[Милослав Самарџић]

Зезаш??
Сјајно!!!

Јок, него "Капитал".

[Mitic]

Војвода Душан Димитријевић-четврти изванредни опуномоћеник за организацију отпора у случају војног слома.

Коста Пећанац је добио пуномоћје као председник Удружења четника, Илија Трифуновић Бирчанин, као председник Српске народне одбране, Мина Станковић, као изванредни опуномоћеник за четничко питање у јужним југословенским крајевима. Са које позиције је наступао војвода Дуле Димитријевић?

Сигурно је наступао са политичке позиције.

Претпостављам да је био члан неког Министарства.

[Mitic]

Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.

Моје мишљење је да је до овога дошло и раније. Пресудно је било предавање које је ђенерал Живко Павловић одржао пред ограниченим бројем чланова Српског културног клуба. Тада је српска елита дефинитивно преломила да се Краљевина Југославија не може војно одбранити пред Немачком.
Иако су тада били у ванпарламентарној опозицији, чланови СКК имали су велики углед и утицај на политичке странке, поготово појединце у врху политике и круне. Почели су да врше утицај и ово је један од њих.
Наравно, ово је крајње лично мишљење, које треба доказати изворима. На жалост, то ће бити јако тешко јер је архив војно-обавештајне службе ВКЈ, као и полицијских органа те државе, после рата био предметом сталне обраде коју је радила удба, а пре ње, вероватно, и Гестапо и НКВД.
Па ипак, мислим да се може наћи у нашим архивима много доказа о припремама за делатност органа Краљевине Југославије, пре свега војске и полиције, па и правосуђа, у случају окупације.

Да се исправим, ипак је та гупа у кабинету Богољуба Јевтића основана 27. марта. Чинили су је: Јова Лазаревић, Бора Гавриловић, Драгиша Миловановић и Јевђевић. Имали су политички и обавештајни штаб.
Е сад не знам је ли овај Јован Лазаревић у ствари новинар и резервни официр који ће после постати шеф пропаганде Невесињског корпуса?

А Јевђевић се око 1. јануара 1941. доселио у Београд. Шта је радио до 27. марта - не знам.

Али, овде има још једно питање: Који је био његов положај/функција пре 27. марта, тј. са ког положаја је изабран у ову владину групу?

Са положаја шефа пропаганде југословенске владе?

Онлајн се може наћи "Српски биографски речник (или барем неки делови) у издању Матице Српске и тамо се налази кратка биографија војводе Јевђевића.

Погледати стр. 216-218

http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt...je_sbr.pdf

Цитира се гдин Милослав, а видим да је стављен и као потписани испод биографије војводе Јевђевића

[Александар Динчић]

Одлична истраживања М.Самарџића. Убеђен сам да ће и документарни филм о Доброславу Јевђевићу бити исто тако одличан. Уопште, ова истраживања у великој мери употпуњују ратну слику. Нарочито о периоду припрема за поражавајући сценарио који је био очит.

Војвода Дуле је наступао са позиције прикупљања српских добровољаца из Америке (формирање добровољачког одреда/бригаде), као и за време Првог светског рата.
Германофили су на крају добро искомпромитовали добровољачко питање.

[Александар Динчић]

Нема ту стриктних овлашћења по подручјима већ ко се где у моменту рата затекне. Пећанац се затекао у Смедереву а окупио је људе у јужној Србији. Дража у Босни а окупио је одреде у западној Србији. Додуше, ишао је ка Србији, јер је слао своју претходницу, да тамо ухвати везу са Пећанцем.

Знаш ли можда ко је војвода Петар Стојковић? Био је у Голупцу крајем 1941. Војвода Пера Шумски.

Није ми познат.

[Милослав Самарџић]

Тако је. Само што се то десило пре Симовића, од 1. јануара 1941. Јевђевић је функционер владе по тим питањима, тако да с почетком рата креће у оним аутомобилским колонама, преко Рудника, па даље...
Из овог што си погодио за Јевђевића види се да владаш материјом и да си добар историчар и уједно колико су они други далеко од тебе.

Моје мишљење је да је до овога дошло и раније. Пресудно је било предавање које је ђенерал Живко Павловић одржао пред ограниченим бројем чланова Српског културног клуба. Тада је српска елита дефинитивно преломила да се Краљевина Југославија не може војно одбранити пред Немачком.
Иако су тада били у ванпарламентарној опозицији, чланови СКК имали су велики углед и утицај на политичке странке, поготово појединце у врху политике и круне. Почели су да врше утицај и ово је један од њих.
Наравно, ово је крајње лично мишљење, које треба доказати изворима. На жалост, то ће бити јако тешко јер је архив војно-обавештајне службе ВКЈ, као и полицијских органа те државе, после рата био предметом сталне обраде коју је радила удба, а пре ње, вероватно, и Гестапо и НКВД.
Па ипак, мислим да се може наћи у нашим архивима много доказа о припремама за делатност органа Краљевине Југославије, пре свега војске и полиције, па и правосуђа, у случају окупације.

Да се исправим, ипак је та гупа у кабинету Богољуба Јевтића основана 27. марта. Чинили су је: Јова Лазаревић, Бора Гавриловић, Драгиша Миловановић и Јевђевић. Имали су политички и обавештајни штаб.
Е сад не знам је ли овај Јован Лазаревић у ствари новинар и резервни официр који ће после постати шеф пропаганде Невесињског корпуса?

А Јевђевић се око 1. јануара 1941. доселио у Београд. Шта је радио до 27. марта - не знам.

Али, овде има још једно питање: Који је био његов положај/функција пре 27. марта, тј. са ког положаја је изабран у ову владину групу?

Са положаја шефа пропаганде југословенске владе?

Онлајн се може наћи "Српски биографски речник (или барем неки делови) у издању Матице Српске и тамо се налази кратка биографија војводе Јевђевића.

Погледати стр. 216-218

http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt...je_sbr.pdf

Цитира се гдин Милослав, а видим да је стављен и као потписани испод биографије војводе Јевђевића

Јевђевић је био народни посланик.

[Милослав Самарџић]

Нема ту стриктних овлашћења по подручјима већ ко се где у моменту рата затекне. Пећанац се затекао у Смедереву а окупио је људе у јужној Србији. Дража у Босни а окупио је одреде у западној Србији. Додуше, ишао је ка Србији, јер је слао своју претходницу, да тамо ухвати везу са Пећанцем.

Знаш ли можда ко је војвода Петар Стојковић? Био је у Голупцу крајем 1941. Војвода Пера Шумски.

Није ми познат.

Штета, имам доста његових слика, и одред, изгледају одлично.

[Милослав Самарџић]

Као ослободилац Новог Сада, уочи доласка српске војске, новембра 1918, све више се последњих година помиње потпоручник Бошко Павловић. Ово на пример пише на сајту Музеја Војводине:

''Ради спречавања анархије и пљачке, образована је Српска народна стража од око 500 младића (5. новембра), и краљевска српска војна полиција од 300 српских војних заробљеника. Командант српске војне полиције, потпоручник Бошко Павловић је, својом јединицом, а у споразуму са Српским народним одбором, у ноћи између 8. и 9. новембра, заузео сва градска надлештва и све кључне објекте у граду.''

Извор:
https://www.muzejvojvodine.org.rs/index....918-godine

Дакле, Срби су се организовали пре доласка војске са југа, и ослободили град. Ту се посебно истакао потпоручник Бошко Павловић.

Питање гласи:
Шта је после било са њим, како и под којим околностима је изгубио живот?

[Милослав Самарџић]

Шта би са Бошком Павловићем...

[Ђорђе]

Негде сам читао да је нестао током тридесетих година. Давно је било, не могу да се сетим где сам на то наишао.

[Бенито]

Као ослободилац Новог Сада, уочи доласка српске војске, новембра 1918, све више се последњих година помиње потпоручник Бошко Павловић. Ово на пример пише на сајту Музеја Војводине:

''Ради спречавања анархије и пљачке, образована је Српска народна стража од око 500 младића (5. новембра), и краљевска српска војна полиција од 300 српских војних заробљеника. Командант српске војне полиције, потпоручник Бошко Павловић је, својом јединицом, а у споразуму са Српским народним одбором, у ноћи између 8. и 9. новембра, заузео сва градска надлештва и све кључне објекте у граду.''

Извор:
https://www.muzejvojvodine.org.rs/index....918-godine

Дакле, Срби су се организовали пре доласка војске са југа, и ослободили град. Ту се посебно истакао потпоручник Бошко Павловић.

Питање гласи:
Шта је после било са њим, како и под којим околностима је изгубио живот?

Убили га комунисти.

[Vlad Alekš]

И наша Википедија уме да погоди без цитирања извора.

Под одредницом "Доброслав Јевђевић" стоји да га је премијер Богољуб Јевтић 1935. поставио за шефа пропаганде југословенске владе.

Тешко да ће наћи извор, пошто је Јевђевић тада живео у Прачи. Тада је превео са немачког на српски једну од најчувенијих књига 20. века. Коју?

Преводио је Шпенгелову књигу ''Пропаст Запада''.

Знам да је у питању омашка у писању, али мора да се исправи. Аутор се звао "Oswald Arnold Gottfried Spengler". Дакле, Шпенглер.

---

Зезаш??
Сјајно!!!

Јок, него "Капитал".

Не бих ја баш са таквим ниподаштавањем писао о "Капиталу" и Марксу. То шта је и како је радио Кардељ, на пример, нема никакве везе са књигама и полтичком филозофијом.
Маркс је био велики и значајан мислилац у новијој историји света. Само бих хтео да подсетим на следеће. Слободан Јовановић је написао књигу - "Из историје политичких доктрина". Ту је описао четири најзначајнија политичка мислиоца - Платона, Макијавелија, Берка и Маркса. Марксу је посветио огроман есеј, који се састоји из три дела: о самом Марксу, о марксистима (на пример Кауцки) и о антимарксистима (на пример Мизес). Ако ме сећање не вара, професор Јовановић је овај есеј о Марксу написао на основу својих предавања на докторским студијама на Правном факултету.
Ја нисам читао Капитал нити Маркса, али га је дефинитивно професор Јовановић схватао врло озбиљно.

---

Да не испадне да сам задрт и да само критикујем, ево и једног питања.
По званичној историји, која је и даље у Клетовим уџбеницима, Словени нису староседеоци Балкана. Они су, наводно, на Балкан дошли са севера у неком тренутку историје. Испрва су прелазили Дунав и Саву ради пљачке и дивљања, попут свих варвара. На пример, пређу Дунав када је лепо време, опљачкају наивне Ромеје, врате се назад. У једном таквом походу нешто им је кликнуло у главама и одлучили су да остано мало дуже. Које године су наши преци, Словени, први пут презимили на Балкану?

[Милослав Самарџић]

Негде сам читао да је нестао током тридесетих година. Давно је било, не могу да се сетим где сам на то наишао.

Није... Током четрдесетих...

[Милослав Самарџић]

Као ослободилац Новог Сада, уочи доласка српске војске, новембра 1918, све више се последњих година помиње потпоручник Бошко Павловић. Ово на пример пише на сајту Музеја Војводине:

''Ради спречавања анархије и пљачке, образована је Српска народна стража од око 500 младића (5. новембра), и краљевска српска војна полиција од 300 српских војних заробљеника. Командант српске војне полиције, потпоручник Бошко Павловић је, својом јединицом, а у споразуму са Српским народним одбором, у ноћи између 8. и 9. новембра, заузео сва градска надлештва и све кључне објекте у граду.''

Извор:
https://www.muzejvojvodine.org.rs/index....918-godine

Дакле, Срби су се организовали пре доласка војске са југа, и ослободили град. Ту се посебно истакао потпоручник Бошко Павловић.

Питање гласи:
Шта је после било са њим, како и под којим околностима је изгубио живот?

Убили га комунисти.

Логично.
Али кад и како, то је кључно.
Сви знате ово...