Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(27-02-2019, 11:36 PM)Mitic Пише:  
(27-02-2019, 10:59 PM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2019, 09:49 PM)Бенито Пише:  Црква Благовештења у центру Дубровника.
Или Дубровачки архив.
Обе постоје и данас. А на шта личе, то је друго питање.

Који српски великаш је имао дозволу Дубровчана да подигне православну цркву? (Благо ће звучати да нису били ни мало толерантни по том питању - али овог Србина су цијенили и уважавали као мало кога)

Константин Драгаш Дејановић?

Не, али његов је савременик. Иначе је доста блага пребацио у Дубровник и имао је баш добре односе с њима.
Одговори

(27-02-2019, 10:59 PM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2019, 09:49 PM)Бенито Пише:  Црква Благовештења у центру Дубровника.
Или Дубровачки архив.
Обе постоје и данас. А на шта личе, то је друго питање.

Који српски великаш је имао дозволу Дубровчана да подигне православну цркву? (Благо ће звучати да нису били ни мало толерантни по том питању - али овог Србина су цијенили и уважавали као мало кога)
Вук Браанковић.
Одговори

(27-02-2019, 11:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 10:59 PM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2019, 09:49 PM)Бенито Пише:  Црква Благовештења у центру Дубровника.
Или Дубровачки архив.
Обе постоје и данас. А на шта личе, то је друго питање.

Који српски великаш је имао дозволу Дубровчана да подигне православну цркву? (Благо ће звучати да нису били ни мало толерантни по том питању - али овог Србина су цијенили и уважавали као мало кога)
Вук Браанковић.

Да, господин Вук Бранковић. А институција са српским именом, требало би да је постојала негдје до пред Други свјетски рат, заборавио сам?
Одговори

Ко од српских средњевековних великаша има турбе на једној локацији у централној Србији а при том се никада није потурчио? Кез


Можда мало претешко питање, видим да нема ни на интернету ништа о томе.Један историчар,један етнолог,фолклориста и историчар културе као и легенда или мит који потиче из крушевачког и алексиначког краја говоре о томе да се источно од Крушевца у некој рупи налази гроб Вука Бранковића који су Турци поштовали.

Цитат:Али Срби,кад су под Карађорђем освојили Крушевац,ископали су те кости,спалили их и пепео развејали по ветру, а место где су оне биле ружили су како се најгоре може.
М.Ђ.Милићевић.
Кнежевина Србија (стр.745)

Тихомир Ђорђевић је исто овакво предање чуо у селу Лужање у Алексиначком Поморављу и то објавио 1896.

Од овог Милићевићевог се разликује по томе што су мештани Лужања тврдили да је Вук Бранковић био пореклом из Босне и да се после наводне издаје на Косову,вратио у Босну где се и потурчио,а такође потпаљивао и обичан свет у Босни да то ради.Када је кренуо у централну Србију да ради то исто, свратио је у Крушевац где му је,наводно,Високи Стеван одрубио главу сабљом и пустио коња да лута околином са обезглављеним телом.У неколико су га спазили неки људи, скинули са тог коња,сахранили поред неког пута у тој рупи а Турци су ту касније направили турбе од дрвета,које је како кажу ови који су све то и описивали,трајало скоро до 19. века.

Све ово, врло вероватно нема никакве везе са истином али мит о томе је био врло распрострањен у крајевима које сам претходно навео чији су становници све то и испричали овим истраживачима.
Одговори

М. Ђ. Милићевић - Кнежевина Србија

https://www.scribd.com/document/63858112...0%B8%D1%9B

М. Ђ. Милићевић - Краљевина Србија

https://www.scribd.com/document/63858201...D1%9B-1884

М. Ђ. Милићевић - Поменик

https://archive.org/details/pomenikznamenit00mili
Одговори

(28-02-2019, 12:08 AM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2019, 11:57 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 10:59 PM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2019, 09:49 PM)Бенито Пише:  Црква Благовештења у центру Дубровника.
Или Дубровачки архив.
Обе постоје и данас. А на шта личе, то је друго питање.

Који српски великаш је имао дозволу Дубровчана да подигне православну цркву? (Благо ће звучати да нису били ни мало толерантни по том питању - али овог Србина су цијенили и уважавали као мало кога)
Вук Браанковић.
Да, господин Вук Бранковић. А институција са српским именом, требало би да је постојала негдје до пред Други свјетски рат, заборавио сам?
Није основана пред рат, основана је у рату.
Одговори

(27-02-2019, 09:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Која је била последња српска институција у Дубровнику?
Четничка организација.
Одговори

(27-02-2019, 10:43 AM)Mitic Пише:  У овој кафани је 1889. настала чувена песма о Светом Сави која почиње овако: "Ко удара тако позно у дубини ноћног мира". Ова кафана се помиње у књижевном делу о једном професору.

Која кафана је у питању?

У кафани "Дарданели", Војислав Илић је написао песму о Светом Сави. А и Ђура Јакшић је написао песму "Отаџбина" у некој кафани, само не знам којој.

Kafana "Dardaneli"
Napisao: Branislav Nušić

http://www.staribeograd.com/tekstovi/nus...daneli.htm
Одговори

(28-02-2019, 01:00 PM)Бенито Пише:  
(27-02-2019, 09:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Која је била последња српска институција у Дубровнику?
Четничка организација.
Јесте, Дубровачка четничка бригада, под командом капетана Ива Свилокоса (Србин католик, као и остали у бригади).
Одговори

(27-02-2019, 05:17 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 01:18 PM)Перун Пише:  
(27-02-2019, 01:13 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 07:28 AM)Перун Пише:  
(26-02-2019, 10:59 PM)Милослав Самарџић Пише:  Питање:
- Када и где су љотићевци први пут употребили већину свог корпуса на једном месту?

Приликом повлачења или неке параде пред Немцима.

Не, била је борба.

Хајка?
Није Хајка, већ операције против Млавског корпуса почетком 1943.
Када је други пут главнина љотићеваца окупљена на једно место?
Одговори

(28-02-2019, 10:03 AM)Mitic Пише:  М. Ђ. Милићевић - Краљевина Србија

https://www.scribd.com/document/63858201...D1%9B-1884

М. Ђ. Милићевић - Поменик

https://archive.org/details/pomenikznamenit00mili

Захваљујем Митићу, кад стигнем прочитаћу и Краљевину Србију.

Кад сам рекао да нема на нету, нисам мислио на књиге Smile него на неки чланак у вези тога. А књига има, само их је тешко читати у пдф формату,бар мени. Ја сам више за класичан облик читања.

Ево завршавам Грачачку четничку бригаду,па се двоумим између Бенитове препоруке за Терзића а у вези са ВКЈ и неке која је издата за време комуниста, осамдесетих и носи наслов "Ко је тражио Републику Косово".



(28-02-2019, 05:36 PM)Милослав Самарџић Пише:  Када је други пут главнина љотићеваца окупљена на једно место?

Ајде да пробам из два покушаја.

Први- 1944. нека јурњава са Калабићем?

Други-Лето 1944. године, западна Србија, побегли од комуњара или тако нешто?
Одговори

(28-02-2019, 05:36 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 05:17 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 01:18 PM)Перун Пише:  
(27-02-2019, 01:13 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-02-2019, 07:28 AM)Перун Пише:  
(26-02-2019, 10:59 PM)Милослав Самарџић Пише:  Питање:
- Када и где су љотићевци први пут употребили већину свог корпуса на једном месту?

Приликом повлачења или неке параде пред Немцима.

Не, била је борба.

Хајка?
Није Хајка, већ операције против Млавског корпуса почетком 1943.
Када је други пут главнина љотићеваца окупљена на једно место?

Можда јун-јул-август 1944. године, исто размишљам као ЈВУО-КГ.

Или можда августа 1943. када су четници код Ариља напали Бугаре и љотићевце који су се кретали камионима
Одговори

Кад нам господин Самарџић одговори, да искористимо прилику за још једно питање, које није за квиз, већ информативно и није дугачко што се каже. А гласило би: Имају ли љотани неку победу у ДСР изузев оне преваре са 3. кг. бригадом ако то може да се назове победом? Имају ли неки успех у борби генерално. Наравно, знам за оног љотанског замлаћеника што је побио Бугаре у Лапову али то није било баш у жару борбе. Smile А и не би могло да се рачуна у победу јер су били на истој страни.
Одговори

(28-02-2019, 08:27 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Кад нам господин Самарџић одговори, да искористимо прилику за још једно питање, које није за квиз, већ информативно и није дугачко што се каже. А гласило би: Имају ли љотани неку победу у ДСР изузев оне преваре са 3. кг. бригадом ако то може да се назове победом? Имају ли неки успех у борби генерално. Наравно, знам за оног љотанског замлаћеника што је побио Бугаре у Лапову али то није било баш у жару борбе. Smile А и не би могло да се рачуна у победу јер су били на истој страни.

Љотићевци могу да се хвале неким победама против партизана, али мислим да немају неку победу.

ЈВУО, и ја размишљам да нађем Терзићеве књиге, па да видим како је текла одбрана Београда (Бенито је указао на то).

И мени је боље кад читам штампано издање књиге, него пдф. Дуже ми треба да прочитам електронско издање књиге
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: luka.luke, 4 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним