[Александар Динчић]

У Поречу (15-30. август 1944)

[Београђанин]

Тада су Бугари прешли на страну комуниста?

[Милослав Самарџић]

У Поречу (15-30. август 1944)

Колики су били губици Бугара?
Је ли тачан онај извештај са Козјака, чини ми се 160 погинулих Бугара?
Има депеша мајоре Бране Петровића, борба негде код Бовна чини ми се, 9 погинулих Бугара, почетком 1943.

[ватхра]

Тада су Бугари прешли на страну комуниста?

Мало касније, и Бугари а и четници из Пореча.

[Александар Динчић]

У Поречу (15-30. август 1944)

Колики су били губици Бугара?
Је ли тачан онај извештај са Козјака, чини ми се 160 погинулих Бугара?
Има депеша мајоре Бране Петровића, борба негде код Бовна чини ми се, 9 погинулих Бугара, почетком 1943.

67 војника је било заробљено, док је 117 погинуло.
Не знам која је бугарска јединица тада била на Козјаку.

[Александар Динчић]

У Поречу (15-30. август 1944)

Има депеша мајоре Бране Петровића, борба негде код Бовна чини ми се, 9 погинулих Бугара, почетком 1943.

 Не знам за губитке код Бовна и Мозгова 17. 2. 1944.

По ономе што сам истраживао, пре ће бити да се ради о Весићевој пропаганди (њему су јединице објективно биле врло лабаве). Није Брана Петровић о томе јављао у депешама. Четници, који су се буквално разбашкарили по овим селима, били су разбијени, командант бригаде (Јеремија Марјановић) рањен. Заробљена су двојица команданата батаљона, један је ухваћен у гаћама (изругиван пред сељацима), као и још 30 активних бораца. Тешко да су у таквој ситуацији и општем хаосу могли да убију 9 Бугара. Биле би сигурно репресалије које су изостале. Чисто сумњам да су успели и да ране неког војника. Имали су двојицу погинулих. Један је био из Јошанице, други из Алексинца и стрељан је на Бованском гробљу (опет као заробљеник). Већина се добровољно предала и после интернације остала да живи на западу.

[Милослав Самарџић]

Бранина депеша, прочитао сам је, али нисам копирао. Има његова цела свеска депеша у архиву. Можда није то тај случај.

[Митић]

16. септ. 1944

У источној и средњој Босни четници су кренули у борбу против наших трупа; затворили су неколико железничких пруга и извршили неколико препада.


21. септ. 1944

Титове снаге у западној Србији успеле су да освоје територију на северу и североистоку; ангажовани су у борби са четничким формацијама; ове друге формације се боре и против немачких трупа.


24. септ. 1944

После преговора, четници су ослободили немачке припаднике оружаних снага и организације Тот из заточеништва.


24. септ. 1944

Према извештају лучког команданта, дубровачке јаке четничке формације заузеле су последњу железничку станицу пре Дубровника.


26. септ. 1944

У далматинском подручју хрватске посаде су без борбе предале четницима наша упоришта, главне путеве као и оклопни воз. Почеле су мере одмазде.


http://uboatdata.ussleahy.com/SKL/61-2/T...44germ.pdf


Извор: РАТНИ ДНЕВНИК НЕМАЧКОГ МОРНАРИЧКОГ ШТАБА (Оперативни одсек), Део Б, Том 61, Септембар 1944 (16-30 септ. 1944); стр. 320, 434, 514, 528, 559

[Александар Динчић]

9-15.9.44???
Очигледно баш нема среће са ситуацијом на Дунаву

[Николај]

16. септ. 1944

У источној и средњој Босни четници су кренули у борбу против наших трупа; затворили су неколико железничких пруга и извршили неколико препада.


21. септ. 1944

Титове снаге у западној Србији успеле су да освоје територију на северу и североистоку; ангажовани су у борби са четничким формацијама; ове друге формације се боре и против немачких трупа.


24. септ. 1944

После преговора, четници су ослободили немачке припаднике оружаних снага и организације Тот из заточеништва.


24. септ. 1944

Према извештају лучког команданта, дубровачке јаке четничке формације заузеле су последњу железничку станицу пре Дубровника.


26. септ. 1944

У далматинском подручју хрватске посаде су без борбе предале четницима наша упоришта, главне путеве као и оклопни воз. Почеле су мере одмазде.


http://uboatdata.ussleahy.com/SKL/61-2/T...44germ.pdf


Извор: РАТНИ ДНЕВНИК НЕМАЧКОГ МОРНАРИЧКОГ ШТАБА (Оперативни одсек), Део Б, Том 61, Септембар 1944 (16-30 септ. 1944); стр. 320, 434, 514, 528, 559

Свака част што си ово извукао!

Ово је суштина догађаја од комунистичког упада у Србију у пролеће 1944. па до инвазије Црвене армије:

21. септ. 1944

Титове снаге у западној Србији успеле су да освоје територију на северу и североистоку; ангажовани су у борби са четничким формацијама; ове друге формације се боре и против немачких трупа.

[Милослав Самарџић]

16. септ. 1944

У источној и средњој Босни четници су кренули у борбу против наших трупа; затворили су неколико железничких пруга и извршили неколико препада.


21. септ. 1944

Титове снаге у западној Србији успеле су да освоје територију на северу и североистоку; ангажовани су у борби са четничким формацијама; ове друге формације се боре и против немачких трупа.


24. септ. 1944

После преговора, четници су ослободили немачке припаднике оружаних снага и организације Тот из заточеништва.


24. септ. 1944

Према извештају лучког команданта, дубровачке јаке четничке формације заузеле су последњу железничку станицу пре Дубровника.


26. септ. 1944

У далматинском подручју хрватске посаде су без борбе предале четницима наша упоришта, главне путеве као и оклопни воз. Почеле су мере одмазде.


http://uboatdata.ussleahy.com/SKL/61-2/T...44germ.pdf


Извор: РАТНИ ДНЕВНИК НЕМАЧКОГ МОРНАРИЧКОГ ШТАБА (Оперативни одсек), Део Б, Том 61, Септембар 1944 (16-30 септ. 1944); стр. 320, 434, 514, 528, 559

Свака част што си ово извукао!

Ово је суштина догађаја од комунистичког упада у Србију у пролеће 1944. па до инвазије Црвене армије:

Ма где суштина, сад ће Ватра да ти објасни да ово није битно. 

[Mario]

Свака част за ово и на издвојеном времену да нађеш све то

[ватхра]

9-15.9.44???
Очигледно баш нема среће са ситуацијом на Дунаву

Митићу,
извуци податке око Дунава, очигледно је да си њих тражио.

[Митић]

Разне податке сам тражио, али ево, могу нешто да издвојим из периода који је Динчић навео


9. септембар 1944.

Операција „Донауелфе“ се наставља. Чело пешадијске колоне је 9. септембра било близу Орсове, а Молдавију су већ окупирали Руси; Титове снаге улазе са запада.


10 септембар 1944.

Код Гвоздене капије борбени "Рехе" је сада јужно од Кладова након уништења руских падобранаца.

13. септембар 1944.

Борбена група "Прахово" треба да брани дунавску обалу. Борбена група „Рехе“ јавила је поподне 12. септ. напад јаких руских снага из правца Турну Северина уз подршку партизана.
Група „Штелтер“ је 13. септембра известила о поновљеној руској изненадној ватри код Милутиновца; остаје муниција само за један топ. Оба четвороцевна митраљеза на носачима топова "915" су ван погона.
Снабдевање упоришта „Прахово” могуће је само испуштањем контејнера, пошто слетање на ванредни аеродром више није могуће због гранатирања од артиљерије и противтенковских топова.

14. септембар 1944.

Група „Гвоздена капија“ је одложила поновно напредовање ка Милановцу -'део операције "Донауелфе" - докле год ситуација у војсци не буде разјашњена. Нова Молдавија је поново пала у наше руке. Тегљачи у Текији су поново спремни после замена особља које је дезертирало.

У току операције "Васерникс", Група "Штелтер" је, како је раније објављено, два пута жестоко нападнута од руске и румунске изненадне ватре и претрпела је многе губитке. Наша муниција је потрошена. Група "Штелтер" заједно са Групом "Рехе" планира да се избори за излаз. Ова група је под јаким гранатирањем из Турну Северина и њој се супротстављају јаке руске снаге и партизани. Група "Рехе" има на располагању само три топа и шест минобацача. Противтенковско оружје није доступно. Близу Турну Северина непријатељ се спрема вероватно за прелазак Дунава.