Da li ti znaš da je Vinston Čerčil vanbračni sin srpskog kralja Milana Obrenovića? A onda mu taj Randolf dođe unuk. Sve ti je to Milanova posthumna osveta Karađorđevićima za oduzimanje trona dinastiji Obrenović...
[/quote]
Надам се да се зезаш..? То је чиста глупост
[/quote]
Da li se ja zezam ili ne, to je moja stvar. Nemoj tako da mi se obraćaš. I ja mogu da kažem da su tvoji komentari glupi, ali neću.
Postoje teoretske šanse da jeste. Te 1873. godine kada je Čerčil začet, Milan je imao 19 godina i već je bio knez Srbije. Gde je sve putovao Milan te godine?
Da li je tačno da je Voja Tankosić šamarao mladog Čerčila u Beogradu? Ako jeste, zašto se mladi novinar našao u Beogradu? Zašto je Čerčil svog sina poslao baš u Jugoslaviju? Otkud ta čudna i perverzna vezanost za Srbe i njihovu državu?
Ja nemam konkretne dokaze da mu je Milan otac, a ti nemaš da nije. Evo šta predlažem. Milan je sahranjen u Krušedolu, Vinston negde po Engleskama. Možemo da predložimo uzimanje uzoraka za DNK analizu.
(23-09-2015, 07:52 PM)Милослав Самарџић Пише: (23-09-2015, 07:42 AM)Vlad Alekš Пише: Samardžiću, Romanija i ja nismo istoričari. Mi se ne bavimo dokumentima. Mi kao obični ljudi neistoričari samo čitamo između redova.
Koliko ja znam, dva ključna oficira u puču su bili Borivoje Mirković i Dušan Simović. Bora Mirković mi je jako sumnjiv, on je valjda još u toku rata postao engleski oficir. A Simović je podržao partizane, nakon rata se vratio u Beograd, dobio je dobru penzijicu, i zamisli ovo - uselio se u stan našeg najpoznatijeg reditelja Aleksandra Saše Petrovića. Jedino civilno lice koje je učestvovalo u puču je Radoje Knežević. On je bio član glavnog odbora Demokratske stranke, i najverovatnije mason. Naslućaj mi veli da su sva trojica bili jako bliski Englezima i njihovim obaveštajnim službama.
Одговорио ти је Шико. Само да додам да је Мирковић још од првих месеци у емиграцији био у сукобу са Енглезима. На крају су га отписали због тога што безусловно подржава Дражу. То на крају је 1942. године.
Мирковић је свакако био у контакту са западним официрима и агентима, као и Дража рецимо. У ствари и са западним и са совјетским. То им је било у опису посла.
Симовић такође. То што се вратио у БГ је сасвим друга прича. Не знам дал сам објавио у Разговорима 1, чини ми се да јесам, шта је рекла равногорка Жана Ристић, о разговору са њим, после рата у Београду... Из тог разговора се види да је био чист. Ни против Драже на суду практично ништа није рекао.
Дакле, они дефинитивно нису били енглески плаћеници, нити су извели пуч због Енглеза (из идеализма, или ма чега), већ зато што су сматрали да је српски народ угрожен.
Po meni je taj puč jedna od najvećih nesreća u istoriji srpskog naroda. Tada smo sačuvali svoju dušu, ali smo izgubili sve ostalo.
Naglašavaš da je Simović bio čist. Zašto se onda vratio u Jugoslaviju? Zašto se uselio u tuđi stan? Samo da te podsetim, u pitanju je stan koji je pripadao porodici pokojnog reditelja Saše Petrovića. Otprilike znam i lokaciju - Nemanjina ulica, preko puta današnje Narodne banke. Ako se uselio u tuđi stan, zašto ne bi primao novac od Engleza i bio strani plaćenik?
