[luka.luke]

Прије свега драго ми је да смо "начели" ову тематику, те да су се "форумаши" заинтересовали. Нисам ни рекао, ни мислио да су Дерикања и Лучић командовали формацијама истог ранга, него сам мислио да су им јединице имале сличан положај и задатак у односу на Сарајево као велико (вјероватно и највеће) њемачко, усташко и домобранско упориште у БиХ. Ја ћу се потрудити да вам доставим што више података. Ево, врло је драгоцјен Зоранов податак да је Стјепан вјероватно био командант Сарајевског среза или његовог једног дјела.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.

[Vlad Alekš]

Овде има биографских података чланова ЦНК, на крају чланка:
http://www.pogledi.rs/politicka-tela-rav...-beogradu/

Hvala, ima interesantnih podataka. Inače, dobro bi bilo da se napiše knjiga o političkim idejama četničkog pokreta, kao i o političarima koji su sve to podržavali. Kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pa da se lepo ispišu malo obimnije biografije svih članova izbegličkih vlada zaključno sa Purićevom, na primer. Nisam istoričar, nikada nisam napisao knjigu, niti mogu doći do istorijskih izvora. Tako da je sve ponovo na Vama Samardžiću.
Na primer, još nisam shvatio da li je Milan Grol podržavao Dražu ili nije. U njegovom Londonskom dnevniku piše kako se plašio da Draža ne postane novi Franko. A Slobodan Jovanović piše kako su se njih dvojica dogovorili da ni po koju cenu ne izdaju Dražu. Potom je Grol ušao u Titovu prelaznu vladu...

---

рез.пеш.поручник АЛЕКСАНДАР В. АКСЕНТИЈЕВИЋ
напомена - скраћена биографија

Dajte mi molim Vas izvore ovih podataka, da Vas ne bih ispitivao za svakog pojedinačno.

[Зоран Недељковић]

Овде има биографских података чланова ЦНК, на крају чланка:
http://www.pogledi.rs/politicka-tela-rav...-beogradu/

Hvala, ima interesantnih podataka. Inače, dobro bi bilo da se napiše knjiga o političkim idejama četničkog pokreta, kao i o političarima koji su sve to podržavali. Kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Pa da se lepo ispišu malo obimnije biografije svih članova izbegličkih vlada zaključno sa Purićevom, na primer. Nisam istoričar, nikada nisam napisao knjigu, niti mogu doći do istorijskih izvora. Tako da je sve ponovo na Vama Samardžiću.
Na primer, još nisam shvatio da li je Milan Grol podržavao Dražu ili nije. U njegovom Londonskom dnevniku piše kako se plašio da Draža ne postane novi Franko. A Slobodan Jovanović piše kako su se njih dvojica dogovorili da ni po koju cenu ne izdaju Dražu. Potom je Grol ušao u Titovu prelaznu vladu...

---

рез.пеш.поручник АЛЕКСАНДАР В. АКСЕНТИЈЕВИЋ
напомена - скраћена биографија

Dajte mi molim Vas izvore ovih podataka, da Vas ne bih ispitivao za svakog pojedinačno.

-Суђење члановима политичког и војног руководства организације Драже Михаиловић-, стенографске белешке, издање из 1945.год.
-Ко је ко у Недићевој Србији-, Симо Ћирковић
Службени војни листови, Влада у Лондону

[Мргуд]

Да ли још негде може да се набави ова књига Ко је ко у Недићевој Србији?

[Романија]

http://www.tradicionalnaknjiga.rs//Ко-је...ртикл_1711
Иначе, књижара је одлична и има много занимљивих књига.

[Зоран Недељковић]

Прије свега драго ми је да смо "начели" ову тематику, те да су се "форумаши" заинтересовали. Нисам ни рекао, ни мислио да су Дерикања и Лучић командовали формацијама истог ранга, него сам мислио да су им јединице имале сличан положај и задатак у односу на Сарајево као велико (вјероватно и највеће) њемачко, усташко и домобранско упориште у БиХ. Ја ћу се потрудити да вам доставим што више података. Ево, врло је драгоцјен Зоранов податак да је Стјепан вјероватно био командант Сарајевског среза или његовог једног дјела.
Стјепанова јединица је контролисала велики дио територије гдје је поред војне, организовао и цивилну власт. Народ овога краја много га цијени јер је и успио да сачува народ од покоља и погрома. Наиме, усташе нису успјеле направити ни један озбиљан упад на ову територију, док су је четници контролисали. Једни су се злочини догодили када су '41 када још није била ни формирана јединица, поклане су од стране усташа породице Драгаша и Пандуревића на сјеверним падинама Требевића (према Сарајеву), те породица Батака (село Ступањ). Све до '45, док четници нису одступили није било организованих усташких злочина на овој територији. У марту (мислим 27.) 1945 када су практично партизани већ дошли на ове просторе десио се покољ над фамилијом Пандуревић из села Челина, њих 36. Они су пред усташама побјегли у село Павловац, тамо су их стигли и у једној кући запалили. Жене, дјеца, старице..
Оно што је интересантно, Боро Лучић, Стјепанов даљи рођак (нису из истог села) је био Стјепанов писар (ћато), негдје '43 је пребјегао у партизане. Послије рата је наравно постао официр УДБЕ и управо он је био главни у прогону четника и њихових симпатизера и јатака након "ослобођења", у Палама и Сарајевско-Требевићком региону. Убио је (између осталих) Стјепанову снаху (супругу од брата или рођака), јер је наводно открио да је достављала храну Стјепановој групи. убио је хладнокрвно, испред куће, на очиглед њене дјеце.

Не бих рекао да је Боро Лучић био писар код Стјепана. Боривоје Боро Лучић био је акт . пеш. поручник. Начелник Штаба Требињског корпуса, јес. 1942.год. Заст. команд. Љубињске бригаде Требињског корпуса, до кр.јан.1943.год, када је разоружан, па смењен. Оцена мај. Јована Пантића-...Лучић скроз неспособан, млак, млитав, сем тога врло се кукавички држао приликом...- Али све се брзо заборавило, па је он на служби у Штабу Столачке бригаде и на крају шеф пропаганде Друге сарајевске бригаде. Тачно да је дезертирао комунистима, али окт. 1944,год. И тачно да је предводио потере против четника у одметништву и њиховим јатацима и рођацима чинио свакаква злодела.

[Петар]

Милославе прочитао сам писмо или чланак у Новостима.Добро си приметио наравно.Каква глупост парада ће бити без четничких обележја.То су обележја и Немањића и Краљевине.Војска их носи и то је то.Треба забранити оне друге ознаке,које се напише Српске крви.

[Захумље]

Мислим да је одличан тренутак да се објасњава констекс, односе СССП и Краљевине Југославије
Војна комуникације СССП и Краљевине било то војно, било то политичко
Мало истинитско објасњење од позиције Сталин према БРОЗ и према Краљевине, од почетак рата и на његова завршетак.....
И то да се дирекно објасњава оваким институције
Руску Православну Цркву од улоге Војске Краљевине
Руску Амбасаду у БЕОГРАДИЈЕ
Ти Руски Православаца ко саветују Преседник Русије Владимир Путин
Било бих паметно да се шаље артикала у тим Руским "Православним" Новинама, ако овште постојих
Артикал/Порука Руска Школа Интернационал/Странске политике
Писмо Руске Школе повезано са другим светским ратом, ко су повезани са политичким догођаја

Штета што није чекала једна Самаџићева књига на Руском језиком......зашто генерални Рус, нема појма што се десило у Краљевини у другог светског рата!

[luka.luke]

Uz puno poštovanje, Zorane, tebe i tvojih izvora, mislim da ovdje nisi u pravu, odnosno da se govorimo o različitim ličnostima. Boro Lučić o kojem ja govorim, lično ga poznaju svi stanovnici Trebevića, Pala, Petrovića, Kasindiola, Sarajevskog polja (južno-istočni dio), Trnova... Mislim na stanovnike koji su bili sudionici događaja na tom područiju 41-45-48-50. Stanovnici sa Trebevića i okoline se svi poznaju, kako tada tako i prije II sv. rata, a i sada, tako da nema ni trenutka sumnje u autentičnost osobe (Boro Lučić) o kojoj govorim. Boro Lučić o kome govorim, je rođen i do rata živio u selu Dovlići, zaseok Brus (sada i prije II sv. rata i prije posljednjeg rata najpopularnije izletište Sarajlija. Ko je ikada prošao putem Sarajevo-Jahorina-Pale preko Trebevića, zna o čemu se radi). Bio je predratni sarajevski gimnazijalac (znači "potpuno" pismen, za to vrijeme) godišta oko 1920-22. Ostala je misterija, je li bio predratni komunista ili njihov simpatizer i kao takav bio ubačeni element u četničku-JVO organizaciju. O njegovom udbaškom djelovanju ima nebrojeno primjera. Znač i sa potpunom sigurnošću tvrdim da je bio glavni ofgicir UDBE za Pale. To su znali svi svi stanovnici Trebevića. Nakon završetka progona "osataka" JVO i njihovih jataka, nešto je "sletio"(negdje sam to čuo) , da li IB ili nešto drugo. Kasnije je bio dugogodišnji direktor Bosanke - Blažuj, fabrike za prroizvodnju ploča - iverice.
No, nije mi on (Boro Lučić) bio cilj istraživanja, mada je nezobilazna činjenica. Cilj mi je četnički pokret JVO Pala, Trebevića, Sarajevskog polja, Trnova. Mislim da se o djelovanju četnika na ovom područiju vrlo malo zna, a nije zanemarljivo i da o tome nema podataka, ne zbog toga što se nije ništa dešavalo, nego zato što su pisani dokumenti: uništeni, dobro sakriveni, a izjave preživjelih svjedoka niko nije zapisao.

[Зоран Недељковић]

Uz puno poštovanje, Zorane, tebe i tvojih izvora, mislim da ovdje nisi u pravu, odnosno da se govorimo o različitim ličnostima. Boro Lučić o kojem ja govorim, lično ga poznaju svi stanovnici Trebevića, Pala, Petrovića, Kasindiola, Sarajevskog polja (južno-istočni dio), Trnova... Mislim na stanovnike koji su bili sudionici događaja na tom područiju 41-45-48-50. Stanovnici sa Trebevića i okoline se svi poznaju, kako tada tako i prije II sv. rata, a i sada, tako da nema ni trenutka sumnje u autentičnost osobe (Boro Lučić) o kojoj govorim. Boro Lučić o kome govorim, je rođen i do rata živio u selu Dovlići, zaseok Brus (sada i prije II sv. rata i prije posljednjeg rata najpopularnije izletište Sarajlija. Ko je ikada prošao putem Sarajevo-Jahorina-Pale preko Trebevića, zna o čemu se radi). Bio je predratni sarajevski gimnazijalac (znači "potpuno" pismen, za to vrijeme) godišta oko 1920-22. Ostala je misterija, je li bio predratni komunista ili njihov simpatizer i kao takav bio ubačeni element u četničku-JVO organizaciju. O njegovom udbaškom djelovanju ima nebrojeno primjera. Znač i sa potpunom sigurnošću tvrdim da je bio glavni ofgicir UDBE za Pale. To su znali svi svi stanovnici Trebevića. Nakon završetka progona "osataka" JVO i njihovih jataka, nešto je "sletio"(negdje sam to čuo) , da li IB ili nešto drugo. Kasnije je bio dugogodišnji direktor Bosanke - Blažuj, fabrike za prroizvodnju ploča - iverice.
No, nije mi on (Boro Lučić) bio cilj istraživanja, mada je nezobilazna činjenica. Cilj mi je četnički pokret JVO Pala, Trebevića, Sarajevskog polja, Trnova. Mislim da se o djelovanju četnika na ovom područiju vrlo malo zna, a nije zanemarljivo i da o tome nema podataka, ne zbog toga što se nije ništa dešavalo, nego zato što su pisani dokumenti: uništeni, dobro sakriveni, a izjave preživjelih svjedoka niko nije zapisao.

Узурпирали смо тему, а и није коректно према Милославу. Нећу више, али само још ово - luka.luke, ако можеш одговори ми да ли је Стјепан Лучић био власник хотела Јахорина и да ли постоји с. Баре у општини Пале ?

[luka.luke]

Ne znam da li je Stjepan bio vlasnik hotela na Jahorini, mislim da nije, nisam čuo. Da je bio vjerovatno bi znao.

Kada se krene iz Pala prema Jahorini, prvo selo je Bare. Znači sad je to praktično naselje, dio Pala. Tu je i gradsko goblje, nekada seosko groblje na kojem su se sahranjivali Lučići, a tu su i živjeli (tu i u okolini). Stjepanova kuća je u samom podnožiju Bara i sada je tu. Za to vrijeme bila je vrlo grandiozna. Poslije rata je pretvorena u školu, kasnije je nešto dograđena.
Postoje nezapisana svjedočanja, da su mrtvog Stjepana jataci krijući donijeli i sahranili negdje u potoku na dnu groblja Bare. Danas je je to bagerima poravnato za gradsko groblje, tako da bi bilo ne moguće sada taržiti posmrtne ostatke.

[Милослав Самарџић]

Милославе прочитао сам писмо или чланак у Новостима.Добро си приметио наравно.Каква глупост парада ће бити без четничких обележја.То су обележја и Немањића и Краљевине.Војска их носи и то је то.Треба забранити оне друге ознаке,које се напише Српске крви.

Чланак, ево:

Да ли „равногорска обележја'' треба да се виде на паради 20. октобра у Београду?
Треба, наравно. И видеће се. Прецизније речено, она ће бити најбројнија. То је факат.

Дуга је, наравно, прича о томе зашто се говори о „равногорским обележјима'' и уопште „Равногорском покрету'', када он током рата није постојао у формалмо-правном смислу (није имао печат, итд). То је био само факултативни назив. Током рата је постојала Краљевина Југославија, која је имала краља, владу, војску, Врховну команду, итд. Војска се звала Југословенска војска – као и пре рата. Имала је и низ надимака – четници, равногорци, шумци, итд, али, на Дражином печату је писало: „Врховна команда Југословенске војске''.

Такође као и пре рата.

А генерал Дража Михаиловић је био министар одбране Краљевине Југославије – никада, дакле, вођа Равногорског покрета. Иначе, др Стеван Мољевић је био председник Централног Националног комитета Краљевине Југославије, а не ЦНК Равногорског покрета. То тело, да поновим, није псотојало. У школама се и данас учи другачије, али и то је дуга прича.

Елем, војска је користила традиционална српска обележја, немањићка: у средини крст, око крста четири оцила, све то у штиту, а около двоглави бели орао. За тај знак употребљава се и француска реч кокарда (у преводу: значка).

Богу хвала, у Србији су комунистичка обележја давно уклоњена и враћема су стара – иста она која су носили и Дража и његови војници. Тако да ће та обележја доминирати 20. октобра. На жалост, изгледа да ћемо видети и она црвена, али то неће променити факат да су она одавно на „буњишту историје''.

Милослав Самарџић

[luka.luke]

Uz puno poštovanje, Zorane, tebe i tvojih izvora, mislim da ovdje nisi u pravu, odnosno da se govorimo o različitim ličnostima. Boro Lučić o kojem ja govorim, lično ga poznaju svi stanovnici Trebevića, Pala, Petrovića, Kasindiola, Sarajevskog polja (južno-istočni dio), Trnova... Mislim na stanovnike koji su bili sudionici događaja na tom područiju 41-45-48-50. Stanovnici sa Trebevića i okoline se svi poznaju, kako tada tako i prije II sv. rata, a i sada, tako da nema ni trenutka sumnje u autentičnost osobe (Boro Lučić) o kojoj govorim. Boro Lučić o kome govorim, je rođen i do rata živio u selu Dovlići, zaseok Brus (sada i prije II sv. rata i prije posljednjeg rata najpopularnije izletište Sarajlija. Ko je ikada prošao putem Sarajevo-Jahorina-Pale preko Trebevića, zna o čemu se radi). Bio je predratni sarajevski gimnazijalac (znači "potpuno" pismen, za to vrijeme) godišta oko 1920-22. Ostala je misterija, je li bio predratni komunista ili njihov simpatizer i kao takav bio ubačeni element u četničku-JVO organizaciju. O njegovom udbaškom djelovanju ima nebrojeno primjera. Znač i sa potpunom sigurnošću tvrdim da je bio glavni ofgicir UDBE za Pale. To su znali svi svi stanovnici Trebevića. Nakon završetka progona "osataka" JVO i njihovih jataka, nešto je "sletio"(negdje sam to čuo) , da li IB ili nešto drugo. Kasnije je bio dugogodišnji direktor Bosanke - Blažuj, fabrike za prroizvodnju ploča - iverice.
No, nije mi on (Boro Lučić) bio cilj istraživanja, mada je nezobilazna činjenica. Cilj mi je četnički pokret JVO Pala, Trebevića, Sarajevskog polja, Trnova. Mislim da se o djelovanju četnika na ovom područiju vrlo malo zna, a nije zanemarljivo i da o tome nema podataka, ne zbog toga što se nije ništa dešavalo, nego zato što su pisani dokumenti: uništeni, dobro sakriveni, a izjave preživjelih svjedoka niko nije zapisao.

Узурпирали смо тему, а и није коректно према Милославу. Нећу више, али само још ово - luka.luke, ако можеш одговори ми да ли је Стјепан Лучић био власник хотела Јахорина и да ли постоји с. Баре у општини Пале ?

Ne znam da li je Stjepan bio vlasnik hotela na Jahorini, mislim da nije, nisam čuo. Da je bio vjerovatno bi znao.

Kada se krene iz Pala prema Jahorini, prvo selo je Bare. Znači sad je to praktično naselje, dio Pala. Tu je i gradsko goblje, nekada seosko groblje na kojem su se sahranjivali Lučići, a tu su i živjeli (tu i u okolini). Stjepanova kuća je u samom podnožiju Bara i sada je tu. Za to vrijeme bila je vrlo grandiozna. Poslije rata je pretvorena u školu, kasnije je nešto dograđena.
Postoje nezapisana svjedočanja, da su mrtvog Stjepana jataci krijući donijeli i sahranili negdje u potoku na dnu groblja Bare. Danas je je to bagerima poravnato za gradsko groblje, tako da bi bilo ne moguće sada taržiti posmrtne ostatke.

Sto se tiče hotela, raspitaću se još, moguće da je u toj kući i bio hotel, jer je kuća povelika. U njoj sada živi nekoliko porodica, uglavnom izbjegličkih, iz predhodnog rata. Uskoro ću poslati sliku kuće.

[Вук92]

Милославе, да ли ми можете рећи нешто о наводној директиви коју је издао Моша Пијаде, а усмјерена је била на свештенике СПЦ, као ''главне противнике и највеће зло''. Овом његовом директивом почела су масовна убиства по ЦГ. Све што није било за петокраку, није било ни да живи. Конкретно није ми јасно како је отпочела масовна ликвидације свештенства и осталих угледних и поштених домаћина??? Увијек се питам да ли је неко идао директиву или одобрење намјенски за ову сврху.