[Бенито]

Ниси лупио.
Када је свештеник на Цетињу крстио Ђорђа, сина Петра Карађорђевића, рекао је:" Дабогда, ослободио српство из ланаца, јуначе. Нек ти Господ да снаге Карађорђеве да им свима владаш." Ово је , отприлике, рекао, није тачан цитат, али нисам одмакао много од оригинала.
На то је књаз Никола узвикнуо:" Прећера га , попе, прећера."
Пошто није био присутан нико од иностраних посланика, овај узвик књаза Николе може се тумачити само као повређена сујета , јер је он тада најозбиљније рачунао да ће се српство ујединити само под његовом круном, а евентуално под круном његовог сина.
То што му је Ђорђе био први унук , ништа није значило књазу Николи. Петру је ово био само још један доказ да употпуни своје уверење са ким има посла.

[Митић]

Бенито је поставио питање о броју свештеника у тренутку Мајског преврата. И заиста, било је много мање свештеника него што сам очекивао. Мада, не знам тачно, али неки кажу да је краљ Александар Обреновић спасао Хиландар да не би постао бугарски.

Једно питање: Колико је, на различите начине, страдало свештеника током Првог светског рата?

[Бенито]

Страдало их је на стотине, као и у ДСР. Додуше, није било комуниста, али су зато злочини Аустроугарске према српској цркви били већи на територији Србије, него немачке војске у Другом светском рату. На теренима које су окупирали Бугари или дивљали Арнаути резултати су слични у оба случаја.

[Митић]

Да, страдала су 863 свештеника (навешћу касније извор).

Пошто је СПЦ имала много страдалих свештеника, Краљевина СХС је решавала социјални статус наше цркве и осталих конфесија. Краљевина је прописала право на лични додатак за свештеничке удовице и сирочиће. Такође, црквеним великодостојницима је прописан износ новца на име обављања дужности.

1. Колико је износио лични додатак за свештеничке удовице и сирочоће?
2. Колики месечни износ су, рецимо, примали: врховни муфтија у Београду, врховни рабин у Београду и надбискуп загребачки?

[Бенито]

Одмах одговори, јер ово је питање за изразите професионалце, специјалисте за ту област, а ми их немамо на овом квизу. Питање је да ли их уопште имамо, евентуално у црквеним круговима.

[Митић]

Ово сам нашао у једном чланку који говори о решавању материјалног стања свештеника. Свештеничке удовице и сирочићи без оба родитеља примали су исти лични додатак, зависно од постојећих разреда. Постојала су три разреда: 900 динара, 800 динара, 700 динара месечно. Толико је било предвиђено за удовице и сирочиће без оба родитеља.

Ако има више сирочића из једне породице, једно прима цео лични додатак, а остала по 150 динара месечно.

Свештеничке удовице и сирочићи у Далмацији и Јужној Србији примали су месечно од 600 до 1200 динара.

А што се тиче износа који су примали црквени великодостојници, овако иде:

Патријарх српски -11.000 динара месечно
Надбискуп загребачки - 10.000 динара месечно
Врховни муфтија у Београду - 8.000 динара месечно
Врховни рабин у Београду - 8.000 динара месечно

За више детаља, везано за ова примања и додатке, погледати следећи линк од 67. до 69. странице чланка. А број страдалих свештеника од 863 се налази на 61. страници чланка.

http://istorija20veka.rs/wp-content/uplo...akovic.pdf

[Вукашин Петковић]

Ко је од Срба, не рачунајући чланове владарске породице, био носилац ордена Милоша Великог првог степена?

[Митић]

За удовице:
Први разред (велики градови) 900 динара,
други разред (вароши, слободни градови, среска места)
800 динара и трећи разред (остала необухваћена места) 700 динара.
Свештеничко сироче без оба родитеља прима лични додатак предвиђен за удовицу, а када их има више једно прима цео личне додатак, а остала по 150 динара месечно.
Муфтија и рабин су примали по 8.000, надбискуп загребачки 10.000, патријарх српски 11.000 динара.

Ево, Вукашин је такође одговорио. Решили смо и ово питање

[Вукашин Петковић]

Ко је од Срба, не рачунајући чланове владарске породице, био носилац ордена Милоша Великог првог степена?

Да допуним, додељено их је само десетак, поред краљева Милана и Александра, носиоци су били и цареви Николај II и Фрањо Јосиф. Ја сам нашао податак за тројицу истакнутих личности Краљевине Србије с краја ХIX века, које је краљ Александар одликовао: војно лице, црквено лице и политичар.

[пек.]

Ниси лупио.
Када је свештеник на Цетињу крстио Ђорђа, сина Петра Карађорђевића, рекао је:" Дабогда, ослободио српство из ланаца, јуначе. Нек ти Господ да снаге Карађорђеве да им свима владаш." Ово је , отприлике, рекао, није тачан цитат, али нисам одмакао много од оригинала.
На то је књаз Никола узвикнуо:" Прећера га , попе, прећера."
Пошто није био присутан нико од иностраних посланика, овај узвик књаза Николе може се тумачити само као повређена сујета , јер је он тада најозбиљније рачунао да ће се српство ујединити само под његовом круном, а евентуално под круном његовог сина.
То што му је Ђорђе био први унук , ништа није значило књазу Николи. Петру је ово био само још један доказ да употпуни своје уверење са ким има посла.

После убиства кнеза Михајла неки су предлагали књаза Николу за наследника. Са његовим начином владања не верујем да би се дуго задржао на српском престолу.

[Бенито]

Ко је од Срба, не рачунајући чланове владарске породице, био носилац ордена Милоша Великог првог степена?

Да допуним, додељено их је само десетак, поред краљева Милана и Александра, носиоци су били и цареви Николај II и Фрањо Јосиф. Ја сам нашао податак за тројицу истакнутих личности Краљевине Србије с краја ХIX века, које је краљ Александар одликовао: војно лице, црквено лице и политичар.

Генерал Јован Белимарковић, епископ скопски и Владан Ђорђевић ( или Чедомиљ Мијатовић).

[Вукашин Петковић]

Јесте ђенерал Белимарковић, доктор Владан и Чедомиљ Мијатовић су добили орден МВ другог реда, за епископа скопског не знам да ли је добио, али једна црквена личност јесте и то поводом једног познатог догађаја.

[Бенито]

Добио је митрополит зато што је пристао да венча краља Александра и краљицу Драгу.

[Бенито]

А политичар је Јован Ристић, пред смрт.