[Зоран Недељковић]

Gospodine Samardžiću, gde mogu pronaći biografije članova Centralnog nacionalnog komiteta. Postoje neki podaci u vezi sa nekim ljudima na vikipediji, ali to je sve šturo i pitanje je da li je istinito. Na primer, na internetu ne postoji ništa konkretnije o Mihajlu Kujundžiću, funkcioneru Demokratske stranke i predsedniku CNK-a. Jedino što sam uspeo da pronađem jeste neki tekst u Grolovoj Demokratiji. Naime, u toku predizborne kampanje 1945. Dragoljub Jovanović, lider levih zemljoradnika, napao je Grola zbog toga što je demokrata Mihajlo Kujundžić umro za Dražinom trpezom.

рез.пеш.п.пуковник МИХАИЛО Ђ. КУЈУНЏИЋ рођ. 7.авг.1880.год. у Пљевљима.
Учитељ, дугогодишњи посланик и п.председник Народне скупштине Краљ. Југославије. Члан ГО Демократске странке и лидер те странке за Вардарску бановину. Предс. више патриотских организација у Јужној Србији. У очи рата пензионер у Скопљу. Ћерка Надежда удата за пеш.пор. Ивана М. Григоријевића.
Када је дошао на чело ЦНК већ је био озбиљно болестан. Лекари су му забранили такво ангажовање али је он то одбио.
Био је ожењен Катарином, рођ. Јовић.

Da li imate podatke i o drugim manje poznatim članovima CNK-a? O Aleksandru Aksentijeviću, na primer?

рез.пеш.поручник АЛЕКСАНДАР В. АКСЕНТИЈЕВИЋ
напомена - скраћена биографија
Рођен 3.авг.1886.год. у Јарменовцима, срез Качерски или 3.авг.1889.год. у Аранђеловцу, од оца Владимира и мајке Персиде.
ОШ и нижу гимназију завршава у Аранђеловцу. Учесник Првог св. рата, након којег свршава Трговачку академију и запошљава се у Министарству саобраћаја и држ. железница. Присталица Радикалне странке све до 1929.год, када приступа Југосл.националној странци. Био је народни посланик, са великим угледом. Из политике се повукао1940. год, када је пензионисан.
У четничком покрету од септ. 1941.год. По неким тврдњама, присуствовао је, уз пук. ДМ на састанку са Брозом у Струганику. Одбија понуду М. Недића да уђе у његову владу, након чега се нашао на листи потерница полиције УГБ и морао је да се склони у Ист. Србију. По повратку генер.ДМ у Србију, Аксентијевић му активно прилази. Током рата три пута је унапређиван, Указима О.Бр.2720,2721 и 2724.
Заробљен у Босни, маја 1945.год. Пред Вишим војним судом Југосл. армије, 9.авг.1945.год. осуђен је на 5 год.робије и губитак полит. и појед. грађанских права, сем родитељских. По изласку са робије издржавао се као трговачки путник, за једну бгд. фирму дугмади.
Умро је у Београду 1970. год.
Био је ожењен Видосавом, рођ.Павловић и није имао деце.

[Милослав Самарџић]

Gospodine Samardžiću, gde mogu pronaći biografije članova Centralnog nacionalnog komiteta. Postoje neki podaci u vezi sa nekim ljudima na vikipediji, ali to je sve šturo i pitanje je da li je istinito. Na primer, na internetu ne postoji ništa konkretnije o Mihajlu Kujundžiću, funkcioneru Demokratske stranke i predsedniku CNK-a. Jedino što sam uspeo da pronađem jeste neki tekst u Grolovoj Demokratiji. Naime, u toku predizborne kampanje 1945. Dragoljub Jovanović, lider levih zemljoradnika, napao je Grola zbog toga što je demokrata Mihajlo Kujundžić umro za Dražinom trpezom.

Овде има биографских података чланова ЦНК, на крају чланка:

http://www.pogledi.rs/politicka-tela-rav...-beogradu/

[luka.luke]

Gospodine Samardžiću, imate li kakvih podataka o četnicima koji su djelovali na južnoj strani Sarajeva. Trebevićki odred, bataljon , pod komandom komandata Stjepana Lučića. Ova jedinica je veći dio rata kontrolisala veliku slobodnu teritoriju Trebevićko-Jahorinskog platoa.

[Милослав Самарџић]

Помињу га Немци, само изгледа да је име погрешно наведено. Ово је из књиге ''Срби против Вермахта'':

Немачки 1. ловачки пук послао је нова појачања на Аеродром Бутмир и у његову околину. Из села у околини Касиндола ухапшено је 150 цивила. После саслушања задржано је 6 „тешко осумњичених“, које је Специјална полиција одвела у Сарајево. Међу њима се налазио и извесни Неђо, који је као чистач и кувар радио код „вође банди“ Благоја Христановића из села Јашићи код Пала. Он је командовао четом која је имала 80 пушака, 4 тешка митраљеза и 3 пушкомитраљеза. Чета је била део „јаке групе“, која се налазила у области Јашића, под командом Стефана Лушића. За потеру за овом групом четника одређен је Батаљон А 1. ловачког пука.

Реч је о октобру 1943. Је ли то Лучић?

[luka.luke]

Nije mi poznato ime Blagoje Hristanović, a ni selo Jašići. Raspitaću sem moguće da je je to okolina Prače, mada ne znam kako se on vezuje za Kasindol, relativno je daleko, a moguće da je Hristanović i aktivni oficir. Vjerovatno Stefan Lušić je isto što i Stjepan Lučić. Evo da dam neke podatke o Stjepanu. Stjepan Lučić je bio predratni privrednik i jedan od najbogatijih ljudi predratnog paljanskog sreza. Imao je svoju pilanu. Rat ga je zatekao na funkciji predsjedika Opštine Pale. U toku rata je bio komandant Trebevićkog odreda (nisam siguran, kako se baš formacijski nazivala njegova jedinica), sa komandom u selu Luke, gdje je pored komande, bilo i administrativno sjedište slobodne opštine Pale. Pored toga, u selu Luke je u toku rata 1943.g. izgrađena i crkva Sv. Proroka Ilije. Crkva je 1956.g. srušena po naredbi ondašnjih vlasti, jer se narod okupljao kako su oni smatrali oko četničke tvorevine. Nakon rata Stjepan se sa grupom četnika krio do kraja '46, ugalvnom na platou između Pala- Jahorine, Sarajeva-Trnova, Podgraba -Kasnidola. Čuvao ga je narod tog kraja i mnogo propatio zbog toga. Po mojim saznanjima otkriven je sa svojom grupom na lokaciji Gnjile Bare gdje su od strene udbe (ozne) iznenađeni i pobijeni. (Gnjile Bare je kotlina ispod sadašnjeg hotela Vučko na Jahorini. Znači, kada se dolazi na samu Jahorinu,to je kotlina koja se produžava sa prve velike serpentine, (prva osmica)). Ne zna se gdje mu je grob, ni njemu ni njegovim pratiocima.
Pomenuta crkva na Lukama je ponovo izgrađena u toku posljdenjeg rata i narod je redovno posjećuje, a u nedjelju po Ilindanu tu se održava veliki narodni zbor.

G. Samardžiću vjerovatno da postoji negdje još podataka. Iz priča mi je poznato da je ta jedinica bila po Momčilovićvom komandom, da je otprilike za južnu stranu Sarajeva bila ono što je za sjevernu bila jedinica Sava Drerikonje. Poznato mi je da su išli na Kalinovik, što sam našao negdje se pominju kao Trebevićki četnici, poznato mi je još da su išli na Šekoviće. da su na Lukama i okolnim selima jedno vrijeme bili Bilećani, da je bio Bodiroga na toj tertoriji.....

[Милослав Самарџић]

Има доста података за те јединице: Романијски корпус и 1. босански корпус, који је основан јужно од Сарајева, а којим је командовао мајор Момчиловић. Територија Романијског корпуса била је превелика, па је то решено оснивањем. 1 босанског корпуса. Били су и на Калиновику, итд. Али не верујем да је Лучић био исто што и Дерикоња, тј. командант бригаде. Изгледа да је био командант батаљона и зато се његово име мање помиње. Мислимд а је тај батаљон био у саставу 2. сарајевске бригаде. Ево формације Романијског корпуса, оно што се за сада зна:

Романијски корпус - Горски штаб 220
Командант: капетан Милорад Момчиловић (погинуо на Лијевча пољу априла 1945)
Начелник штаба: поручник корвете Славко Ђурковић
Ађутант: наредник-водник Благоје Станић
Заступник команданта: пуковник Гојко Борота
Шеф пропагандног одсека: поручник Живановић Стеван
Корпусни свештеник: свештеник Мијатовић Вељко
Срезови: Сарајевски, Власенички, Рогатички и Калиновички
Бригаде:
- 1. сарајевска (ком. п.пор. Саво Дерикоња, погинуо после рата)
- 2. сарајевска (ком. поручник Стева Воиновић, поручник Никола Вукасовић, капетан Владо Тешановић); начелник штаба Вељовић Душан, ађутант Капор Милорад, интендант арт. поручник Станић Радован, Летећи одред ком. п. поручник Вељовић Мирко, командант Игманског батаљона потпоручник Авлијаш Драго, командант Трнавског батаљона Бјелица Маринко
- 1. рогатичка (ком. поручник Добрица Ђукић, до јесени 1943, када постаје ком. Летеће бригаде ''Босна''; погинуо је крајем 1944. од усташа; од јесени 1943. ком. наредник-водник па поручник поручник Радомир Нешковић из Рогатице, убијен после рата)
- 2. рогатичка (ком. поручник Радивоје Косорић; убијен 1946. у селу Сочице код Рогатице)
- 1. романијска (ком. капетан Радомир Нешковић, до јесени 1943.)
- 2. романијска (ком. пор. Радивоје Косорић)
- Власеничка (ком. поручник Моћо Мићић па капетан Радомир Тушевљаковић; заробљен 1946, убијен у Сарајеву 1947)
- Калиновачка (ком. капетан Крсто Ковачевић до фебруара 1943, када је преминуо од тифуса, потом мајор Станоје Мазић, помоћник команданта Урош Говедарица; ком. Миљевинског батаљона пор. Вељко С. Зеловић, пог. 1951. у Загорицама код Миљевине, са братом Ристом и ордонансом Радом Нинковићем)
Бројно стање: око 5.000 људи под оружјем
Напомена: Постојао је и 1. босански корпус, као привремена јединица. Командовао је Момчиловић, а корпус су чинили делови Романијског и Дринског корпуса. Командант Рогатичке групе бригада септембра 1944. био је Алекса Вукчевић. Командант Прве романијске јуришне бригаде био је поручник Стеван Југовић, а Пете калиновичке јуришне бригаде до 12. маја 1945. поручник Миливоје Поповић.

[Зоран Недељковић]

Мислим да је Стјепан Лучић био команд. среза Сарајевског, односно његове половине - Јахорина, Требевић...

[Романија]

Управу је Зоран, био је командант Првог дела Сарајевског среза.
Овај Моћо Мићић се звао Момчило и био је правник (њега су партизани на спавању исјекли на комаде- за убиство су били одговорни комунистички јатаци и зулумћари по селима Брано Савић, Раде Јакшић и његова жена Роса (учитељица), а лично га је убио Новак Шинторовић са 10 партизана) Ово је било у децембру 1942. Опело над Мићићем је извршио свештеник Саво Савић (отац овог Брана Савића који је одговоран за убиство).
-Младен Милинковић је био командант Вучијег батаљона
-Божо Племић, ком. цивилног сектора
-Стеван Југовић, ком. јуришне бригаде Романије
-Младен Ћосовић, први ком. батаљона Романије
-Раде Абазовић, ком. зеленог кадра
-Јоле Сантрач, ком. Јелове чете
-Данило Јокић, ком. Прутинске чете.
Већина су Романинци, и већина су и изгинули на Романији.
Не знам да ли су Кладањ и Олово припадали Романијском корпусу..њихов ком. бригаде је био Борко Радовић

[luka.luke]

Прије свега драго ми је да смо "начели" ову тематику, те да су се "форумаши" заинтересовали. Нисам ни рекао, ни мислио да су Дерикања и Лучић командовали формацијама истог ранга, него сам мислио да су им јединице имале сличан положај и задатак у односу на Сарајево као велико (вјероватно и највеће) њемачко, усташко и домобранско упориште у БиХ. Ја ћу се потрудити да вам доставим што више података. Ево, врло је драгоцјен Зоранов податак да је Стјепан вјероватно био командант Сарајевског среза или његовог једног дјела.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.

[Vlad Alekš]

Овде има биографских података чланова ЦНК, на крају чланка:
http://www.pogledi.rs/politicka-tela-rav...-beogradu/

Hvala, ima interesantnih podataka. Inače, dobro bi bilo da se napiše knjiga o političkim idejama četničkog pokreta, kao i o političarima koji su sve to podržavali. Kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pa da se lepo ispišu malo obimnije biografije svih članova izbegličkih vlada zaključno sa Purićevom, na primer. Nisam istoričar, nikada nisam napisao knjigu, niti mogu doći do istorijskih izvora. Tako da je sve ponovo na Vama Samardžiću.
Na primer, još nisam shvatio da li je Milan Grol podržavao Dražu ili nije. U njegovom Londonskom dnevniku piše kako se plašio da Draža ne postane novi Franko. A Slobodan Jovanović piše kako su se njih dvojica dogovorili da ni po koju cenu ne izdaju Dražu. Potom je Grol ušao u Titovu prelaznu vladu...

---

рез.пеш.поручник АЛЕКСАНДАР В. АКСЕНТИЈЕВИЋ
напомена - скраћена биографија

Dajte mi molim Vas izvore ovih podataka, da Vas ne bih ispitivao za svakog pojedinačno.

[Зоран Недељковић]

Овде има биографских података чланова ЦНК, на крају чланка:
http://www.pogledi.rs/politicka-tela-rav...-beogradu/

Hvala, ima interesantnih podataka. Inače, dobro bi bilo da se napiše knjiga o političkim idejama četničkog pokreta, kao i o političarima koji su sve to podržavali. Kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pa da se lepo ispišu malo obimnije biografije svih članova izbegličkih vlada zaključno sa Purićevom, na primer. Nisam istoričar, nikada nisam napisao knjigu, niti mogu doći do istorijskih izvora. Tako da je sve ponovo na Vama Samardžiću.
Na primer, još nisam shvatio da li je Milan Grol podržavao Dražu ili nije. U njegovom Londonskom dnevniku piše kako se plašio da Draža ne postane novi Franko. A Slobodan Jovanović piše kako su se njih dvojica dogovorili da ni po koju cenu ne izdaju Dražu. Potom je Grol ušao u Titovu prelaznu vladu...

---

рез.пеш.поручник АЛЕКСАНДАР В. АКСЕНТИЈЕВИЋ
напомена - скраћена биографија

Dajte mi molim Vas izvore ovih podataka, da Vas ne bih ispitivao za svakog pojedinačno.

-Суђење члановима политичког и војног руководства организације Драже Михаиловић-, стенографске белешке, издање из 1945.год.
-Ко је ко у Недићевој Србији-, Симо Ћирковић
Службени војни листови, Влада у Лондону

[Мргуд]

Да ли још негде може да се набави ова књига Ко је ко у Недићевој Србији?

[Романија]

http://www.tradicionalnaknjiga.rs//Ко-је...ртикл_1711
Иначе, књижара је одлична и има много занимљивих књига.

[Зоран Недељковић]

Прије свега драго ми је да смо "начели" ову тематику, те да су се "форумаши" заинтересовали. Нисам ни рекао, ни мислио да су Дерикања и Лучић командовали формацијама истог ранга, него сам мислио да су им јединице имале сличан положај и задатак у односу на Сарајево као велико (вјероватно и највеће) њемачко, усташко и домобранско упориште у БиХ. Ја ћу се потрудити да вам доставим што више података. Ево, врло је драгоцјен Зоранов податак да је Стјепан вјероватно био командант Сарајевског среза или његовог једног дјела.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.

Не бих рекао да је Боро Лучић био писар код Стјепана. Боривоје Боро Лучић био је акт . пеш. поручник. Начелник Штаба Требињског корпуса, јес. 1942.год. Заст. команд. Љубињске бригаде Требињског корпуса, до кр.јан.1943.год, када је разоружан, па смењен. Оцена мај. Јована Пантића-...Лучић скроз неспособан, млак, млитав, сем тога врло се кукавички држао приликом...- Али све се брзо заборавило, па је он на служби у Штабу Столачке бригаде и на крају шеф пропаганде Друге сарајевске бригаде. Тачно да је дезертирао комунистима, али окт. 1944,год. И тачно да је предводио потере против четника у одметништву и њиховим јатацима и рођацима чинио свакаква злодела.