(27-05-2024, 01:14 PM)Ђорђе Ивковић Пише: А шта да кажем? Могу само још једном да поновим оно што сам тврдио и пре тридесет година. Република Српска је направљена да буде укинута.
Упорно се губи из вида да ОВА РС није исто што и РС из 1995. Историја РС је историја понижавања и све ширег ускраћивања њених права, без иоле озбиљног отпора Срба из Босне. Ја не знам ко се може надати да ће Запад одустати од уништења РС, сада када је на пола корака од тог уништења, и када, након доношења Резолуције о г., отворено говоре да је то кључни догађај, који ће омогућити коначну ликвидацију РС и наметање ратне отштете Србији.
Наравно, нико није толики пророк да може да прорекне дан и сат када ће се тај коначни ударац догодити. Вероватно се неће посегнути за једнократним моменталним решењем већ за серијом постепених промена нижег интензитета, које ће тамошњи народ кротко прихватати полако мигрирајући ка Војводини. На руски моћни утицај треба заборавити. То је моја процена.
Ви кажете да Запад РС не може ништа зато што се народ у РС идентификовао са њом и зато што Запад пропада у Украјини.
Но, депонујте негде ову кратку размену мишљења, па да видимо како ће ствар да изгледа на дан 27.5.2025.
Опет је све ово тачно и руководство Републике Српске је у изузетно компликованој и тешкој позицији. Наравно да ту има и њихове кривице, као што овде, а и уопште, тврде многи наши Срби који тамо живе. Али, питање је велико да ли би се могао боље снаћи и неко други да је у овој ситуацији.
Нисам помињао погрешну процену Запада у вези рата у Украјини, толико због неког руског утицаја на ситуацију на Балкану. Желео сам само да нагласим да они појма немају шта даље треба да раде да би укинули ентитет РС у Босни, иако имају несумњиву жељу да то учине. То је резултат, а по мом мишљењу, и највећи усуд политичког Запада, политике која има обичај да преузима туђе политичке приоритете како преузима преимућство над одређеним државама или територијама. Тако су и САД преузели политику Аустроугарске према Босни истог оног момента када су и основали Европску унију. Уосталом, то је на то и требало да личи, а и личи.
Међутим, не треба заборавити ни грешке наших политичара. И то не само генерације ових који су дошли после рата 1992-95, него и оних који су створили Републику Српску. Бирањем датума Светог Стевана као Дана Српске пружена је рука Мађарској која је Босну одувек и сматрала "земљом Светог Иштвана", односно својом земљом. То ретко ко и данас примећује, јер се ради о симболици, а заправо су изузетно опасне ствари.
Међутим, и понављам, политички Запад у овом моменту нема ни снаге, а ни знања да инкорпорира Републику Српску у интегралну Босну. Ма колико ми критиковали стање у нашем народу, а умногоме с правом, ако пробају то да ураде и оружаним путем, Срби ће се супротставити. Не кажем да ће победити, али се неће предати без борбе.
Тврдим да, чак и у овом тренутку, постоји између 250 и 300 хиљада Срба који су спремни добровољно да ступе у оружане формације ради одбране своје земље. То не постоји ни код великих и многобројних европских нација, а видели смо и на примеру рата у Украјини, колико је то тешко ишло код обе стране.
Оно што је, по мом мишљењу, велики проблем је што је могуће да ће они ићи на поделу Републике Српске, јер им је Босанска Крајина трн у оку, као некоћ што је био Книн. Ту ће бити главни удар, прво у институционалном смислу, а не искључујем евентуалну ескалацију. Понављам да је највећи проблем што је на власти у Београду једна обична будала. То је убедљиво највећи проблем.
