвиђено буџетом. Годину је завршила у плусу од 1,3 милијарди динара."

https://www.danas.rs/drustvo/da-li-je-ce...io-za-rat/