Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(23-10-2015, 10:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ух, витешки чин... Игмански четнички одред је спасао 1. пролетерску од смрзавања (''Игмански марш''), а Коча Поповић је чим су оздравили наредио да се поубијау.
Заиста не знам за такав пример. Јел имаш неку идеју?
Што се тиче борбене вредности, 1, 2. и 3. пролетерска дивизија имале су високу борбену вредност док их Немци нису десетковали у Операцији ''Шварц''. Мајор Баћовић их је хвалио у том смислу и то сам објавио у Дражи 2 великом.
На западу је такође било добрих бригада и на прву лопту, на микро плану, може се рећи да су чувале народ од усташа, али у ствари тај покрет је допринео великом страдању народа од усташа...

Немам никакву идеју, осим претпоставке да мора постојати неки такав пример.Зато и питам овакво питање, јер сам нисам успео да нађем ништа слично.Кад сте споменули вашу књигу, занима ме има ли икакве разлике између едиције великих и оне едиције од 16 малих књига, осим у формату?

(23-10-2015, 10:35 PM)Милослав Самарџић Пише:  Када је била та емисија код Оливере? Да нема негде да се види?
Овај филм мења онај јер је продуцент тако одлучио, и тако наравно пише у уговору.

Прошле недеље чини ми се.А с обзиром како време лети можда и пре 2 недеље.Сумњам да има где да се види, ретко која њена емисија има на јутубу, нити видим начин на који бих могао да је контактирам.

Лука, хвала пуно, на такве примере сам и мислио.Па ако имате још неке можете ми послати у приватној поруци.И што се тиче обичних бораца, и познатијих.
Одговори

Ријетки су примјери. За сада се не могу сјетити више ничега сличног.
Одговори

(24-10-2015, 12:50 PM)Чеда Пише:  занима ме има ли икакве разлике између едиције великих и оне едиције од 16 малих књига, осим у формату?
Нема.
Одговори

У прошлом броју Политикиног забавника, изашао је чланак о синовима војводе Мишића, где је наведено да се након балканских ратова Радован Мишић враћа на курс у 43. класу, Војне академије. Зар није реч заправо о Аци Мишићу и да од тада почиње његово пријатељство са Дражом?
http://www.politikin-zabavnik.rs/public/...chane-cevi
Одговори

Ја бих рекао да јесте.
Одговори

Није Александар био управник Врањске, већ Врњачке бање. И наравно није стрељан децембра 1941.
Одговори

(24-10-2015, 07:55 PM)Вукашин Петковић Пише:  У прошлом броју Политикиног забавника, изашао је чланак о синовима војводе Мишића, где је наведено да се након балканских ратова Радован Мишић враћа на курс у 43. класу, Војне академије. Зар није реч заправо о Аци Мишићу и да од тада почиње његово пријатељство са Дражом?
http://www.politikin-zabavnik.rs/public/...chane-cevi
Александар најв. није завршио ВА. Он је са 18.година отишао у Русију и на препоруку цара Николаја, чија је жена била црногорска принцеза примљен на њихову ВА у Вилну. 1912.год. се разболео и после операције вратио се у Србију. Код куће нису хтели ни да чују да иде у рат због болести и зато што су већ мобилисана његова браћа Радован и Војислав. Али Александар, инкогнито преко зета Богдана Анђелковића, командира једне чете у 6.пуку, полази у Балкански рат. То му није сметало да постане херој и да међу првима уђе у Куманово и ослободи све таоце из затвора. Онда је примљен у коњицу и у Др. балканском рату добија чин п.поручника. У Првом св. рату био је у саставу 3.коњичког пука. После тог рата, до 25.јуна 1920.год. био је на школовању у Француској, а онда је примљен у акт. војну службу. Од 25.јуна 1920. год. био је водник 4.коњ. пука. 25. јуна 1922.год. пензионисан је у чину коњ. капетана I кл, због тешког облика реуматизма. 1. окт. 1939. год. преведен је у резерву. Од 1928. до 1930.год. Александар је управник Врњачке Бање.
Брат Радован у Првом св. рату стекао је оф. чин, али није се активирао у војној служби. На крају Првог рата био је команд. Сокобање, а касније банкарски чиновник у Народној банци. Умро је 4 дана пре повратка у земљу, логор је већ био ослобођен од савезника,- Немачка, 1945.год.
Одговори

Милославе, одгледао сам Валтер брани Сарајево, први пут у животу цео, од почетка до краја. Изузећемо сва друга питања, због једне ствари која ме занима.
Сценариста се мучио у који историјски контекст да стави филм, па је измислио неки транспорт горива за групу армије Е из Сарајева према Вишеграду. Очигледно је тај део сценарија цензурисан, јер ни редитељу није био битан.
Сља друге стране види се, међутим, да се ради о јесени 1943. године и да је сценариста доста знао , али да је цензор скрајнуо тај део приче.
Питање: Да ли знаш или ти је неко причао, на који су начин такви сценаристи упознавани са подацима који нису постојали у нашим архивама или су били под забраном за изучавање?
Питам те у контексту твог недавног открића да је тада поведен широки фронт напада четника на Немце, а који се протезао од Дрине до Сарајева.
Сценариста филма је извесни Ђорђе Преловић. Сарадник на сценарију био је и Момо Капор, али мислим да је био ангажован око динамике дијалога и слично.
Или, можда, одговор зна један млади глумац који се тада први пут појавио на филму, у минијатурној улози, а у којој је и једини пут погинуо на филму? После тога је постао највећа звезда филма са читавог Балкана, ако не и шире.
Одговори

Који је тај глумац?
Да, Капор је ангажован да дијалози изгледају ''кул'' омладини.
Јел пише на шпици ''историјски конслултанти''?
Како год, то су по правили били државни историчар, често из Института за савремену историју, који се тада мислим звао Историјски институт Савеза комуниста. Нпр. Бранко латас је био консултатнт за ''Ужичку републику''. На његову интервенцију је избачена сцена кад Дража свако јутро закоље неког чим устане, опере крваве руке, па дрмне прву љуту. Рекао им је да се не брукају, био је француски ђак, ђенералштабни официр, дипломата, и сл.
А тај догађај је наравно измишљен. Они не би ни послали ту композицију, јер су четници већ били срушили мост код Вишеграда (7. октобар), плус три моста код Мокре Горе (септембар 1943).
У јесен 1943. немачка документа бележе четничку илегалу у Сарајеву, тј. српску коју називају четничком, и вешају ДМ таоце као и у БГ, док муслимане и Хрвате сматрају својим савезницима. Дакле, у документима која имам, Немци уопште не бележе комунистичку илегалу у Сарајеву у то доба.
Одговори

Нисам одавно гледао Валтера, али ми се чини (можда гријешим)да је главна радња смјештена на сам крај рата (44-45), односно да се ради о повлачењу Шваба из Грчке.

Је ли глумац Светозар Цветковић?
Одговори

И ако је тада, опет је све измишљено.
Иначе, документовано, игрица ''Прави/лажни Валтер'', била је само у Београду, када је Гестапо покушавао да убаци лажног Валтера после хапшења мајора Жарка Тодоровића.
Комунистичког Валтера Немци уопште не помињу, док је Операција ''Валтер'' (Тодоровић) била највећа акција Гестапоа на Балкану. И Немци, иако су га ухапсили, опет нису открили ко је Валтер, тј. да је он Валтер.
Одговори

Јасно, осврнуо сам се само по сјећању на вријеме дешавања радње (измишљне) у филму.
Одговори

Морам изразити изненађење због тога што нисте одмах уочили која је највећа звезда из филмске уметности са овог простора, па и много шире.
Можда вас је збунило што своје највеће успехе није остварио као глумац. Или, можда, што је у међувремену и променио име, па и веру. Сад се зове Немања.
Какав је Твој став о ситуацији у Црној Гори? Мислим да се налазимо пред једном великом прекретницом у српској историји. Да ли је срамота што српски интелектуалци ћуте?
Одговори

Помислио сам из прве на њега, знао сам да је био сарадник на нечему, око режије, шта ли, али нисам знао да се појавио као глумац. Која је његова улога била?
Не верујем да ће бити нешто у ЦГ, такве ствари 90% уз подршку са стране, а ње нема, напротив, Запад подржава Ђукановића.
А ко да се огласи, академик Костић. Smile
Боље да ћуте, дотле је дошло.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 28 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним