[Бенито]

Тројица најпопуларнијих певача шлагер песама у Краљевини Југославији, током тридесетих година прошлог века, били су:
?
?
?

Мијат Мијатовић
Милан Тимотић
Едо Љубић

Не, промашио си сва три.

[Бенито]

Да додам да су њих тројица заиста били популарни певачи, али се адвокат Мијатовић више рачунао као певач народне, с нарочито староградске песме. Исто важи за Тимотића који је имао сличан стил певања.
Дакле, једино би Едо Љубић могао доћи у обзир, али постојала су тројица популарнијих.

[Митић]

Тројица најпопуларнијих певача шлагер песама у Краљевини Југославији, током тридесетих година прошлог века, били су:
?
?
?

Мијат Мијатовић
Милан Тимотић
Едо Љубић

Не, промашио си сва три.

Да није био Војин Поповић један од тројице?

А други Андрија Конц?

[Шумадинац]

Влахо Паљетак
Андрија Конц
Војин Поповић
Чича Илија
........ ?

[Бенито]

Ма јок, ајде да одговорим. Пред сам Други светски рат најпопуларнији шлагер певачи били су: Раде Раденковић, Београђанин о коме се готово ништа не зна после Другог светског рата. Има његових трајних снимака сачуваних у архиву Радио Београда; затим, Урош Сеферовић (Рисан, 1919- САД, после 1983), отишао је из Краљевине Југославије, током 1939. године, у САД. Тамо се почетком Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије придружио Српској народној одбрани и активно учествовао у свим њиховим акцијама. У време Брозове Југославије живео је у САД и био је, уз Михајла Пупина, најдуговечнији председник СНО у њеној историји. У САД је завршио Медицински факултет и специјализирао психијатрију. Променио је презиме из Сеферовић у Сефер, па се зато његово име може наћи као др Урош Сефер. Пошто је био председник СНО у време црквеног раскола, његови противници, од којих су неки радили за удбу, измислили су трач да је променио презиме да би се представљао као сефардски Јеврејин и тако се приближио богатим круговима у САД. Истина је била да је презиме променио, односно скратио у време када се још надао великој певачкој каријери у Америци; и трећи је Василије Хаџимановић, апотекар из Кавадараца, који је био изузетно познат, али ни он није наставио каријеру певача после Другог светског рата, када је био у пуној певачкој зрелости. Његов син био је Зафир Хаџиманов , певач, песник и глумац, који је недавно преминуо, а унук је Васил Хаџиманов, познати музичар.

[Шумадинац]

Ма јок, ајде да одговорим. Пред сам Други светски рат најпопуларнији шлагер певачи били су: Раде Раденковић, Београђанин о коме се готово ништа не зна после Другог светског рата. Има његових трајних снимака сачуваних у архиву Радио Београда; затим, Урош Сеферовић (Рисан, 1919- САД, после 1983), отишао је из Краљевине Југославије, током 1939. године, у САД. Тамо се почетком Другог светског рата на подручју Краљевине Југославије придружио Српској народној одбрани и активно учествовао у свим њиховим акцијама. У време Брозове Југославије живео је у САД и био је, уз Михајла Пупина, најдуговечнији председник СНО у њеној историји. У САД је завршио Медицински факултет и специјализирао психијатрију. Променио је презиме из Сеферовић у Сефер, па се зато његово име може наћи као др Урош Сефер. Пошто је био председник СНО у време црквеног раскола, његови противници, од којих су неки радили за удбу, измислили су трач да је променио презиме да би се представљао као сефардски Јеврејин и тако се приближио богатим круговима у САД. Истина је била да је презиме променио, односно скратио у време када се још надао великој певачкој каријери у Америци; и трећи је Василије Хаџимановић, апотекар из Кавадараца, који је био изузетно познат, али ни он није наставио каријеру певача после Другог светског рата, када је био у пуној певачкој зрелости. Његов син био је Зафир Хаџиманов , певач, песник и глумац, који је недавно преминуо, а унук је Васил Хаџиманов, познати музичар.

Јесу и они, али нису били популарнији од Влаха Паљетака и Андрије Конца. Мада и Милан Бата Тимотић је шлагериста. Ал добро, сви су они били на свој начин добри

[Бенито]

Ок, то је у уметности и естради увек могуће оповргнути, јер није трка на 100 метара па да може да се измери.
Него, нешто друго је ту занимљиво: велики број њих које смо поменули су емигрирали у САД и тамо и завршили живот. То ме понукало на размишљање колико нама фали неколико врхунских историчара који би написали историју Срба у САД, јер у време Брозове Југославије нарочито, али и касније, ми имамо једну паралелну историју српског народа, оног са простора бивше Југославије, али и оног који је живео и данас живи на просторима Северне Америке, и тамо делују као национално хомогена група.
Имали смо неколико изузетних историчара који су написали много књига о Србима у Аустрији и Аустроугарској, као јединствене или мање јединствене националне целине, али немамо довољно добре књиге о српској целини на подручју Османске Турске, за шта је брозовштина главни узрок. Тако исто недостаје права и велика историја Срба на тлу САД, Канаде и Мексика.

[Шумадинац]

Ок, то је у уметности и естради увек могуће оповргнути, јер није трка на 100 метара па да може да се измери.
Него, нешто друго је ту занимљиво: велики број њих које смо поменули су емигрирали у САД и тамо и завршили живот. То ме понукало на размишљање колико нама фали неколико врхунских историчара који би написали историју Срба у САД, јер у време Брозове Југославије нарочито, али и касније, ми имамо једну паралелну историју српског народа, оног са простора бивше Југославије, али и оног који је живео и данас живи на просторима Северне Америке, и тамо делују као национално хомогена група.
Имали смо неколико изузетних историчара који су написали много књига о Србима у Аустрији и Аустроугарској, као јединствене или мање јединствене националне целине, али немамо довољно добре књиге о српској целини на подручју Османске Турске, за шта је брозовштина главни узрок. Тако исто недостаје права и велика историја Срба на тлу САД, Канаде и Мексика.

У то име.....

Чуј ову дивну песму... тачно се осети тај дух.....

[Бенито]

Ако негде нађеш "Не плачи Данијела" од руског емигранта Сергеја Страхова, коју је изводио Урош Сеферовић, слободно окачи овде. Немој само да помешаш са Џимијем Станићем, који је после ДСР изводио ову песму.

[Шумадинац]

Ако негде нађеш "Не плачи Данијела" од руског емигранта Сергеја Страхова, коју је изводио Урош Сеферовић, слободно окачи овде. Немој само да помешаш са Џимијем Станићем, који је после ДСР изводио ову песму.

[Митић]

Супер је кад је весело

Ај да поставим песму "Адио Маре" из 1935. године

[Бенито]

Идемо на нови трилинг. Прво једно лагано:
Ко је био последњи министар иностраних дела владе Краљевине Југославије, а ко је био последњи министар спољних послова владе СФРЈ?

[Ђорђе]

Иван Шубашић и Миливоје Максић?

[Бенито]

Иван Шубашић и Будимир Лончар.
ПС пусти Максића, он је био формално само неколико месеци када је Лончар отишао. Знао сам Максића лично, класична титоистичка комуњара, и потпуно небитна историјска личност.
Дакле, Шубашић и Лончар.