[Митић]

Извештај о ангажовању I./Г.Р. 523
на подручју Рудника

Ослањајући се на бугарске батаљоне, јединица је 23. 7. кренула са линије Страгари – Угљаревац, преко висова са обе стране Љубичевца, затим преко линије Стувац (кота 1132) – Красојевићи, и 26. 7. стигла до пута јужно од Рудника.

Дана 27. 7. и 28. 7. операција је настављена из подручја Мајдана (5 км јужно од Рудника), преко линије Мрамор – Љутовница – Шеваник, све до пута Лочевци – Таково.

Током борби са људима Д. М., батаљон је са сигурношћу убио 7 бандита; остале погинуле и рањене, чији је број процењен на приближно три пута толико, непријатељ је одвукао. 11 заробљеника је преко Службе безбедности пребачено у Крагујевац.

Губици батаљона:

Погинуо: гренадир Дорш, 4. чета (метак заостао у плућима / устрелна рана плућа).
Тешко рањен: гренадир Мицх. Шимански, 2. чета (прострелна рана натколенице).
Повређен: гренадир Хупмајер, 2. чета, приликом чишћења оружја (прострелна рана кроз колено/лист).

Izvor: NARA, T-315, R-1979, 000180

Моја напомена: Немачка документа 297. пешадијске дивизије. Година је 1943.

Гренадирски пук 523

Формиран 15. октобра 1942. године, преименовањем у Пешадијски пук 523 и потчињен 297. пешадијској дивизији. Пук је уништен у Стаљинграду у јануару 1943. године.

Поново основан 17. марта 1943. године у Бордоу од стране Прве армије. Дана 8. новембра 1943. године, Први батаљон је распуштен, а његово особље пребачено у Другу оклопну дивизију. У мају 1944. године, Други и Трећи батаљон су преименовани у Први и Други батаљон, респективно. Јерменски батаљон 1./GR 125 је инкорпориран као нови Трећи батаљон.

https://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Gli.../GR523.htm

[Митић]

Препис

Виши СС и полицијски вођа
Командант Полиције безбедности и СД-а
у Београду

Београд, 27. 2. 1943.
Телефон 22-103

– ВБ ИИ Мü/Се. 55/3 –
Б. бр. 534/43 г.

За
спољну службену испоставу
Пожаревац

Предмет: Радионица оружја организације Д. М. у области Хомоља
Претходни предмет: нема
Прилог: 1 скица

Крајем 1942. године радионицу оружја, која је била смештена у руднику Благојев Камен и коју је основао вођа Д. М., капетан Синиша, открила је и ликвидирала 704. пешадијска дивизија.

У међувремену се, међутим, поверљивим путем сазнало да је Синиша већ поново започео производњу ручних бомби у једној новој радионици.

Вођа Д. М. Нешко Недић, који је ухапшен другом приликом и који је својевремено такође био у радионици оружја, сада је изјавио да се у једној кући налазила и ливница у којој су се производиле ручне бомбе.

Он је, између осталог, изјавио:

„Радионица оружја се својевремено налазила непосредно у руднику Благојев Камен. У том руднику налазили су се електрична централа, браварска радионица и друге радионице. У тим просторијама требало је, коришћењем постојећег алата, производити оружје.

Поред ове радионице постојала је још и ливница гвожђа. Она се налазила у једној стамбеној кући у којој су раније били смештени радници. У браварским радионицама била је направљена пећ за ливење, а затим је та пећ монтирана у стамбеној кући. Из електричне централе не може се видети кућа у којој се налази пећ за ливење. Кућа се налази око 400–500 метара од електричне централе, узбрдо у шуми. У тој пећи требало је да се лију ручне бомбе, а док сам ја тамо био, обављено је и 5 или 6 проба. До серијске производње тада није дошло. Ову радионицу својевремено су заједнички уредили Синиша и Триброђанин.“

Пошто овде није познато да ли је приликом тадашњег откривања и ликвидирања радионице оружја била обухваћена и горе поменута кућа, овим се достављају на знање наведене чињенице, уз молбу да се код 704. пешадијске дивизије утврди да ли је ливница већ била откривена и ликвидирана, јер у супротном постоји могућност да је капетан Синиша у тој кући поново започео производњу ручних бомби.

Прилаже се скица коју је израдио Нешко Недић.

потписано: потпис
СС-Стандартенфüхрер [СС-пуковник]

Ф.д.Р.д.А.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000132

[Митић]

Ловачки пук 734
Одељење Иа/Иц

О.У., 10. 6. 1943.

104. ловачка дивизија
Одељење Иц

Предмет: Провера успеха мера одмазде у селима Крепољин, Ждрело и Сетоње

Уопштено се констатује да мере одмазде спроведене запленом стоке нису имале успех какав се могао очекивати. Становништво је, као и раније, делом добровољно, а делом под принудом, на страни ДМ-банди.

Председник општине Крепољин, Владислав Крнуловић, изјавио је да је становништву најозбиљније скренуо пажњу на то да мере одмазде могу бити поновљене уколико не дође до промене њиховог става у погледу помагања ДМ-бандама. Међутим, указао је на тешкоће које су настале због тога што је бивши председник општине Крепољин, Ненад Милковић, пре шест месеци приступио једној ДМ-банди и сада делује као човек за везу са становништвом, које му је и даље наклоњено због његове раније делатности.

Чини се да је исти случај и у општини Ждрело. Председник општине Стефан Павловић такође је тек четири месеца на дужности, пошто је претходни председник општине, Илија Курић, такође отишао у шуму и одатле подстиче становништво да подржава ДМ-банде. Староседеоци наводе да су се помирили с тим што им је стока одузета. Кажу: „Једноставно се нисмо понашали како треба, зато су нас казнили.“ Фатализам који се испољава кроз овакве изјаве карактеристичан је за однос сеоског становништва према Вермахту, као и према ДМ-бандама. Обећање које су становништво и председници општина дали јединици која је својевремено запленила и одвела стоку — да ће убудуће пријављивати све што се тиче ДМ-банди — није одржано. Дакле, у понашању становништва у суштини се ништа није променило, нарочито у општини Сетоње, где становништво, услед мера одмазде, по свом расположењу још више нагиње ДМ-бандама него раније.

Председник општине Сетоње, Милосав Богићевић, сваки пут је бежао када би јединица дошла у место. То је учинио и пре 3 или 4 дана, када су људи из ОТ-а прошли кроз место како би из једног млина преузели жито. Упркос претњи да ће општини бити изречена казна од 250.000 динара уколико се председник општине не јави у Петровцу, одељењу Иц, и да ће за то одговарати цело село, он се није појавио. Тиме је доказано да се становништво солидарише са својим председником општине и да је чак спремно да прихвати казну која би за општину била веома тешка.

Закључно се констатује да се у понашању становништва, чак ни након мера одмазде и упркос враћању стоке, односно укидању мера одмазде, ништа није променило.

Становништво се и даље налази под притиском банди ДМ-а, које оно подржава, тако да се и убудуће мора рачунати са инцидентима на овом подручју, при чему се њихово утврђивање никада неће моћи извршити уз помоћ становништва.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000186-000187

[Митић]

24. 3. 43
724. Грен. пук
704. п.д.
Иа.

Веза: Дорф.ФС. од 18. 3. 1943.

Сеоског старешину Костића треба предати СД-у и првом следећом приликом стрељати као ДМ-заточеника за одмазду.

704. пешадијска дивизија, Иа
бр. 203/43.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000213

[пек.]

Шетоње

[Митић]

Шетоње

Да, видех касније да је реч о Шетоњу.

[Краљевина Шумадија]

а) Београд:

Обавештајни штаб Д. М. разбијен је од стране СД-а.

Становништво је под снажним утиском објављених, оштрих мера одмазде због злочина Д. М. Стрељање потпуковника Калабића оставило је трајан утисак и показало становништву да је немачки Вермахт одлучан да безобзирно поступа против саботера.

Незадовољство због несташице животних намирница и даље траје. Извршено је више хапшења. Ситуација је и даље мирна.

б) Подручје 704. пешадијске дивизије:

Упркос ударима изведеним почетком октобра, већ сада поново постоје знаци успешног наставка привремено прекинутих настојања на организовању Д. М. Мере прогона које се и даље непрекидно спроводе још нису довеле ни до каквог стварног узнемирења подручја.
Јужно од Јабуковца пријављена је комунистичка група која делује самостално и која, како изгледа, напредује у правцу југозапада.

На подручју Хомоља и у широј околини издвајају се четири већа подручја деловања Д. М.

1. На простору североисточно и јужно од Кучева, Трибрoђанин је одржао низ скупова ради подстицања становништва на побуну. Јачина његове групе износи око 60 људи.

2. На подручју Жагубице – јужно од Бељаничке шуме креће се више група Д. М. под вођством Синише и Пилетића, а да притом нису активно иступале. У првом плану, чини се, налазе се пропагандни скупови прикривени као свадбе или прославе славе. Група и даље представља сталну опасност за јединице ОТ на подручју Жагубице и источно од ње. Постоји добар пут снабдевања банди из долине Мораве све до непосредне близине висова Бељаничке шуме. Наводно се у њиховом логору налази пет немачких заробљеника.

3. У области источно и североисточно од Петровца веома је активна Живковићева банда (јачине око 100 људи), која под вођством Прице продире све до подручја Пека (источно од Пожаревца). Тежиште деловања групе вероватно је у Рановцу (9 км североисточно од Петровца). Саботаже извршене на подручју Велико Село (17 км југоисточно од Пожаревца) – Петровац, међу којима је и дизање у ваздух железничког моста код Батуше (14 км југоисточно од Пожаревца), морају се приписати овој банди.

4. На простору јужно од Петровца па до јужне границе дивизије налази се Банковићева група (јачине око 100 људи). Она је извршила напад на двојицу немачких војника и одред ССW јачине 24 човека у Златову (20 км јужно од Петровца). Као мера одмазде због немачког фелдвебела који је том приликом убијен, стрељано је 50 присталица Д. М. Током сопствене операције у Добрњу (7 км југозападно од Петровца), стрељањем вођа Д. М. Пејичића и Јеремића разбијен је штаб ове групе.

Заједничким деловањем група Живковић–Банковић и Пилетић врши се саботажни притисак на линији Пожаревац–Петровац–Жагубица–Бор.

За све групе важи да, уз све већу спремност за нападе, настављају да ометају рад управе и да становништво, уз претње, присиљавају да приступи организацији Д. М.

На западном подручју дивизије налази се више комунистичких група, које су нарочито на подручју северозападно од Пожаревца развиле живу пропагандну активност. Овде су спаљене три општинске архиве.

Izvor: NARA, T-315, R-2243, 001117-001118

Немачки извештај од 19. 12. 1942, односи се на период 10. 12 - 19. 12. 1942.

Под б) -4:

Јеремић је кап. Драгољуб М. Јеремић (1908-1942) и он јесте тада у борби с Немцима погинуо. Одликован је К.Зв.
Пејчић је кап. Михаило Ј. Пејчић (1910-1975) и он није "стрељан", већ је заробљен. Преживео је Маутхаузен, а умро је 30. год. касније у њујоршкој болници.

[Митић]

704. пешадијска дивизија, Иц

4. 2. 1943.

Извештај

Б 5 јавља:

1) Дана 31. 1. 1943. четници су дошли на једну свадбу у Породин, на којој је учествовао председник општине из Породина. Одвели су га у општинску управу и стрељали га испред ње.

2) Пре шест дана четници су дошли у село Вошановац, одвели општинског писара изван села и стрељали га.

3) Пре три дана четници су у селу В. Село спалили општинска акта.

4) Председник општине у Тићевцу, Милан Пауновић, држи страну четницима, снабдева их храном и упознаје их са пристиглим наређењима српске владе и немачког Вермахта. Нарочито одржава везе са четником Бором Тодоровићем из Кашанца.

5) Наредник (Фw. = Фелдwебел) Андрија Бабић из ССW, раније командир (Кдт.) у Рановцу, а сада при ССW у Петровцу, који је од самог почетка помагао четничку акцију, сазнао је да је његова делатност постала позната немачком Вермахту и, како кажу жене војника ССW-а, припрема се за бекство у шуму.

6) У срезу Млава, а делимично и у срезу Пожаревац, општине су потпуно под контролом четника. Уколико општински службеници не послушају наређење о обустави рада (Арбеитсеинстеллунг), бивају убијени. Малобројни председници општина који су још лојални морају да се крију и да сваке ноћи мењају место боравка како их четници не би ухватили.

На крају су наведени:
Породин — 34 С
Вошановац — 33 СОС
В. Село — 17 СОС
Тићевац — 19 СОС

Ф.д.Р. = Фüр дие Рицхтигкеит — „За тачност“ / „За веродостојност преписа“.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000643

Ове смртне казне над општинским чиновницима сигурно су изведене зато што су осуђени били превише ревносни у гоњењу четника или у помагању окупатора.

Такође, на једном другом документу стоји да је Д.М. курирска активност између Београда и Пожаревца веома жива, стога је Д.М. обавештајна служба добро развијена (ово сам парафразирао).

[Митић]

У ноћи између 12. и 13. априла 1943. године, преко В.М.Б.И., који се заједно са Главичићем налази у затвору, утврђено је да Главичић није говорио пуну истину.

Главичић је изјавио следеће:

1) Није луд да даје тачне податке о ДМ организацији и ДМ официрима, чак и када би био мучен.

2) Познаје ДМ поручника Дражића (тренутно у притвору код С.Д., испостава Пожаревац) и имао је блиске везе с њим.

3) Са 180 ДМ четника стигао је до непосредне близине Кусадка. Четници су се разишли по шуми. Осим тога, имао је још једну чету јачине 200 људи. Вођа те чете је један натпоручник, смеo и предузимљив човек (Драуфгäнгер).

Могуће је да ће он извршити препад на место у којем се Главичић сада налази у притвору, или током његовог даљег транспорта, како би га ослободио.

4) Даље је рекао да је његова породица већ обавештена да се налази у притвору.

5) Једном је учествовао у нападу на око 40 камиона немачког Вермахта, при чему је погинуло веома много Немаца.
(Руком је дописано: „беи Крагујевац“ — „код Крагујевца“.)

6) Прву прилику која му се укаже искористио би за бекство.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000575

Моја напомена: Овде се ради о немачком документу који има три странице и који описује саслушање активног капетана авијације Прокопија Главичића кога су Немци ухапсили на основу тога што је био Д.М. официр.

Ово што сам превео је кључно да се схвати шта значе саслушања, пошто је Главичић раније изјавио да је учествовао само у пропаганди против комуниста. На саслушању код Немаца се не говори истина, а и то Немци кажу у овом делу документа који сам превео.

[Митић]

Такође, на једном другом документу стоји да је Д.М. курирска активност између Београда и Пожаревца веома жива, стога је Д.М. обавештајна служба добро развијена (ово сам парафразирао).

704. пеш. див.
- Одељење Иц -

Место командовања, 21. 2. 1943.
Извод из В.М. извештаја:

5. Из подручја среза Пожаревац јавља се о живом курирском саобраћају Д.М. према Београду. Потврђује се постојање добро развијене обавештајне службе припадника Д.М. за извештавање о кретању немачких трупа.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 000629

[Митић]

704. пешадијска дивизија – обавештајно одељење (Иц)
– Тумач (Долм.) –

У штабу, 2. фебруара 1943. године

Извештај

Из Турије:

Према разговорима четника, наредних дана требало би да буде извршен напад на Пожаревац. У ту сврху у Дољашници је прикупљено 15 кола муниције из Раденке, Нереснице и Волује.

Дана 1. фебруара 1943. године у Турији су се састали мајор Пилетић и капетан Јагош.

У ноћи између 1. и 2. фебруара 1943. године кроз Турију је прошло 37 коња натоварених митраљезима и око 800 четника.

Ф.д.Р. – За тачност преписа / потврда тачности.

Извор: Стојанка Радовановић из Турије.

--------------------------------------------------------

704. пешадијска дивизија, обавештајно одељење (Иц)
— Преводилац —

О.У,, 2. фебруар 1943. године

ИЗВЕШТАЈ

Из Пожаревца:

Мој друг и ја припадали смо ССW Божевац и поново смо побегли од четника са својим оружјем.

Дана 24. јануара 1943. године у Кобиљу су се састали капетан Јагош Живковић, поручник Прица, потпоручник Живић и потпоручник Воја. Тог дана тамо се налазио Јагошев штаб.

У селу је била постављена радио-станица. Истог дана стигла су запрежна кола са приближно 500 ручних бомби сопствене производње, допремљених са Хомољских планина.

Четници су се хвалили да је током зиме произведено 40.000 ручних бомби.

Четници, којих је укупно било око 100–150 људи, били су обилно снабдевени ручним бомбама. Поседовали су и знатан број лаких митраљеза, као и просечно 100 метака пушчане муниције.

Потпоручник Живић је наведеног дана имао свој штаб у Кули.

Када је извршен напад на Братинац, заправо је требало да буде извршен напад на казнени завод Забела, како би се одатле ослободили затвореници.

За тачност преписа:
[Потпис]
Стаф. (скраћеница у оригиналу)

Извор: Фw. Ђурашковић, раније у 7. Фw. Абт., сада у ССW.

Извор: NARA, T-315, R-1243, 000656

[Митић]

Др Александар Стојановић, виши научни сарадник
Институт за новију историју Србије, Београд

СТРАХИЊА ЈАЊИЋ И СРПСКИ ГЕСТАПО

После смењивања са чела локалне самоуправе у Лесковцу, Јањић је 14. априла 1942. године прешао на рад при Председништву Министарског савета, где је основао један оружани одред и имао канцеларију. Званични назив тог одреда, утиснут на меморандуме и преписку коју је Јањић водио био је: 1. специјални оружани одред „Београдски”.26 По свој прилици, главни задатак овог специјалног одреда било је хапшење генерала Драгољуба Михаиловића. Он је одмах укључен у акције против ЈВуО, које је немачка 717. пешадијска дивизија спроводила у западној Србији. Јањићев одред имао је да делује под оперативном командом потпуковника Фрикеа, чији се штаб налазио у Чачку. Задатак је био опкољавање Голије. Крајем априла Јањић је, међутим, са положаја послао немачкој команди у Чачку извештај, у коме је за сарадњу са ЈВуО оптужио низ локалних руководилаца и команданата колаборационистичких оружаних формација. Због ове денунцијације били су ухапшени пензионисани жандармеријски пуковник Милош Павловић са сином, као и мајор Војислав Пантелић, командант СДС у Краљеву. После саслушавања Павловића од стране немачке војне обавештајне службе и суочавања са Јањићем, команда 717. дивизије утврдила је да је реч о лажној денунцијацији и послала предмет Страхиње Јањића полицији безбедности при Војном заповеднику у Србији, захтевајући процесуирање.27

-------------------------------------

38 Српски Гестапо ревносно је сарађивао са немачким безбедносним структурама на откривању и сузбијању активности Равногорског покрета. Обавештајци равногорске организације због тога су се и сами ангажовали на праћењу Страхиње Јањића и његових сарадника, успевши да идентификују укупно 104 конфидента и сарадника Јањићевог одреда. О односу Српског Гестапоа према ЈВуО детаљније: Раде Ристановић, н. д, 182, 343.

Погледати стр. 268-269, 272

https://inis.bg.ac.rs/cir/uploaded/zborn...anovic.pdf

80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца: нови помаци или ревизије историје
Уредници: Дмитар Тасић, Лела Вујошевић
Издавач: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и универзитета Крагујевац; Институт за новију историју Србије, Београд.
Година: 2021.
Збирка: Зборник радова, бр. 19.

[Митић]

15. фебруар 1943. године

Командујући генерал и заповедник у Србији

Истовремено достављено:
- Граничарском пуку 734
- Штабу за посебне задатке „Центар“
- И краљевском бугарском окупационом корпусу

704. пешадијска дивизија / Иа–Иц

Дивизији су пристигли следећи непроверени извештаји поверљивих обавештајних извора:

1. Капетан Банковић, заједно са официрима и четницима капетана Пејчића и војводе Живадина, борави, по наређењу Д. М., у срезовима Морава, Ресава, Деспотовац, Јасеница и Параћин.

У свим општинама ових срезова извршен је попис војно способних мушкараца старости од 18 до 45 година.

Са овим људима намерава се извршити напад на немачке оружане снаге (Вермахт).

Један од првих задатака требало би да буде уништење железничке пруге код Велике Плане (33 км југо-југозападно од Пожаревца), што би требало да изврши организација у самој Великој Плани.

2. Задаци Николе Гордића и мајора Кесеровића јесу да, по наређењу Д. М., униште железничку станицу Сталаћ (106 км југо-југоисточно од Пожаревца) и нападну немачке и бугарске оружане снаге.

Гордић и Кесеровић налазе се у планинама Јухор (85 км јужно од Пожаревца) и Јастребац (144 км југо-југоисточно од Пожаревца).

704. пешадијска дивизија / Иа–Иц
Бр. Б. Иц, бр. 169/43, поверљиво

Извор: NARA, T-315, R-1243, 000957

[Митић]

У Србији је покрет Д. М. знатно страдао услед удараца који су му нанети у последње време. Пре свега, успешна акција против група поручника Калабића, као и низ хапшења водећих личности у Београду и североисточној Србији, деловали су паралишуће на активност Д. М. покрета. У готово свим областима — са изузетком подручја Хомоља — организација је претрпела тешке ударце.

Саслушања заробљених присталица Д. М. и заплењена писана документација потврђују да активне групе Д. М. представљају штабове који, заједно са људством, појединачно не броје више од 30 до 100 лица. Људи су углавном смештени на издвојеним сеоским имањима, распоређени у мале групе. Место боравка се стално мења. Једино се из области Краљева извештава о изградњи сталних смештајних објеката.

-----------------------------------------------------

У области 18 км југоисточно од Ваљева, група Д. М. (Калабић) готово је потпуно уништена. Изгледа да је остатак групе побегао у правцу северозапада.

Упркос оштрим немачким мерама (јавном вешању тројице „бандита“), на подручју планине Голије (16 км западно од Рашке) спаљено је неколико пилана које су радиле за Организацију Тот (ОТ). Изгледа да је саботажа извршена по наређењу Д. М. Јужно од Ивањице устаници Д. М. извршили су напад на стражарско место Државне страже.

У Краљеву и околини забележена је снажна, делимично комунистичка активност, која се испољава у пропаганди путем летака и кретању убилачких тројки. Забележен је један случај саботаже на споредној железничкој прузи код Угриноваца (11 км северозападно од Рудника).

Није утврђено заједничко деловање обеју непријатељских група.

Железничка пруга Косовска Митровица – Скопље била је код Липљана (45 км југоисточно од Косовске Митровице) блокирана за саобраћај два дана, а телефонска веза такође прекинута. Саботажа је вероватно извршена по познатом наређењу Д. М.

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 001025, 001030

Напомена: У питању је документ 704. пешадијске дивизије који носи датум 30. 12. 1942. године и који се односи на период 20. 12. - 30. 12. 1942. године, а документ је намењен Бадеру.