[Антитоталитаран]

Овде су Znaci.net. Сајт је био привремено угашен. 
https://web.archive.org/web/202002031438...znaci.net/

[Антитоталитаран]

Да ли је било сукоба између четника и Ловћенске бригаде?

[Милослав Самарџић]

Да ли је било сукоба између четника и Ловћенске бригаде?

Није.

[Антитоталитаран]

Колико је ово прецизно? 

[Милослав Самарџић]

Колико је ово прецизно? 

Није прецизно, четници су држали више, Грахово и брда изнад Боке.

[ватхра]

То је зато што не читаш пажљиво поруке других. Цела прича је почела тако што је форумаш Монархист навео да неки дебили тврде како је Приједор ослобођен од Немаца и четника 6. септембра. Ја сам му одговорио да то није тачно, јер Немаца није ни било у граду. А онда сам додао да други дебили са Википедије тврде још и да је немачки батаљон уништен, што такође није тачно.

Ајде наведи нам изворе на које се Шрамл позива у фуснотама, баш ме занимају.

Нисам стигао да раније седнем да ти одговорим.

Већ сам ти раније написао, у чланку се не наводи да су Немци били у Приједору, који су то дебили на које мислиш?
За друго, из описа Шрамла се види да је батаљон изгубио сву тежу опрему, преко 100 војника, и да су успели да извуку само људство бекством преко планине. При томе је зачеље колоне одсечено. На крају текста се детаљније наводи да је батаљон разбијен и да се извукао у мањим групама, што одговара тексту из књиге.

Укратко, у тексту је коришћен немачки извор, правилно интерпретиран - што све одговара Википедијиним правилима. Ако имаш боље немачке изворе, изволи постави. Исто важи ако те занимају Шрамлови извори, мене ова прича детаљније не занима.

У твојим порукама видимо да наводиш ствари које нису тачне. Батаљон није извршио задатак. У тексту нико не наводи да је батаљон био у Приједору већ у Љубији, што си опет лоше навео. На крају, у тексту се у почетку наводи да батаљон јесте уништен, али да си темељније читао, видео би доле прецизнији опис.

[Николај]

Изгледа да све мора да се црта. 

Прво је Монархист рекао:

Милославе, ево тврде неки црвени да су ослободили Приједор 6. септембра 1944., пре уласка Црвене Армије у Југославију. Још кажу да су четници са Немцима бранили град. Колико је то тачно?

На то сам му ја одговорио:

Јесу али од Хрвата. У граду је била само хрватска посада - домобрани, усташе и жандарми. А један немачки батаљон (1. батаљон 383. пука легионарске 373. дивизије) је обезбеђивао рудник у Љубији. Када је пао Приједор, батаљон је добио задатак да се повуче у Босански Нови, што је и урађено. 

И уједно додао:

Дакле, није уништен како кењошу комунисти на Википедији.

А онда си кренуо да спинујеш како сам ја ове са Википедије оптужио да су они ти који су рекли да су Немци били у Приједору, док сам ја у ствари рекао да тврде како је батаљон Немаца у повлачењу из Љубије уништен.

Шрамлови извори те "не занимају", јер не можеш да их наведеш. Шрамлова књига уопште нема референце са изворима, једино се на крају књиге наводи списак извора које је он користио. То је свега двадесетак извора, од којих 99 % представља објављена литература, односно радови других аутора (међу којима и југословенских комуниста) или нечији мемоари а само један - условно речено - примарни историјски извор, Ратни дневник Вермахта. Да се неко од нас позвао на такву књигу, ти би му се на главу попео.

У изворима који су настали у релевантно време, уопште се не указује на неку катастрофалну ситуацију са тим немачким батаљоном. Извештај Команданта Југоистока од 9. септембра, наводи: „Рејон Приједора: борбена група, састава: ојачани 1/383, услед јаког притиска непријатеља, напустила рудник у Љубији и уз тешке борбе стигла у Бос. Нови. Непријатељ напада Бос. Нови са истока. Борбена група из Бањалуке (2 батаљона са 2 батерије) упућена на Приједор. II (бицикл.[истички]) (батаљон – моја прим.) 2. коз. коњ. пука, са деловима посаде из Костајнице, напада са севера на непријатеља источно од Бос. Новог.” Зборник, том 12, књига 4, док. бр. 127. Другим речима, батаљон се пробио у Босански Нови, није уништен, као што Шрамл и ти тврдите.

Штавише, у сусрет овој групи кренула је друга група која је имала задатак да им олакша пробој. И та група је - без сопствених губитака - остварила циљ: „Истога дана извршен је подухват (њемачка моторизирана сат "Бранденбург", 5, 6. и 7. сат. 13. ловачке пуковније) у правцу Благаја ради олакшања пробијања диелова посаде Приедор и Љубија (Група Ахрендт). Жестоке борбе имале су подхватне снаге код Благаја и Мартин Брда. Властитих губитака није било. Одметнички губитци рачуна се да су били доста велики, али се нису могли установити.“ Извештај хрватског 4. ловачког здруга за септембар 1944, Зборник, том 4, књига 29, док. бр. 182.

Из истог документа се види да је сва та силна опрема коју су комунисти запленили, припадала заправо Хрватима, тако да су неке јединице тог здруга биле расформиране. Конкретно, 11. артиљеријски дивизион и санитетска чета: "Дне 1 - 8 рујна 1944. Топнички склоп (дивизион – моја прим,) без 1 и 2 битнице (батерије – моја прим.) био је на поставима у Приедору. 1 битница у Двору на Уни, 1 вод 2 битнице у Љубији, а 1 вод на Мартин Брду. Падом Приедора, Љубије и Мартин Брда од цјелокупног топничког склопа остала је само 1 битница и 1 топ 2 битнице из Љубије. Дне 9 рујна расформиран је XI топнички склоп, а 1 топ са људством који се је пробио из Љубије ушао је у састав 1 битнице... 
Здравствена сат за вриеме напада на Приедор подпуно је уништена. Од здравственог творива све је пропало, од војника вратио се је један лиечник и 6 домобрана. Она је расформирана и више не постоји.“

[Антитоталитаран]

Да ли су Немци рекли да Дражу подржава 80% или 70% Срба у пролеће 1944? Помињали сте оба процента.

[Николај]

Рајнхард Гелен је писао 80%. Извештај из фебруара 1943.

[Антитоталитаран]

Хвала

[Милослав Самарџић]

Да ли су Немци рекли да Дражу подржава 80% или 70% Срба у пролеће 1944? Помињали сте оба процента.

Рајнхард Гелен је писао 80%. Извештај из фебруара 1943.

Бeшe 80%, Недић 15%, а љотићевци и комунисти 5%?

[Николај]

Не сећам се да се изјашњавао за ове остале.

[Monarhist]

Је л читао ко "Eastern Approaches" од Фицроја Меклина? Колико је поуздан?

[Chicot]

Citao sam ja. Onu prvu, na preskoke a drugu, gde je njegova misija kod partizana procitao sam celu.

To je knjiga pisana delimicno sa namerom da se autor abolira od odgovornosti bilo kakve, kao i da se prikaze u dobrom svetlu. Samohvalisav je i razmetljiv.

S druge strane, duhovita je, zabavna. Ima dar za lirska izražavanja. Ima i zanimljivih stvari. Ali, nije da se koristi kao validan izvor.