[Чеда]

Шта се дешава са филмом Божидара Зечевића ''Суђење столећа''( и ''Раме уз раме'') ??

И занима ме што се тиче партизана. Да ли се могу навести примери неких њихових добрих/часних/корисних операција.Или неких добрих и часних бораца?

[Милослав Самарџић]

Од ''Суђења столећа'' прешло се на ''Генерал Михаиловић - Херој и казна''. То је завршено и објављено на РТС 2.
''Раме уз раме'' - какав је то пројект?
Не знам које би то добро дело могло бити, чак и ако се занемари да није у реду тражити добро дело у таквом покрету (ем тоталитарни, ем специјално наш непријатељ).
Часних људи је свакако било.

[Чеда]

Ухватио сам крај емисије код Оливере Милетовић, био је гост Зечевић.Жалио се да нико неће да пусти нигде Суђење Столећа, а и нисам стекао утисак да Херој и казна мења први филм из његових речи.А колико сам стигао да ухватим, филм Раме уз раме се бави срско-руским односима кроз историју.Исто и њега неће нико да пусти.

Што се тиче другог питања, нисам био прецизан довољно.
У смислу добрих и корисних дела, мислим на неко ослобађање логора, уништавање неких непријатељских јединица,барем усташких, неки чин за које има се може рећи ''свака част''.
У корпус таквих питања може спадати и нешто што се не мора сматрати добрим и корисним из нашег угла.На пример, негде где су поступили морално, негде где су показали добру војну тактичност и организованост, негде где су разбили непријатеља.Барем неки случај где су показали храброст,да су разбили,па и четничке јединице у ситуацији у којој су били слабији или тако нешто.Генерално нешто ''војнички'', па шта год спада у то.
Верујем да мора постојати изузетак који ће потврдити правило.Ако је могуће да је у ратовима 90их било часних, ако ништа бар храбрих и добрих бораца, на страни нпр АРБих, просто ми је невероватно да међу партизанима није било таквог примера.

Генерално, увек ћу више поштовати и најљућег непријатеља, који верује у оно што ради, и који је спреман да положи живот у оно у шта верује, него некога који би се речима сврстао у моје редове, а делима не.

Тако да је моје питање, да ли међу њима(наравно не мислим на обичне борце, него на неке мало познатије) има неко, коме би могла да се стегне рука и да се каже ти си био достојан противник и частан непријатељ? Поготово што се ради о Србима.
Не знам да ли сам се довољно добро изразио,али се надам да схватате,те да не морам да правим аналогију рата са нпр. фудбалом,или неким другим спортом.
Циљам на неки бар неки витешки чин.Примера ради, сукобили су се са четницима, и потом их достојно сахранили, или тако нешто.

[Милослав Самарџић]

Ух, витешки чин... Игмански четнички одред је спасао 1. пролетерску од смрзавања (''Игмански марш''), а Коча Поповић је чим су оздравили наредио да се поубијау.
Заиста не знам за такав пример. Јел имаш неку идеју?
Што се тиче борбене вредности, 1, 2. и 3. пролетерска дивизија имале су високу борбену вредност док их Немци нису десетковали у Операцији ''Шварц''. Мајор Баћовић их је хвалио у том смислу и то сам објавио у Дражи 2 великом.
На западу је такође било добрих бригада и на прву лопту, на микро плану, може се рећи да су чувале народ од усташа, али у ствари тај покрет је допринео великом страдању народа од усташа...

[Милослав Самарџић]

Када је била та емисија код Оливере? Да нема негде да се види?
Овај филм мења онај јер је продуцент тако одлучио, и тако наравно пише у уговору.

[luka.luke 1]

Одговор за Чеду, уколико може задовољити његово питање. Додуше ради о поратном периоду, и о појединцима

О овом примјеру сам већ писао.
Послије разбијања партизана на Сутјесци 1943, негдје на подручију Рогоја (превој између Трнова и Фоче) четници су заробили четири партизана, крајишка Србина . Глади, изнемогли, изгубљени данима су врљали по шумама. Практично су их спасили од смрти. Довели су их на Луке, Требевић (четничка база). Нису их малтретирали, ни затварали, ишли су заједно на казан са четницима. Кад су се опоравили пустили су их да иду куда хоће. Тројица су отишли паризанима, а један је остао у четницима. Извјесни Марић, не знам му име. Само знам да је био храбар и добар борац. Дуго се послије рата крио на Требевићко-Јахоринском платоу. Шта је било са њим не зна се, по неким мојим сазнањима ликвидиран је са групом Петра Лучића 1947. Један од оне тројице што су се вратили у партизане је био извесни Шпиран Јокић, вјећник ЗАВНОБиХ-а, партизански народни херој, други је био неки Козомара не сјећам се имена, као ни трећем. Занимаљиво је, када су мог дједа удбашке власти протјерале у Крајину '47, у Шипово, (без пресуде, отприлике као неподобног по околину и сумње да помаже "банду", тај га је Шпиран Јокић препознао. Био је на некој високој функцији и помагао је дједу тамо, отприлике у знак захвалности, јер су се четници према њима коректно односили.

Други примјер десио се приликом једног хапшења мог дједа (хапшен је више пута). Партизан-ознаш Душан Међо(вић) је хтио убити дједа одмах пред кућом и дјецом, репетирао је пушку, опсовао му и пуцао. Други партизан-ознаш Нина Голијанин је ударио по пушци и спријечио Д. Међа да убије дједа, рекавши да дјед не заслужује да га убију. Одвели су га у затвор.

[Чеда]

Ух, витешки чин... Игмански четнички одред је спасао 1. пролетерску од смрзавања (''Игмански марш''), а Коча Поповић је чим су оздравили наредио да се поубијау.
Заиста не знам за такав пример. Јел имаш неку идеју?
Што се тиче борбене вредности, 1, 2. и 3. пролетерска дивизија имале су високу борбену вредност док их Немци нису десетковали у Операцији ''Шварц''. Мајор Баћовић их је хвалио у том смислу и то сам објавио у Дражи 2 великом.
На западу је такође било добрих бригада и на прву лопту, на микро плану, може се рећи да су чувале народ од усташа, али у ствари тај покрет је допринео великом страдању народа од усташа...

Немам никакву идеју, осим претпоставке да мора постојати неки такав пример.Зато и питам овакво питање, јер сам нисам успео да нађем ништа слично.Кад сте споменули вашу књигу, занима ме има ли икакве разлике између едиције великих и оне едиције од 16 малих књига, осим у формату?

Када је била та емисија код Оливере? Да нема негде да се види?
Овај филм мења онај јер је продуцент тако одлучио, и тако наравно пише у уговору.

Прошле недеље чини ми се.А с обзиром како време лети можда и пре 2 недеље.Сумњам да има где да се види, ретко која њена емисија има на јутубу, нити видим начин на који бих могао да је контактирам.

Лука, хвала пуно, на такве примере сам и мислио.Па ако имате још неке можете ми послати у приватној поруци.И што се тиче обичних бораца, и познатијих.

[luka.luke 1]

Ријетки су примјери. За сада се не могу сјетити више ничега сличног.

[Милослав Самарџић]

занима ме има ли икакве разлике између едиције великих и оне едиције од 16 малих књига, осим у формату?

Нема.

[Вукашин Петковић]

У прошлом броју Политикиног забавника, изашао је чланак о синовима војводе Мишића, где је наведено да се након балканских ратова Радован Мишић враћа на курс у 43. класу, Војне академије. Зар није реч заправо о Аци Мишићу и да од тада почиње његово пријатељство са Дражом?
http://www.politikin-zabavnik.rs/public/...chane-cevi

[Милослав Самарџић]

Ја бих рекао да јесте.

[Милослав Самарџић]

Није Александар био управник Врањске, већ Врњачке бање. И наравно није стрељан децембра 1941.

[Зоран Недељковић]

У прошлом броју Политикиног забавника, изашао је чланак о синовима војводе Мишића, где је наведено да се након балканских ратова Радован Мишић враћа на курс у 43. класу, Војне академије. Зар није реч заправо о Аци Мишићу и да од тада почиње његово пријатељство са Дражом?
http://www.politikin-zabavnik.rs/public/...chane-cevi

Александар најв. није завршио ВА. Он је са 18.година отишао у Русију и на препоруку цара Николаја, чија је жена била црногорска принцеза примљен на њихову ВА у Вилну. 1912.год. се разболео и после операције вратио се у Србију. Код куће нису хтели ни да чују да иде у рат због болести и зато што су већ мобилисана његова браћа Радован и Војислав. Али Александар, инкогнито преко зета Богдана Анђелковића, командира једне чете у 6.пуку, полази у Балкански рат. То му није сметало да постане херој и да међу првима уђе у Куманово и ослободи све таоце из затвора. Онда је примљен у коњицу и у Др. балканском рату добија чин п.поручника. У Првом св. рату био је у саставу 3.коњичког пука. После тог рата, до 25.јуна 1920.год. био је на школовању у Француској, а онда је примљен у акт. војну службу. Од 25.јуна 1920. год. био је водник 4.коњ. пука. 25. јуна 1922.год. пензионисан је у чину коњ. капетана I кл, због тешког облика реуматизма. 1. окт. 1939. год. преведен је у резерву. Од 1928. до 1930.год. Александар је управник Врњачке Бање.
Брат Радован у Првом св. рату стекао је оф. чин, али није се активирао у војној служби. На крају Првог рата био је команд. Сокобање, а касније банкарски чиновник у Народној банци. Умро је 4 дана пре повратка у земљу, логор је већ био ослобођен од савезника,- Немачка, 1945.год.

[Бенито]

Милославе, одгледао сам Валтер брани Сарајево, први пут у животу цео, од почетка до краја. Изузећемо сва друга питања, због једне ствари која ме занима.
Сценариста се мучио у који историјски контекст да стави филм, па је измислио неки транспорт горива за групу армије Е из Сарајева према Вишеграду. Очигледно је тај део сценарија цензурисан, јер ни редитељу није био битан.
Сља друге стране види се, међутим, да се ради о јесени 1943. године и да је сценариста доста знао , али да је цензор скрајнуо тај део приче.
Питање: Да ли знаш или ти је неко причао, на који су начин такви сценаристи упознавани са подацима који нису постојали у нашим архивама или су били под забраном за изучавање?
Питам те у контексту твог недавног открића да је тада поведен широки фронт напада четника на Немце, а који се протезао од Дрине до Сарајева.
Сценариста филма је извесни Ђорђе Преловић. Сарадник на сценарију био је и Момо Капор, али мислим да је био ангажован око динамике дијалога и слично.
Или, можда, одговор зна један млади глумац који се тада први пут појавио на филму, у минијатурној улози, а у којој је и једини пут погинуо на филму? После тога је постао највећа звезда филма са читавог Балкана, ако не и шире.