[смедерево]

Под кривичном оптужбом за „расну и другу дискриминацију“, у „Палати правде“ у Београду…
Почело суђење ИстиноЉубцима због дељења летака против „геј-параде“ септ. 2014.
Данас је, после вишекратног одлагања, отпочело суђење тројема ИстиноЉубаца Зорану Симићу, Јасмини Јанковић и Милету Стојановићу, које су бесплатно заступали родољубиви адвокати из Београда Горан Пејић и Милена Јанковић- због оптужбе за „расну и друге“ дискриминације- којом би ова марионетска држава да тренира строгоћу и промовише своје нове логорске законе. Предметни судија је била Славица Николић а Више јавно тужилаштво је заступала Александра Грбовић, док је сведок оптужбе био пандур у цивилу Горан Павловић који је учествовао у привођењу поменутих Православаца при дељењу летака.

Иначе, „проблематични“ текст летка и штампање истог је приредио монах-немонах Антоније Давидовић а летак је имао за циљ и да позове народ на Православну Литију уочи најављене геј параде (септ. 2014.г.) као и позив да се и сутрадан изађе на „мирне али одлучне“ протесте како би смо поново одложили то скарадно дело као и претходних 5. узастопних година. Антоније је летке проследио поменутим „окривљеним“ а они су их, и не прочитавши их, са поверењем, делили навијачима на прослављању медаље кошаркаша. Међутим, очигледно је да држава не подиже оптужницу против Антонија како му не би дала на значају, већ тактички тежи да оптужи невине како би представила свој репресивни закон и како би заплашила све будуће чиниоце сличних родољубивих и Богољубивих дела- што, надамо се, неће им успети. Прва оптужница је била чак за „изазивање нереда на спортској приредби“ а сада су то смањили на „расну и друге дискриминације“… Обратите пажњу на ово „и друге“ јер ту се помиње и реч „верске“ дискриминације, али је правосуђу непријатно да то и помену, замислите само, да бране педере а нападају православне вернике „због расне и верске дискриминације“…

М-нм Антоније је од наших адвоката опоменут да је циљ одбранити оптужене а не да он каже све шта мисли и да преузме потпуну одговорност на себе. Међутим, пошто је један адвокат одбране био за то да Антоније сведочи а други није, Антоније је, ипак, одлучио да данас остане испред суднице како би имао право касније бити позван да сведочи.

Суђење је отпочело тако што један од присутних гледалаца (суђење је било јавно) пита судију да ли може снимити ток суђења, на шта је судија Славица узнемирено наредила да уђу чувари и заплене све мобилне телефоне до завршетка суђења.

Чекајући напољу, м-нм Антоније је приметио да у суседној судници треба да почне суђење радикалу Немањи Шаровићу због паљења албанске заставе, те је покушао да ступи у контакт са њим, подсети га на писмо које је недавно упутио Шешељу за пријем (до сада без икаквог одговора!?), спомене питање чудотворног манастира Грачанице који се намерава уништити у брани Ровни а уз то загадити и највећи подземни капацитети чисти изворских вода међу највећима у Србији (како деценијама опомиње сва србска непоткупљена наука)- замолио је за помоћ и будућу синхронизацију сличних родољубивих настојања. На шта је од г. Немање само уследио одговор да је Шешељ презаузет, а потом је само гледао како да се измигољи из било каквог даљег разговора… Лепо рече један духовник да се Православни могу благословено ујединити само око Христоса а да је свако друго уједињавање неблагословено и осуђено на пропаст.

Унутра, пак, после уводног, рутинског, увода Вишег јавног тужиоца, реч је узела адвокат одбране Милена Јанковић која је нагласила да у целости оспорава наводе оптужног предлога и да ниједна реч у њему не означава дискриминацију било кога. (Иначе тужилаштво се највише закачило за следећи пасус летка: „Часно и достојанствено за опстанак темеља здраве духовности отаџбине наше… А сутрадан, (тј. на сам дан параде, јер Литија је била најављена дан уочи г. параде), како нас Бог научи, да мирним али одлучним, протестима у центру Београда одложимо то зачињање непристојног, саблазног, таласа геј-лудила које би да потопи корене моралног и биолошког битисања Срба.“ )

Адвокат Горан Пејић у уводном излагању је рекао: „Сматрам да је и суд и тужилаштво и полиција упало у замку једног политичког тренутка… да окривљени не знају од чега треба да се бра не и које то речи представљају дискриминацију (на ово је тужилац рекао да се то односи на цео текст, што је адвокат образложио као непримерено), да пошто оптужни предлог није јасан- он као бранилац не може да предложи ни један доказ како би потврдио да није било дискриминације, већ да су окривљени били у једној легалној шетњи и показали свој став као припадници Православне Цркве.“ Адвокат је доставио суду фотокопију званичног саопштења патријарха Иринеја и навео да је много оштрији текст у његовом саопштењу него летак на који се тужилац позива.

Опет је збиља на делу доказала да се држава не боји ни најречитијих и највиспренијих говорника и памфлета, већ једино људи који хоће те речи и на делу остварити због, Богољубљем и родољубљем „рањиве“, своје савести.

Сестра Јасмина је изјавила да нема ништа против самих хомосексуалаца као личности, већ жељу да јасно искаже свој став да је содомија грех и у шта нас то уводи геј парада о чему прича и Свето Писмо, да је имала благослов једног епископа, да је саблазан у православљу ширење греха и више се односи на особу која посматра нешто што је духовно смућује. На питање шта значи део „Православни марш против геј параде“, она је рекла да је „марш“ један од савремених појмова за демократски вид окупљања, а да „против“ значи да смо духовно против…

На крају крајева, неприлично је да се сви изјасне о тексту сем аутора његовог који неће изостати са својим образложењем- када га буду позвали. Надамо се да Антоније уочи следеће параде неће сам и писати и штампати и још и делити летке. Простије речено: упомоћ родољибиии… Нема повлачења, ни предаје… Наше није да их пошто по то онемогућимо, већ да посведочимо Богу и роду да смо били на делу против сличних саблазни.

Сестра Јасмина није ни завршила своје сведочење у целости, а судија Славица, која је очигледно очекивала неко кратко, да не кажем преко суђење, је због „хитних обавеза“ одложила данашњи главни претрес за 03. Април 2015.г. у 12. часова, када ће се саслужати сви оптужени, полицајац сведок оптужбе и, наравно, главни кривац који се игнорише- монах-немонах Антоније.

ИстиноЉубље свима Вама!

[смедерево]

Свети Велики Пост


После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећнипост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења“…


У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију“.

Број дана Свете Четрдесетнице



Сагласно предању и устројству првоначалне хришћанске Цркве света Четрдесетница, по уставу Цркве Православне, све до данас почиње од понедељка после Сиропусне недеље изавршава се у петак шесте седмице када Црква поји: „Савршивши душеспасоносну Четрдесетницу…“. Предстојећи дани до Пасхе такође су посни, али сада због почетка и трајања Господњих страдања. На тај начин, по рачунању Православне Цркве, из броја посних дана св. Четрдесетнице не изузимају се суботни и васкрсни дани пошто се у њима пост не разрешава, него само слаби. Оволико трајање св. Четрдесетнице, сагласно посту Исуса Христа, без прекида траје четрдесет дана. „Ми држимо пост који је држао Господ свету, како именом тако и делом, Велику Четрдесетницу, каже св. Симеон Солунски, ради свога очишћења и умилостивљавања Бога и тиме као да приносимо првину и десетак Богу од година нашег живота. Пост почиње од другог дана седмице и завршава се у петак (шесте седмице). И Спаситељ наш је постио четрдесет дана и исто толико ноћи“. И Климент, наследник Петра у Риму, пише о томе у Апостолским установама. Ово су нам предали и св. Оци, и божанствени Сава Освећени, и Јован Дамаскин у јерусалимском Уставу, а браћа-исповедници – Јосиф Солунски и Теодор Студит, у својим песмама на св. Четрдесетницу. Оци који написаше химне предадоше нам стихове уочи Лазареве суботе: душеспасоносну савршивши Четрдесетницу!

„Но, Латини и овде уносе новине противне правилу те одвајањем два дана од поста кваре сав пост. Наиме, западни хришћани Четрдесетницу броје од средине прве седмице па до Пасхе, изузимајући васкрсне дане. Изостављањем васкрсних дана они ипак набројавају четрдесет дана не остављајући тако ни једнога дана поста ради часних страдања Господњих, као што је то предано; затим кваре Четрдесетницу тиме што у васкрсне дане одобравају употребу сира и меса. Имали смо прилику да питамо неке од њих: какав пост ви држите ради спаситељних страдања и испоставило се да нису знали шта да одговоре. И пошто они набројавају четрдесет дана изузимајући при том васкрсне дане, ми смо их опет запитали: због чега ви не постите, по предању, и у васкрсне дане? Они се опет нађоше у недоумици“.

[смедерево]

Време је поста, молитве, тајног подвига и борбе са страстима… а једна од најопаснијих страсти коју су Свети оци називали „печатом Антихриста“ управо је злопамћење…

Преподобни Јован Лествичник:

O злопамћењу
Свете врлине личе на Јаковљеву лествицу, а грешне страсти на окове који су спали са Петра, врховног апостола. Јер, свете врлине, повезане једна с другом, узносе до неба онога који на небо жели да доспе, а страсти, потискујући једна другу, све заједно вуку у пропаст. Зато и каже неразумни гнев, да је злопамћење једно од његове рођене деце. Због тога ћемо, пошто је оно сад на реду, и говорити о њему.

Злопамћење је последица гнева. Оно је чувар грехова, мржња на праведност, пропаст врлина, отров за душу, црв ума, посрамљење молитве [1], пресечење мољења, отуђење љубави, трн забоден у душу, непријатно осећање у коме се са горком насладом ужива, грех који не престаје, вечито будан преступ закона Божијег, трајна злоба…

Ова мрачна и мрска страст, страст злопамћења, јесте једна од оних које су последица других страсти а да саме, са своје стране, не проузрокују (а можда и проузрокују?) ниједну другу страст. Стога и не намеравамо много говорити о њој.

Онај који је савладао гнев, уништио је и злопамћење: докле год је жив отац, дотле се и деца рађају.

Ономе који је стекао љубав постало је туђе да се гневи, а онај који у себи гаји непријатељска осећања сам себи задаје непотребне муке.

Трпеза љубави разара мржњу, а искрен поклон умекшава душу. Трпеза без уздржљивости јесте мајка дрскости, и кроз вратанца љубави ускаче стомакоугађање.

Видео сам како мржња раскида дуготрајну везу блуда, и злопамћење које им онда на необичан начин није допуштало да се поново здруже. Чудна ствар: демон демона изгони! (А можда то и није дело демона, већ промисла Божијег?)

Веома далеком од чврсте и праве љубави, злопамћењу се лако приближава блуд, и то тако неприметно, као што понекад откривамо ваши у голубова [2].

Ако већ хоћеш да будеш злопамтљив, буди злопамтљив према демонима. И ако хоћеш да будеш некоме непријатељ, буди непријатељ телу, и то у сваком погледу. Тело је незахвалан и неискрен пријатељ: што му се више угађа, више нам зла наноси.

Злопамћење се представља као учитељ Светог Писма: речи Светога Духа тумачи на свој начин. Нека га посрами молитва Исусова, коју не можемо изговарати ако смо злопамтљиви.

Када ни после великих подвига ниси у стању да до краја ишчупаш из срца свога овај колац, извини се непријатељу, макар само на речима, да би, застидевши се свог дуготрајног лицемерства пред њим и мучен савешћу као огњем, могао савршено да га заволиш.

Дознаћеш да си се потпуно избавио од ове трулежи не када се помолиш за онога који те је увредио, ни када му за зло узвратиш добрим или га позовеш к себи на трпезу, већ кад се, на вест да је претрпео неку душевну или телесну незгоду, растужиш и заплачеш због њега као због себе самог.

Злопамтљиви безмолвник је аспида што лежи у својој рупи, пуна смртоносног отрова.

Успомена на Исусова страдања лечи злопамћење, које се излаже силној срамоти пред Његовом трпељивошћу.

У дрвету, изнутра трулом, стварају се црви. А у онима који су само привидно кротки и безмолвни, крије се трајна срџба.

Ко избацује гнев из себе, налази опроштај. А онај који се привија уз њега, лишава се милосрђа Божијег. Да би заслужили опроштај грехова, неки су се посветили напорним (844)подвизима. Али, човек који не памти зла стиже пре њих на циљ: Опраштајте оно мало што су вам људи дужни, и опростиће вам се огроман дуг ваш пред Богом (Лк.6,37).

Непамћење зла јесте знак правог покајања. А ко је у срцу свом злопамтљив, и мисли да се каје, личи на човека коме се у сну причињава да трчи.

Виђао сам злопамтила који су саветовали другима да не памте зло, и који су се, застидевши се својих сопствених речи, ослободили и своје страсти.

Нека нико не мисли да је ова мрачна страст безначајна. Она се често увлачи и у срца духовних људи.



Девети ступањ: онај који га је достигао, нека смело тражи од Спаситеља Исуса разрешење од грехова.

[смедерево]

Традиционални протест Грачаничких стражара испред општине Ваљева као и у току сваке досадашње седнице скупштине одборника. Из скупштине избачен одборник Љубомир Брадић због борбе за Грачаницу…

Скупштина Ваљева гаси микрофон на сам помен потапане Грачанице !?

GOPR4413Као и увек кад заседа скупштина Ваљева, (отприлике једном у два месеца) ради подизања гласа против уништавања Светиње Грачанице и здравих изворских вода ваљевског краја- и данас је нас око тридесет уз пригодне натписе и слике Грачанице одстајало своје протестно окупљање испред поменуте зграде. (Најављених представника бораца је било само неколико јер су они у међувремену били одложили скуп ради остваривања својих права). Међутим…

Одборник „Победе“ а истовремено и секретар удружења бораца-ветерана г.Љубомир Брадић, иначе осведочени борац за Грачаницу, опет је на свој срчани, родољубиви начин сведочио истину и о Грачаници и о многим другим важним питањима града које здружена одборничка политичка дружина, и власт и опозиција, гурају под тепих. Међутим, када је одборник Брадић захтевао од скупштине да се у дело спроведе одлука од пре шест месеци да се манастиру Грачаници поново доведе струја све до потпуног завршетка бране Ровни… Председник скупштине Мика Јокић из редова СНС (иначе власт у Ваљеву држи самостално СПС) је тада г. Брадићу искључио микрофон(јер је у међувремену банда добила паре за завршетак бране Ровни и нови покушај да исти омасте своје прсте)… Ова дрскост је довела до емотивне реакције г Брадића који је рукама почупао ту направу којом се искључује микрофон, при чему је посекао своју руку… Потом је скупштина изгласала да се исти удаљи са заседања, г Брадић је сам отишао на превијање у Дом здравља а полиција је окружила улазе у скупштину да се исти не би случајно покушао вратити на седницу. То је блиц показ спреге политике и полиције на делу у духовно суморном Ваљеву…

Неко ће рећи да је поступак овог борца за Грачаницу неприличан и контра продуктиван, Али тај неко ће бити увек онај исти који би да плива низ воду ове окупиране од масона Србије. Томе некоме би требало пре да смета уништавање немањићке Грачанице и националног блага извора Ваљева о којем су упознати сви познати политичари у Србији, и притом, не само да здушно ћуте, већ једни друге подржавају у насилном остварењу погубног пројекта бране Ровни. Боље је ишта учинити да се заустави ово системско зло, него ништа, притом не мислим на насртање на ичију личност, већ да се политичка багра србске садашњице што пре безбедно удаљи од сфере било каквог утицаја на народ и његово добро.

На данашњем окупљању испред зграде општине јасно се видело само једно- сви одборници су Грачаницу и изворе препустили пропасти и забораву. Како то изводимо? Просто. Испочетка су сви посланици улазили на главни улаз на седнице скупштине, баш ту где ми са сликама Грачанице и извора протестујемо… А сада?! Готово нико више овде не улази (иако никада никоме није нешто од нас добацивано или непристојно приговарано), ни власт ни опозиција овде више не улази… Наиме, сви се одборници, у неколико задњих случајева, провлаче кроз споредни улаз у општину на седнице. Неугодно им и само да виде слику Грачанице- то је, мисле јадни ако је не виде пре ће је заборавити, мање ће одговарати… На главни улаз сме још ући само одборник Љубомир Брадић као наш саборац и Грачанички стражар, али и осиони и надмени вођа социјалиста Драган Јеремић звани Поћута(родом баш из Грачанице) који ваљда хоће да демонстрира своју силу и самовољу у овом граду. Е, том шепурећем се Поћути је данас монах-немонах Антоније иронично добацио речи: „Чујем да хоћете да обновите пут ка Грачаници“, а овај одговори нешто у стилу „оћу, сад ћу…“ а Антоније му рече, „не брини, иде време да ћеш то морати учинити- милом или силом“…

[aco]

Светиње треба заштитити, али разумно, не као монах Антоније, који около лута и
истражује домаће издајнике и стране плаћенике. Питање је кога признаје као епископа,
мислим да не признаје ни Артемија.
Требао би да се врати у свој манастир на послушање, џаба је да самовољу покрива ревношћу,
боље да мисли на завете које је дао Господу на монашењу.
А не да живи код родитеља и за новац продаје своју "ревност".

Што се тиче Светог владике Николаја, који је обновио толико светиња у Македонији и
Жичкој Епархији, немојмо заборавити да је прихватио и измештање старог Манастира Преображење у Овчар-Каблару због пруге и кренуо да зида Ново Преображење. Коме то није сметало да постане велики духовни центар.

Зато и кажем да треба са расуђивањем приступити стварима. Сабор, Синод и Епискпи нека о томе одлучују.
А ми, ако данас сумљамо у свог Епископа, сутра ћемо у Сабор и Патријарха, а прекосутра у Бога.
То је погрешан пут, који води у атеизам и богоборство.

Не видим разлог да се Ваљевска Грачаница неможе изместити и опет бити велика светиња.
Толико је манастира и цркава премештано, а у време Турака Срби су за ноћ преносили цркве да их Турци неби упрљали.

Жао ми је што неки једва чекају било какав повод да пљују на Цркву, Епископе и Патријарха.
тако највише говоре о свем духовном стању, односто нестању.
Знам многе који су свашта говорили за Патријарха Павла, а данас га величају без трунке савести
и свести о ономе што су за њега говорили.
И владику Николаја за живота многи нису прихватали.

То није ни Православље ни ревност.
"Ревнуј против зла које Ти уносиш у Цркву." Треба свако од нас да каже себи.


Иначе реч "БИТАНГА" значи "МОЛИМ И ХВАЛА"

[aco]

Брате smederevo Дугујеш ми сто марке Форма идеале.

Размишљање "лажног истинољубца" - истиногубца

Милоје има пара и школован је човек.
Свима уме да скреше у лице и никага се не боји.
Он је мој идол. А и понекад ме части.
Ја се пред његовом величином осећам тако мали.
Али ме његово присиство и подршка чине јаким.

И мој духовник воли Милоја.
Мој духовник је непогрешив, и ја сам непогрешив.
Довољно је веровати у духовника и и Бога, али прво духовника
а у једну свету и саборну Цркву не мора, јер су тамо грешници.
Шта "гуру", не знам шта је то!!!

Комунисти су добри људи, који се боре за правду без обзира колико ће
жртвовати свог народа у отаџбине.

Све што радим и говорим је Божија воља,
Уколико се случајно Божија воља разликује од моје, треба је ускладити са мојом.
Сунце свако јутро изгрева само због мене.

Толико колико Ја знам је довољно за спасење, и мени и свима другима.
Други немају потребе и не смеју да се дрзну да знају више од Мене.
Не треба да учим, или да се усавршавам, јер сам већ савршен.
Нема шта је да читам те њихове теологе, мој духовник зна више од њих.

Имам неколико папира и слика са интернета,
који доказију да су они лоши, а ми добри. мени је то довољно.
НЕ ДАМ да ме смућују и спинију, мада лукаво покушавају.
Таланте које имам морам да сакријем и сачувам неизмењене.

Све што не разумем и што ми је сумњиво, то је екуменизам и папизам.
Сви који Мене не хвале су издајници и недостојни звања човека.
Њих ни Бог не воли. Они су "Гоје".
Њих вређати, осуђивати, оговарати, исмевати је врлина.

Прво бијем онда тражим личну карту.

Највећа врлина је да мрзим папу. (Осим ако није онај Александијски)
Шта ће уопше непогрешиви папа, Ја сам непогрешив.
Ако мрзим папу онда сам исправан, ако сам исправан могу да будем судија свима.
Ако си судија немаш греха, други су грешни.

Моји ставови су фиксни и непроменљиви.
Ја сам стабилан и не грешим, зато ми не треба покајање.
Ипак неколико пута годишње се уздржавам седам дана
и исповедим грехе учињене у тих седам дана.
Мој духовник је поносан мојим ревновањем, ја сам његов војник.
А после од понедељка надохнадим све пропуштено.

Нахранити гладног екуменисту, католика или муслимана је грех.
Послужити папу кафом је грех.

[Шумадинац]

Свака част Ацо! Душу си им прозрео. Ово треба да виде и остали форумаши...да виде о каквој се
заблуди ради. Друго, не схватам како спаја Охридски Пролог, кога качи сваки дан на форуму, тај
Дух Охридског Пролога са духом ''лажних ревнитеља''? Може ли се спојити неспојиво? Погледај све
његове теме које је качио овде на форуму....ем хула на Цркву ем квари углед овог форума.

[aco]

Брате smederevo нисам говорио о теби, већ лажним истинољубцима,

имам и још тога

---

Регрутован "ревнитељ"

Ја сам једноставан човек, не могу много да мислим, мислим мрзи ме.
Лакше ми је да поштено радим и да се борим.
А ко ми дирне веру има да га нема.
Знам ја како треба објаснила ми Милева,
Мислим ова наша Милева, из комшилука што лечи,
а не она друга, она Марић, пусти је, она се удала за Јеврејина. Пих.

Духовник ми је рекао да не узимам чиповани пасош,
И нисам, неће они мене да жигошу,
а возачку и саобраћајну сам завио у фолију од чоколаде.
Причао ми је духовник шта се све ради по Америци,
кад се у недељу вратио из Америке.
И боље што не могу да узмем пасош.

Паметни и школовани људи си ми рекли шта је истина.
Али ови наши "стварно школовани", а не они њихови школовани онако које куда.
Они њихови ми нешто објашњавају Ко је Истина, кода ја не знам шта је истина.
Знам ја добро, нисам ја од јуче, неће ме преварити, објаснили су мени на време.

Лепо су ми људи рекли, тамо су наши непријатељи, и шта има да се даље да се прича.
Ја се борим и борићу се, без обзира шта "непријатељи" објашњавају,
неби ли ме превели жедног преко воде. Не дам се ја. Јок. Јок.
Нешто причају те свети оци, те душа, те расуђивање, немам ја времена за то!

Они су непријатељи и то је јасно!
Мислим, није мени ту баш све јасно, али шта има везе.
Мени су људи који знају боље од њих рекли да су они непријатељи.
И има да их газим где стигнем. Они ће мени...

[Иван]

Ацо брате, корисне савете износиш, ко има уши да чује чуће, слава Богу.

[смедерево]

Мало да обновимо тему!!!

---

www.istinoljublje.co.nr

[aco]

Брате смедерево истини не треба реклама, ако је стварно Истина.
а ти можеш слободно да ставиш тај линк хиљаду пута на сваку тему овде.
Тамо само умањујеш вредност онога што желиш да кажеш.

[смедерево]

Милион пута:
www.istinoljublje.co.nr

[aco]

Милион пута поновљена лаж постаје истина, (али само у комунизму и демократији)

[смедерево]

Тако је брате,слушамо лажи већ 60 година,време је за праву ИСТИНУ!!!