Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(25-04-2024, 08:23 PM)Николај Пише:  
Цитат:Енглеска војна мисија је о борбама за Зворник обавестила своју команду у Каиру следећом депешом: „Од Рапира (174): 17. септембра Михаиловићеве снаге отеле од Хуна (шифра за Немце – прим. аут) Зворник и одбиле све противнападе. Робин.“ Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 72.

Постоји ли још неки извор за овај податак, нисам нигде нашао потврду да је Зворник тада ослобођен од Немаца?

Ултра је пренела да су 30.августа комунисти  довукли снаге у област Зворника. 13 септембра је јављено да је комунистички притисак на Зворник попустио. 
Ако је то тако ( а често су сви и свугде називани "комунистима", чак и где их није било те би требало проверити) , то би значило да су четници имали невољну помоћ комуниста тиме што су немачку пажњу усмерили на себе. Освајање Зворника, ако се десило 17.9. (по Мартину)  дошло је свега 4 дана касније.
Одговори

Све је могуће, али било би добро да имамо потврду бар из још једног извора.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
Thumbs Down 

За кога се све удавала Олга Луковић Пјановић? Да ли је стварно после Другог светског рата уређивала хрватски језик?
Одговори

(27-04-2024, 01:33 PM)Патриот Пише:  За кога се све удавала Олга Луковић Пјановић? Да ли је стварно после Другог светског рата уређивала хрватски језик?

Да, за хрватског лингвисту Клаића.
Јесте.
Одговори

(27-04-2024, 02:09 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-04-2024, 01:33 PM)Патриот Пише:  За кога се све удавала Олга Луковић Пјановић? Да ли је стварно после Другог светског рата уређивала хрватски језик?

Да, за хрватског лингвисту Клаића.
Јесте.

Па ето, сад је све јасније. А одакле јој то друго презиме? На Википедији пише да се удала за неког четника.
Одговори

То је други брак, са официром који је био у заробљеништву. Не сећам се да се помиње као четник.
Одговори

(27-04-2024, 05:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  То је други брак, са официром који је био у заробљеништву. Не сећам се да се помиње као четник.

Акт. вазд. поручник ЦВЕТКО А. ПЈАНОВИЋ (1913-1970) у ЈВуО био је:
командант Четничке Команде м. Жабљак, командант батаљона Пљеваљске бригаде, зам.команданта Пљеваљске бригаде Првог милешевског корпуса и командант Друге бригаде Четвртог београдског корпуса Команде београдске групе корпуса. Ухапшен у пролеће 1945. год. у Београду, у прикривању, "код Данице Марић Бебе" и осуђен на 12. година робије. После тога бежи у Француску, где се жени са удовицом Олгом Луковић - Клаић, која је у то време прала судове у једном ресторану и спремала докторат. И Цветку је ово био други брак (прва жена - Вера Митровић).
Одговори

Зар тај Клаић није умро 1983?
Одговори

Уместо удовица - разведена.
Одговори

Govorili ste nekada u emisiji o saradnji cetnika sa italijanskom vojskom. Kako je doslo do toga? Da li je zbog toga sto su imali razumijevanja za patnju srpskog naroda?
Bilo je perioda kad nismo bili u dobrim odnosima. Ne znam kako je sada.
Одговори

(28-04-2024, 10:31 AM)Мића Адмирал Пише:  
(27-04-2024, 05:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  То је други брак, са официром који је био у заробљеништву. Не сећам се да се помиње као четник.

Акт. вазд. поручник ЦВЕТКО А. ПЈАНОВИЋ (1913-1970) у ЈВуО био је:
командант Четничке Команде м. Жабљак, командант батаљона Пљеваљске бригаде, зам.команданта Пљеваљске бригаде Првог милешевског корпуса и командант Друге бригаде Четвртог београдског корпуса Команде београдске групе корпуса. Ухапшен у пролеће 1945. год. у Београду, у прикривању, "код Данице Марић Бебе" и осуђен на 12. година робије. После тога бежи у Француску, где се жени са удовицом Олгом Луковић - Клаић, која је у то време прала судове у једном ресторану и спремала докторат. И Цветку је ово био други брак (прва жена - Вера Митровић).

Да ли је Цветко Пјановић био командос 1945?
Одговори

(01-05-2024, 08:18 PM)Darx99 Пише:  Govorili ste nekada u emisiji o saradnji cetnika sa italijanskom vojskom. Kako je doslo do toga? Da li je zbog toga sto su imali razumijevanja za patnju srpskog naroda?
Bilo je perioda kad nismo bili u dobrim odnosima. Ne znam kako je sada.
Није фора да овако нешто основно препричавамо оно што је Милослав детаљно разрадио у својим књигама које су у свакој библиотеци и имаш филмове на јутјуб каналу погледи, али ево ја ћу да ти кажем у пар реченица. 1941. након освајања Југославије, новостворена Независна Држава Хрватска као најлојалнија Хитлеру због велике подршке Хрвата, добила је највише територија на којима су Срби чинили већину и почела их масовно убијати. Италијани су имали своје страже у Херцеговини, Далмацији, Лици и осталим приморским крајевима такозване НДХ и били су веома згрожени због таквих размера геноцида над Србима у НДХ и почели су бранити Србе од напада Хрвата и најуривати Хрвате из српских села и повремено отварали ватру на њих и већ половином 1941. Италија узима под своју окупациону зону пола НДХ, где Хрвати нису могли више ући и чинити геноцид над Србима, па су чак и Немци били узнемирени, ту је створено пријатељство Срба који ће се окупити у Југословенску Војску под Дражом или четници, и Италијана, војвода Јевђевић је највише сарађивао са Италијанима, са друге стране, Италијани нису знали да су четници у њиховој зони под Дражом и нису требали. Такође, Италијани нису били увек добри са четницима у Црној Гори, прво због устанка у јулу 1941. На крају, био је план да Срби штите интересе Италијана у случају победе савезника, а Италијани интересе Србе у случају победе Немаца. Дража је имао план да 300.000 Италијана који су били на Балкану заједно по капитулацији Италије 1943, нападају Немце заједно са четницима, узимајући у обзир да тада Италијани пређу у савезнички табор, међутим, по капитулацији Италије, Британци подржавају комунисте у Југославији и тада наређују Италијанима да пређу у партизане што Италијани одбијају и беже у Италију.
Одговори

У реду, хвала, само што се није користио термин ''сарадња''.
Дражина наредба гласила је: ''Имамо много непријатеља, ако нападнемо све одједном то би било самоубиство. Зато треба користити једне непријатеље против других кад год је то могуће''.
Сарања са непријатељем је кад радиш у његову користи, а искоришћавање једног против другог значи да радиш у своју корист.
Одговори

(04-05-2024, 04:38 PM)Милослав Самарџић Пише:  У реду, хвала, само што се није користио термин ''сарадња''.
Дражина наредба гласила је: ''Имамо много непријатеља, ако нападнемо све одједном то би било самоубиство. Зато треба користити једне непријатеље против других кад год је то могуће''.
Сарања са непријатељем је кад радиш у његову користи, а искоришћавање једног против другог значи да радиш у своју корист.
Управо тако, хвала на допуни.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 32 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним