05-10-2014, 07:47 PM
Прије свега драго ми је да смо "начели" ову тематику, те да су се "форумаши" заинтересовали. Нисам ни рекао, ни мислио да су Дерикања и Лучић командовали формацијама истог ранга, него сам мислио да су им јединице имале сличан положај и задатак у односу на Сарајево као велико (вјероватно и највеће) њемачко, усташко и домобранско упориште у БиХ. Ја ћу се потрудити да вам доставим што више података. Ево, врло је драгоцјен Зоранов податак да је Стјепан вјероватно био командант Сарајевског среза или његовог једног дјела.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.