12-08-2018, 10:48 PM
(12-08-2018, 10:39 PM)posmatrač Пише: За ово кретање сунца сам реаговао само зато да ми касније неко не би приписивао да сам то ја написао.
Далеко битније је да се сјенка (односно оса сјенке) на свим твојим фотографијама пружа лијево од лијеве вертикалне летве наслона столице.
Како год фотографисали ако је сијенка у правцу нпр. истока, она је увијек у правци истока. И да је неко фотографисао Самарџића из објекта (с леђа) правац простирања сијенке би био исти. Наравно у односу на стране свијета.
Сенка се увак пружа у истом правцу. Но због позиције посматрача њен перципирани положај у односу на објекат чија је она сенка је различит. Па тако када гледаш са десна сенка у односу на објекат(лице) иде од његове вертикалне осе ка десно (види фотографије горе). Када ту исту сенку посматрач(камера) осматра са леве стране онда у односу на вертикалну осу објекта(лица) чија је то сенка иде ка лево(види фотке горе).
Иста сенка, истог објекта, на истом месту, са истим положајем, а наша перцепција сенке у односу на лице(објекат) чија је то сенка зависи од тога где се налазимо у односу на објекат(лице) чију сенку посматрамо(фотографишемо). Да је сунце и јуче и 1944. било довољно ниско на хоризонту, а није јер је у августу сунце још високо па су сенке кратке, и довољно јако, а није, онда би се сенке можда оцртавале и на вратима и на зидовима виле па би видео да завршавају на апсолутно истом месту. Моја батеријска лампа је била довољно ниско да омогући дугачку сенку ..и то је то.