[Романија]

Преокрет: Југославија и Бугарска у завршној фази Другог светског рата – Борис Томанић


https://catenamundi.rs/shop/preokret-bor...8hbYfTT0iO

[Мића Адмирал]

Давно већ упокојена, честита српкиња, учитељица Л.Ђ. (1912. с. Трбушани), овако се сећала у својим, тада позним годинама, оф. ЈВуО Жарка Боришића, једног од најклеветанијих четничких команданата после рата:
.............
.............
"Некад девојка му, сад седа старица,
сећа се свог плавооког оштроликог принца,
не заборавља му ни једну црту лица.
Као да је реинкарнација славног тенкисте,
те ноћи јој долазио у сан са писте,
баш он, Жарко, но икад стварнији,
но икад усправнији, од зоре зорнији...
О, како и мртав може да се воли!
О, како дуго срце може да боли.

И још се једно чудо истог часа догоди,
од унука старичиног праунук се роди,
као поклон мали џин грлатог крика
Као мелем на рану: Жаркова слика.
Прошлост и будућност - сусрет прве врсте,
судбина је ту умешала прсте
а правда дала доказе чврсте
да су нам мртви ту, да нису далеко
а Ел Греко није био нико, већ Неко..."

[Милослав Самарџић]

Да ли неко зна где може да се набави ново издање књиге о Благоју Јововићу?
Чуо сам да је објављено сада, 2024.

[Митић]

Да ли неко зна где може да се набави ново издање књиге о Благоју Јововићу?
Чуо сам да је објављено сада, 2024.

То би требало да буде књига коју је написала његова ћерка.

https://www.kupindo.com/Istorija/7375070...oj-jazbini

[Милослав Самарџић]

Да ли неко зна где може да се набави ново издање књиге о Благоју Јововићу?
Чуо сам да је објављено сада, 2024.

То би требало да буде књига коју је написала његова ћерка.

https://www.kupindo.com/Istorija/7375070...oj-jazbini

Да. Али треба ми издавач... За већу количину.

[Митић]

Да. Али треба ми издавач... За већу количину.

Како сам видео, аутор је издавач. Односно, Марија Јововић је издавач

"Marija, inače profesor umetnosti u jednoj vojnoj školi, iz Argentine je doputovala u Srbiju i Crnu Goru da promoviše prvi deo svoje knjige "Blagoje Jovović - srpski heroj u vučjoj jazbini", čiji je i izdavač"

https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/120...-terorista

[Горски штаб 52]

"Ravnogorski zapisi. Četnički dnevnici i memoarske beleške kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata" sadrže pet dnevnika pripadnika JVuO i ravnogorskog pokreta. Pisci dnevnika pripadali su različitim jedinicama (Mlavski, Varvarinski, 2. Ravnogorski, Južnomoravski i korpus Gorske garde) i pisali su u različitim periodima Drugog svetskog rata pokrivajući gotovo čitav period od 1941. do 1944. Na ovaj način glavne odlike ovog pokreta na prostoru Srbije uglavnom su u potpunosti pokrivene.

Dnevnike je priredio saradnik Instituta dr Boris Tomanić.

Knjiga je objavljena od strane Instituta za savremenu istoriju i izdavačke kuće Catena mundi.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=646...8395749627

Izvor: Institut za savremenu istoriju

Прочитах је и - шта рећи, жали, Боже, изгубљеног времена.

Како рече ИСИ - ''на овај начин главне одлике овог покрета на простору Србије углавном су у потпуности покривене''. Како да не. Можда из угла доктора наука који су се испилили испод шињела врховног доктора Предрага Марковића.

Дело је представљено као да су објављени дневници пет ђенерала/пуковника/мајора Југословенске војске.
У ствари, 90% књиге обилује песимизмом и дефетизмом, описом психолошких ломова, моралних падова, недисциплине, свађа и размирица, погибија и смрти услед тешких борби и епидемије пегавог тифуса. Што је и логично, јер скоро сви дневници обухватају војне и политичке догађаје везане за период друге половине 1944. и почетка 1945. године.

Па ако се ''главне одлике овог покрета на простору Србије'' могу описати стањем војске у горе наведеном периоду, онда океј, вреди прочитати ову књигу.

Између дневника, као увод у исте, можемо читати и ауторове допуне и коментаре, који углавном не одступају од устаљене фразеологије коју ИСИ користи када пише о четницима. Даћу овде неколико примера (у заградама су моји коментари):

1) ''Покрет је самоникао...'' /стр. 15/ (званична војска једне државе је и даље ''покрет'', а сада можемо видети да војска, тј. ''покрет'' ''самониче'')

2) ''На тај начин је већ на самом почетку организације стваран лабав систем...'' /стр. 16/ (Овде да нам одмах укажу да је Дражина војска лабав систем, разуме се антипод је Брозова дисциплинована армија)

3) ''Половином 1943...ЈВуО је одлучила да оснажи своје одреде...што је довело до војне превласти у односу на партизане у Србији...'' /стр. 16/ (Ако нисте до сада знали, сада знате да су до половине 1943. године партизани имали војну превласт у Србији)

4) ''Насупрот комунистичком покрету, који је имао доста јасно дефинисану ову струју (мисли се на политичку) у покрету, Равногорски покрет деловао је инфериорно, све до Светосавског конгреса у селу Ба јануара 1944, мада се и овај догађај у неку руку може протумачити као закаснела реакција на одлуке другог заседања АВНОЈ-а...'' /стр. 17/ (Треба ли какав коментар? Очигледно да је доктор Марковић одлично спремио за живот и рад новог доктора Томанића)

5) ''У лето 1943. војни разлози су надвладали политичке...'' /стр. 19/ (Што ће рећи да су четници до лета 1943. имали подршку Савезника због политике, а онда иста подршка прелази на партизане због војних разлога)

6) ''У другој половини године...због неактивности, Британци су донели одлуку о напуштању Михаиловића...'' /стр. 20/ (Треба ли коментар?)

7) ''Међутим, раслојеност и неорганизованост самог покрета утицали су и на ЈУРАО чија је енергија, како закључује Коста Николић, остајала неискоришћена.'' /стр. 74/

8) ''Образоване жене третиране су од стране четника са уздржаношћу и несигурношћу, а истовремено су посматране као потенцијални противници пошто се претпостављало да су наклоњене комунизму.'' /стр. 75/ (Пише ли овде аутор о војсци која се борила за демократију или о паравојсци која се борила за тоталитаризам? Ко се боји интелектуалаца? Демократија или тоталитаризам?)

9) ''У конфузном стању где су чланови једне јединице клали чланове друге, Врховна команда је морала да реагује.'' /стр. 80/

10) ''Бранивој Петровић послао је генералу Михаиловићу извештај о стању у Варваринском, Иванковачком и Ресавском корпусу, из којег се закључује да су прилике у овим јединицама биле катастрофалне.'' /стр. 80/

11) ''Лоша организација проузрокована разним чиниоцима који су се кретали од самовоља команданата до немогућности боље организације услед важности терена за окупаторске снаге, условила је да се Равногорски покрет у Моравској долини слабије развио него у западној Србији.'' /стр. 85/

12) ''Његов бучан и не баш систематски рад наилазио је на неодобравање локалних четничких команданата.'' /стр. 108/ (Мисли се на Калабића)

13) ''Већина историчара се слаже да је командант Четврте групе јуришних корпуса тада начинио пресудну грешку и раздвојио своје снаге...'' /стр. 246/

14) ''Коста Николић записује да је читав чин 'одавао више него трагичну слику једне војске на издисају''' /стр 246-247/ (Мисли се на мобилизацију 30. августа 1944. године)

[Милослав Самарџић]

Таквих њихових цитата дао сам преко сто у књизи "Забрањена историја".
Изгледа да од ратних дневника број један остаје дневник мајора Радослава Филиповића.
У њему је све супротно од тога што си навео.

[Горски штаб 52]

Прочитао сам и Филиповића и ''Забрањену историју'' и мислио сам да се не осврћем на ову књигу, али понукало ме то што је аутор рођен 1990. године. Што ће рећи, да знамо шта нас тек очекује.

[Митић]

"ZA KRALJA IN DOMOVINO!“: ČETNICI NA PRIMORSKOJ U DRUGOM SVETSKOM RATU

Dr Bojan Dimitrijević
Dr Renato Podbersič

https://istorija20veka.rs/wp-content/upl...63-380.pdf

[Милослав Самарџић]

Већ у првој реченици мора нешто типа слабост, овде је то "покушај". Одмах да се зна да црвени нема шта да покушавају, они су "људи посебног кова", без слабости.

[Лука Калиманац]

[Николај]

[Митић]

20. јануар 1942.

-----

Г. Јанковић вели: "Тако сад стоји ствар, међутим од марта месеца може бити измена; немачка досадања казнена експедиција у Србији прелази ускоро у Босну, да спречи тамошњи рад пук. Драже Михаиловића, који по причању има 20.000 пушака". Као што је познато, пук. Дража Михаиловић произведен је од стране нашег министарства у Лондону за министра војног владе господина Слоб. Јовановића проф. универзитета.

Извор: Радоје Јанковић "Како је убијана Краљевина Југославија", Прометеј - Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", Прво издање 2021. година, стр. 319