[ЈВуО-КГ]

Јевтовић или Радишић? Вероватно овај први.

[Бенито]

У филму " Сјећаш ли се Доли Бел" има једна сцена у којој бриљирају двојица доајена југословенског глумишта: Слободан Алигрудић и Павле Вујисић. У тој сцени они певају једну песму и више пута понављају стих :" Ај, жељо пуста, дај да љубим медна уста."
О којој песми се ради и ко је аутор те песме?

[Mario]

У филму " Сјећаш ли се Доли Бел" има једна сцена у којој бриљирају двојица доајена југословенског глумишта: Слободан Алигрудић и Павле Вујисић. У тој сцени они певају једну песму и више пута понављају стих :" Ај, жељо пуста, дај да љубим медна уста."
О којој песми се ради и ко је аутор те песме?

Силвана Арменулић Тешко мени у Сарајеву самој.А " Ај, жељо пуста, дај да љубим медна уста." су додали из старе песме коју изводи Марко Нешић,песма се зове Удовица

[Mitic]

Јевтовић или Радишић? Вероватно овај први.

Да, Јевтовић је рекао. А што се тиче песме из "Сећаш ли се Доли Бел", можда се ради о српској народној песми са простора Косова и Метохије

[Бенито]

Браво, Марио.
Иначе, Нешић је песму спевао још почетком 20 века у Новом Саду и нема никакве везе са Босном. Босанска верзија подразумева да жели да пољуби " бега", а оригинална "њега". Још један пример како се севдалинка мора на силу натерати да постане " босанска", да би се створила било каква подлога за " културни темељ" новонастале бошњачке нације.
Може даље, Марио.

[Mario]

"Борићемо се па макар нас сатерали до Ђевђелије!"
Ово су речи једног нашег војводе,ког?

[Вукашин Петковић]

Путника?

[Mario]

Тачно.Изјавио је то на заједничкој седници Владе и Врховне команде

[Mitic]

Колика је била дневница квалификованог радника, а колика неквалификованог 1921. године у Краљевини?

[Милослав Самарџић]

Ко је, преко ноћи, од љотићеваца направио Србе?

[Mitic]

Колика је била дневница квалификованог радника, а колика неквалификованог 1921. године у Краљевини?

"Међутим, индустријски рад, посебно квалификован, био је добро плаћен и високо цењен. Квалификовани металци, графичари и саобраћајни радници сматрани су неком врстом радничке елите. Њихове зараде премашивале су зараде занатлија, као и слабо плаћених текстилаца и грађевинара. Квалификовани радник је 1921. године могао добити и до 80 динара дневно, а неквалификовани до 35. Истовремено, месечни трошак за издржавање радника, у који се убрајају издаци за стан, храну, обућу, одећу и остало, кретао се око 490 динара. Колико је вреднован фабрички рад, казује и чињеница да се понекад као мито за добијање посла давало прасе".

Саша Илић, "Јавна берза рада у Београду - понуда и потражња радне снаге током 1921. године", Историја 20. века, Год. XIV, број 2, 1996, стр. 129

http://istorija20veka.rs/wp-content/uplo...1996_2.pdf

У овом чланку се говори о Јавној берзи рада у Београду као значајној радничко-социјалној установи.

"Међутим, делокруг деловања Берзе није био ограничен само на проналажење запослења једнима и радне снаге другима. Поред те основне делатности, Берза рада се бавила и другим, допунским социјалним делатностима које нису биле ништа мање значајне. Берза је сиромашним радницима пружала помоћ у новцу и натури, као и посебан додатак за породице са децом, затим је прихватала у свој азил незапослене придошлице у Београд, где им је био обезбеђен бесплатан смештај и исхрана, и плаћала је половину цене карте за превоз железницом до места у коме је одређеном раднику пронађен посао. Често је берзански азил био и уточиште за ратне инвалиде који су се, вапећи за помоћ, обраћали властима, а најчешће Министарству за социјалну политику". (Исто, стр. 124)

---

Ко је, преко ноћи, од љотићеваца направио Србе?

Можда недићевска емиграција

[Милослав Самарџић]

Не. У емиграцији су опет постали Југословени.

[Бенито]

Они су постали Србенде у бајкама српске удбе, која је то протурила преко своје плаћеничке интелектуалне елите, попут романописаца, драмских писаца, " историчара"...

[Милослав Самарџић]

Да, други пут. А први пут?