[Ковач]

Господине Самарџићу када ће да се освежи галерија на сајту ПОГЛЕДИ?Дуго није било Албума,ето ја предлажем да поставите Албум Горске Краљеве Гарде или Албум четници са Томсонима- паралела са оним Албумом четници са Шмајсерима.

[Милослав Самарџић]

Да, требало би. Само да нађем времена.

[Бенито]

Нешто се питам одавно, шта мислиш да ли је ико од аутора ове гадурије зване Ужичка република, веровао и у једну реч тог сценарија?
Осим Шербеџије и Смокија.

[Милослав Самарџић]

Како да не! Сигурно су веровали. И сад многи верују, буди сигуран. Да је то снимљено 1945/46, мало ко би веровао. Али после толико деценија...

[Коча]

Nisam video da je neko postavljao...dva dobra feljtona izlaze u Novostima ovih dana...pa evo ovde...

Feljton - Novosti

Savezničko razaranje naših gradova 1944. godine

1. Najveća misterija nove istorije
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...e-istorije

2. Maršal donosio sve odluke
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...sve-odluke

3. Peko traži da se gađa Nikšić
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...dja-Niksic

4. Bombe sa porukom "srećan Uskrs"
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...ecan-Uskrs

5. Brozova zahvalnost saveznicima
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...aveznicima

6. Podgorica razorena do temelja
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...do-temelja

7. Cilj je bio pokoriti Srbiju
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...iti-Srbiju

8. Srbija je pala na kolena
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...-na-kolena

___________________________

Depesa otkirva: Tito bombardovao Srbiju

Maršal donosio sve odluke

Bombardovanje gradova bilo je u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba. I u drugom bombardovanju Niša nemački objekti su ostali čitavi



Drugim rečima, Tito u ovoj depeši svoje poverenike u Srbiji najpre obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže: - Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će predloženi cilj da se bombarduje.

Ova depeša razrešava sve dileme koje su naši istoričari i drugi čuvari Titovog “imena i djela” decenijama izmišljali da bi “najvećeg sina naših naroda i narodnosti” sačuvali od njega samoga. A oni su decenijama, mnogi to čine i danas, tvrdili da Tito i njegov Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo američkim, bombardovanjem najvećih gradova Srbije i Crne Gore, da oni tu operaciju ni slučajno nisu odobravali, da se Tito navodno ljutio na Engleze i Amerikance zbog ove čudovišne operacije, čak da je kod svojih zapadnih saveznika protestovao što tako bezdušno uništavaju srpske i crnogorske gradove, što bezrazložno ubijaju bespomoćno civilno stanovništvo... A sada je, donekle, jasnije da sve te razorne akcije odobravao sam Tito, da je njegova reč bila i prva i poslednja. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su, po Titovom nalogu, svoje želje, a on, verovatno sa još nekolicinom saradnika iz Vrhovnog štaba, odlučivao kad će one, kako i s koliko aviona i bombi, biti realizovane.

Ova depeša skida razvejava sve istorijske zablude oko bombardovanja bilo srpskih i crnogorskih gradova, ali i sa prvog anglo-američkog satiranja Niša. Na osnovu mehanizma izloženog u telegramu drugovima u Srbiji vrlo je logično da se pretpostavi da Tito za to bombardovanje Niša nije tražio pokriće u željama potčinjenih u Glavnom štabu Srbije, već da je tom prilikom imao drugih i konkretnijih ideja.

Ovakav zaključak potvrđuje i činjenica da će se Englezi i Amerikanci ubrzo posle slanja ove Titove depeše ponovo obrušiti na Niš. Desilo se to 30. marta 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada.

Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je punih šest dana. Sedmog dana pored zajedničke grobnice žrtava od 20. oktobra 1943. iskopana je nova kolektivna grobnica. U nju su 7. aprila 1944. spuštena tela 11 Nišlija, a nekoliko desetina preostalih nesrećnika sahranjeno je u porodične grobnice.

Još žrtve ovog, drugog bombardovanja, nisu bile ni sahranjene, a Englezi i Amerikanci su se ponovo, po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944.

Prvi znak za uzbunu dat je u 13.30. Sat i po kasnije, kad su svi pomislili da je opasnost prošla, nad gradom su se u borbenom poretku pojavili prvi anglo-američki bombarderi. Brujali su iz pravca severoistoka.

Ovog puta režija razaranja grada na Nišavi bila je još ciničnija. Prvi avioni su obavili Niš veštačkom maglom, a oni koji su stizali iza njih nasumice su, sa visine od tri-četiri hiljade metara, bacali svoj ubitačni tovar. Prvi udar počeo je u 15, a drugi u 15.15, treći, najžešći, u 15.40.

Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma.

Nemački objekti opet su ostali čitavi.

Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece. U ruševinama su ostale cele porodice. Pored ostalih i porodice Aleksandra Petrovića i Tome Milosavljevića. Poginuli su i osamnaestogodišnji Radomir Ilić iz sela Toponice i trinaestogodišnji Miroslav Miloradović.

Srušene su desetine porodičnih kuća i javnih zgrada. Bombe su padale čak i po gradskom groblju. Naši “saveznici i oslobodioci” nisu poštedeli ni Sabornu crkvu, njen ikonostas, pevnicu i oltar.

___________________

Feljton - Novosti

Zlodela Hrvata i muslimana posle sarajevskog atentata i u prvom svetskom ratu

1. Vidovdan - dan hrvatske osvete
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...ske-osvete

2. Nasilje na svakom koraku
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...kom-koraku

3. Otvoren poziv na linč
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...iv-na-linc

4. Strašni dani u Bosni
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...ni-u-Bosni

5. Do rata je moralo doći
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...oralo-doci

6. Sveti rat protiv Slovena
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...iv-Slovena

7. Tito u 42. Vražjoj diviziji
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...j-diviziji

[Петар]

Ово под тачком седам да су објавили и на насловној страни луди Срби опет неби веровали.

[Мргуд]

Мргуде,
овде видимо рампу између зграда, што значи да граница пролази кроз град. Погледај на ГуглЕрт и видећеш неколико таквих градова на Француско Шпанској граници. Један од њих је Ирун-Хендај где је сликано.

Изволи покажи ми који се то град налази на самој граници Словеније и Аустрије.

На слици се види рампа и са једне стране се види зграда. Не знам како си ти дошао до закључка да се са обе стране виде зграде и да се ради о неком граду. Ако погледамо некадашње прометније граничне прелазе видећете да су на сваком ницале мање и веће зграде са разним занатским радионицама. Погледајте стару границу Шентиљ у ком је стању данас и шта се све налазило тамо некада.

Значи, овде је у питању да ли је уопште неки град на слици (што се са слике не може очитати) или обични гранични прелаз изграђен на прометној цести.
Имаш Мурек у Штајерској одмах уз границу. Мост је граница, а са друге стране моста имаш исто насеље у Словенији. То ми је некако најочитији пример. А таквих насеља имаш још уз Драву од Штајерске ка Корушкој.

И опет да додам, по ношњама видимо да ово није никаква граница између Аустрије и Југославије (предратна), већ вероватно као што ти кажеш нека француско-шпанска граница.

[Бранке]

Мргуде,
овде видимо рампу између зграда, што значи да граница пролази кроз град. Погледај на ГуглЕрт и видећеш неколико таквих градова на Француско Шпанској граници. Један од њих је Ирун-Хендај где је сликано.

Изволи покажи ми који се то град налази на самој граници Словеније и Аустрије.

На слици се види рампа и са једне стране се види зграда. Не знам како си ти дошао до закључка да се са обе стране виде зграде и да се ради о неком граду. Ако погледамо некадашње прометније граничне прелазе видећете да су на сваком ницале мање и веће зграде са разним занатским радионицама. Погледајте стару границу Шентиљ у ком је стању данас и шта се све налазило тамо некада.

Значи, овде је у питању да ли је уопште неки град на слици (што се са слике не може очитати) или обични гранични прелаз изграђен на прометној цести.
Имаш Мурек у Штајерској одмах уз границу. Мост је граница, а са друге стране моста имаш исто насеље у Словенији. То ми је некако најочитији пример. А таквих насеља имаш још уз Драву од Штајерске ка Корушкој.

И опет да додам, по ношњама видимо да ово није никаква граница између Аустрије и Југославије (предратна), већ вероватно као што ти кажеш нека француско-шпанска граница.

А да ли је неко уопште сигуран да је гранични прелаз у питању а не улаз у неки логор? Где су царинарнице ако се само једна зграда види а успут никог код рампе . . .

[Мргуд]

Овом приликом не претендујем да осмислим филм „Ужичка република“, јер се не може осмислити са уметничког аспекта, то није уметничко дело. Овом приликом се питам, јер сам згранут, јер сам повређен, јер су повређени многи људи у Србији, наша деца, који је то болесни мозак у Јавном сервису (РТС) одлучио да прикаже тај сурови, чисто политички филм, баш 17.01. 2014. године

Комнен Коља Сератлић

http://www.pogledi.rs/zasto-rts-i-danas-...republika/

Овај чланак је смешан. Овакве чланке уопште не би требало користити у смислу некакве аргументације против Тита и његових "подвига".

Погледајте нпр. ово:

Додуше не спомиње да је он тај народ и војску оставио, да је побего са Никшићког аеродрома у авиону пуном злата.

Па управо су овакве ствари комунистичка ратна пропаганда којом су после рата и даље троване масе. Не треба свако ни да се бави анти-комунистичком аргуменатацијом.

[Милослав Самарџић]

Мргуде,
овде видимо рампу између зграда, што значи да граница пролази кроз град. Погледај на ГуглЕрт и видећеш неколико таквих градова на Француско Шпанској граници. Један од њих је Ирун-Хендај где је сликано.

Изволи покажи ми који се то град налази на самој граници Словеније и Аустрије.

На слици се види рампа и са једне стране се види зграда. Не знам како си ти дошао до закључка да се са обе стране виде зграде и да се ради о неком граду. Ако погледамо некадашње прометније граничне прелазе видећете да су на сваком ницале мање и веће зграде са разним занатским радионицама. Погледајте стару границу Шентиљ у ком је стању данас и шта се све налазило тамо некада.

Значи, овде је у питању да ли је уопште неки град на слици (што се са слике не може очитати) или обични гранични прелаз изграђен на прометној цести.
Имаш Мурек у Штајерској одмах уз границу. Мост је граница, а са друге стране моста имаш исто насеље у Словенији. То ми је некако најочитији пример. А таквих насеља имаш још уз Драву од Штајерске ка Корушкој.

И опет да додам, по ношњама видимо да ово није никаква граница између Аустрије и Југославије (предратна), већ вероватно као што ти кажеш нека француско-шпанска граница.

А зашто одбацујеш податак да је на слици/сликама Стојановић? Мислим да је то најважнији податак, а не где су сликани.

[Милослав Самарџић]

Радио Београд 2, 29. јануар 2015, 9 часова, емисија ''Демократски без муке''.
Аутор: Душанка Петровић
Гост: Милослав Самарџић
Тема: Годишњица Светосавског конгреса и 12. епизода документарног филма ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'' (са звучним инсертима из епизоде)

[Бенито]

Добро ти нису заказали у четири ујутру, па да причаш о мрешћењу шарана.

[Милослав Самарџић]

Добро ти нису заказали у четири ујутру, па да причаш о мрешћењу шарана.

Јел си слушао? Има и твој глас тамо.

[Милослав Самарџић]

Ал да видиш који бункер... У приземљу радија уђе се у лифт, који иде на доле... у неки бетон, ваљда два спрата. А има и још. Онда кроз неки дугачак ходник, па се затворе дупла врата а све тапацирано. Нема шансе да ту чујеш дал се заратило, и сл. Тако да није чудно што је ''Мрешћење шарана'' ишло док су падале бомбе 1999...