Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(23-09-2015, 07:42 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-09-2015, 07:02 PM)Милослав Самарџић Пише:  Енглези сигурно нису имали никакав утицај на извођење пуча.
Видећеш то ако покушаш да нађеш барем један документ.

Samardžiću, Romanija i ja nismo istoričari. Mi se ne bavimo dokumentima. Mi kao obični ljudi neistoričari samo čitamo između redova.

Говори у своје име Креза Креза
Одговори

(23-09-2015, 07:53 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-09-2015, 07:41 PM)Chicot Пише:  
(23-09-2015, 07:42 AM)Vlad Alekš Пише:  Da li ti znaš da je Vinston Čerčil vanbračni sin srpskog kralja Milana Obrenovića? A onda mu taj Randolf dođe unuk. Sve ti je to Milanova posthumna osveta Karađorđevićima za oduzimanje trona dinastiji Obrenović...
Надам се да се зезаш..? То је чиста глупост
Миломир Марић каже да није. Прецизније речено, објавио је у ''Дуги'' својевремено новооткривена писма Черчилове мајке. Приватна преписка. Ту се она хвали везом са краљем Миланом, назива га ''балканским пастувом''.
Ma јок, то је "истраживала" наша књижевница за потребе романа..
Врло неутемељена тврдња која се наводно заснива на мемоарима Черчилове мајке које нико није видео
Одговори

Ponovo sam bacio pogled na Sećanja iz rata od Vučkovića.
On sukob naziva bratoubilačkim ratom, za izbijanje krivi ljude na obe strane.
Da li je kasnije u razgovorima promenio mišljenje ili je jednostavno ton knjige previše pomirljiv?
Одговори

(23-09-2015, 07:41 PM)Chicot Пише:  Јовановића је примао новац од Енглеза.

Грешка, Гавриловићева, тачније, Тупањанин је био близак енглеским службама. И Бирчанин
Одговори

Danas sam bio u Komiriću kod Osečine i kod škole sam video dva spomenika podignuta od strane subnora 2006. Jedan je partizanu, a jedan pripadniku jugoslovenske vojske (tim rečima doslovce).
Da li neko zna nešto o tome i kako to da je subnor upotrebio pravu terminologiju?
Одговори

(23-09-2015, 09:03 PM)DIDzM Пише:  Danas sam bio u Komiriću kod Osečine i kod škole sam video dva spomenika podignuta od strane subnora 2006. Jedan je partizanu, a jedan pripadniku jugoslovenske vojske (tim rečima doslovce).
Da li neko zna nešto o tome i kako to da je subnor upotrebio pravu terminologiju?

Вероватно је реч о некоме ко је погинуо у Априлском рату. Они "признају" Југословенску војску само до 18. априла 1941. год.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(23-09-2015, 08:59 PM)DIDzM Пише:  Ponovo sam bacio pogled na Sećanja iz rata od Vučkovića.
On sukob naziva bratoubilačkim ratom, za izbijanje krivi ljude na obe strane.
Da li je kasnije u razgovorima promenio mišljenje ili je jednostavno ton knjige previše pomirljiv?
Није променио мишљење, то јест остао је при ономе што је записао, али мени се чини да у књизи ипак не изједначава једне и друге.
Одговори

(23-09-2015, 09:23 PM)Николај Пише:  
(23-09-2015, 09:03 PM)DIDzM Пише:  Danas sam bio u Komiriću kod Osečine i kod škole sam video dva spomenika podignuta od strane subnora 2006. Jedan je partizanu, a jedan pripadniku jugoslovenske vojske (tim rečima doslovce).
Da li neko zna nešto o tome i kako to da je subnor upotrebio pravu terminologiju?

Вероватно је реч о некоме ко је погинуо у Априлском рату. Они "признају" Југословенску војску само до 18. априла 1941. год.

I to je veliki napredak za njih. Oni su kraljevinu Jugoslaviju smatrali trulom versajskom tvorevinom velikosrpske buržoazije.

(23-09-2015, 08:08 PM)Романија Пише:  
(23-09-2015, 07:42 AM)Vlad Alekš Пише:  
(22-09-2015, 07:02 PM)Милослав Самарџић Пише:  Енглези сигурно нису имали никакав утицај на извођење пуча.
Видећеш то ако покушаш да нађеш барем један документ.

Samardžiću, Romanija i ja nismo istoričari. Mi se ne bavimo dokumentima. Mi kao obični ljudi neistoričari samo čitamo između redova.

Говори у своје име Креза Креза

Izvinjavam se. Nisam znao da si istoričar. Ne deluješ mi tako.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(24-09-2015, 12:56 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-09-2015, 08:59 PM)DIDzM Пише:  Ponovo sam bacio pogled na Sećanja iz rata od Vučkovića.
On sukob naziva bratoubilačkim ratom, za izbijanje krivi ljude na obe strane.
Da li je kasnije u razgovorima promenio mišljenje ili je jednostavno ton knjige previše pomirljiv?
Није променио мишљење, то јест остао је при ономе што је записао, али мени се чини да у књизи ипак не изједначава једне и друге.

Građanski rat u okupiranoj kraljevini Jugoslaviji jeste bio bratoubilački. A evo objasniću i zašto. To je bio kompleksni građanski rat u samom srpskom narodu. Polazim od pretpostavke da su u tadašnjoj Jugoslaviji živeli samo Srbi i Slovenci, budući da su sve današnje slovenske nacije na prostorima tadašnje Jugoslavije nastale od srpskog naroda. Genocid u NDH bio je osveta pohrvaćenih Srba nad pravoslavnim Srbima. Isto važi i za poturčene Srbe. Sukob između partizana i svih drugih Srba bio je sukob između revolucionarnih i kontrarevolucionarnih Srba, respektivno. Sukob između ljotićevaca i svih drugih Srba bio je sukob između prookupatorskih i antiokupatorskih Srba, respektivno. Osim ovih ideološko-"nacionalno"-religijsko-kulturoloških sukoba, imali smo i regionalne sukobe, na primer sukob između nekih prečanskih Srba i svih ostalih Srba. U tu grupu spada i sukob u Crnoj Gori. Verovatno i sukob na liniji selo-grad spada u ovu vrstu sukoba. Pa zatim, ono što je Živko Topalović izvrsno primetio, imali smo i generacijski sukob - neka srpska omladina protiv svih ostalih Srba. Naime, svaka mladost je revolucionarna, dočim su zrelo doba i starost konzervativni. Situacija se komplikuje i u antinemačkom korpusu, jer je sigurno bilo nekih Srba koji su bili za Engleze, drugi za Francuze, a treći za Ruse. I ja bih na kraju dodao još jedan nepomenuti sukob, a to je sukob "emancipovanih" srpskih žena protiv svih ostalih "neemancipovanih" Srba. Verovatno postoje još neki sukobi, ali mislim da je ovo šta sam nabrojao već dovoljno da čovek poludi.

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори


Da li ti znaš da je Vinston Čerčil vanbračni sin srpskog kralja Milana Obrenovića? A onda mu taj Randolf dođe unuk. Sve ti je to Milanova posthumna osveta Karađorđevićima za oduzimanje trona dinastiji Obrenović...
[/quote]
Надам се да се зезаш..? То је чиста глупост
[/quote]

Da li se ja zezam ili ne, to je moja stvar. Nemoj tako da mi se obraćaš. I ja mogu da kažem da su tvoji komentari glupi, ali neću.
Postoje teoretske šanse da jeste. Te 1873. godine kada je Čerčil začet, Milan je imao 19 godina i već je bio knez Srbije. Gde je sve putovao Milan te godine?
Da li je tačno da je Voja Tankosić šamarao mladog Čerčila u Beogradu? Ako jeste, zašto se mladi novinar našao u Beogradu? Zašto je Čerčil svog sina poslao baš u Jugoslaviju? Otkud ta čudna i perverzna vezanost za Srbe i njihovu državu?
Ja nemam konkretne dokaze da mu je Milan otac, a ti nemaš da nije. Evo šta predlažem. Milan je sahranjen u Krušedolu, Vinston negde po Engleskama. Možemo da predložimo uzimanje uzoraka za DNK analizu.

(23-09-2015, 07:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-09-2015, 07:42 AM)Vlad Alekš Пише:  Samardžiću, Romanija i ja nismo istoričari. Mi se ne bavimo dokumentima. Mi kao obični ljudi neistoričari samo čitamo između redova.
Koliko ja znam, dva ključna oficira u puču su bili Borivoje Mirković i Dušan Simović. Bora Mirković mi je jako sumnjiv, on je valjda još u toku rata postao engleski oficir. A Simović je podržao partizane, nakon rata se vratio u Beograd, dobio je dobru penzijicu, i zamisli ovo - uselio se u stan našeg najpoznatijeg reditelja Aleksandra Saše Petrovića. Jedino civilno lice koje je učestvovalo u puču je Radoje Knežević. On je bio član glavnog odbora Demokratske stranke, i najverovatnije mason. Naslućaj mi veli da su sva trojica bili jako bliski Englezima i njihovim obaveštajnim službama.
Одговорио ти је Шико. Само да додам да је Мирковић још од првих месеци у емиграцији био у сукобу са Енглезима. На крају су га отписали због тога што безусловно подржава Дражу. То на крају је 1942. године.
Мирковић је свакако био у контакту са западним официрима и агентима, као и Дража рецимо. У ствари и са западним и са совјетским. То им је било у опису посла.
Симовић такође. То што се вратио у БГ је сасвим друга прича. Не знам дал сам објавио у Разговорима 1, чини ми се да јесам, шта је рекла равногорка Жана Ристић, о разговору са њим, после рата у Београду... Из тог разговора се види да је био чист. Ни против Драже на суду практично ништа није рекао.
Дакле, они дефинитивно нису били енглески плаћеници, нити су извели пуч због Енглеза (из идеализма, или ма чега), већ зато што су сматрали да је српски народ угрожен.

Po meni je taj puč jedna od najvećih nesreća u istoriji srpskog naroda. Tada smo sačuvali svoju dušu, ali smo izgubili sve ostalo.
Naglašavaš da je Simović bio čist. Zašto se onda vratio u Jugoslaviju? Zašto se uselio u tuđi stan? Samo da te podsetim, u pitanju je stan koji je pripadao porodici pokojnog reditelja Saše Petrovića. Otprilike znam i lokaciju - Nemanjina ulica, preko puta današnje Narodne banke. Ako se uselio u tuđi stan, zašto ne bi primao novac od Engleza i bio strani plaćenik?

Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Одговори

(23-09-2015, 09:23 PM)Николај Пише:  
(23-09-2015, 09:03 PM)DIDzM Пише:  Danas sam bio u Komiriću kod Osečine i kod škole sam video dva spomenika podignuta od strane subnora 2006. Jedan je partizanu, a jedan pripadniku jugoslovenske vojske (tim rečima doslovce).
Da li neko zna nešto o tome i kako to da je subnor upotrebio pravu terminologiju?

Вероватно је реч о некоме ко је погинуо у Априлском рату. Они "признају" Југословенску војску само до 18. априла 1941. год.

Љубомир-Љуба Муцић
Борац Војске Југославије
стрељан-1944 године
С.У.Б.Н.О.Р Осечина 2006.

Недостаје Краљевине али и ово, од кога је доста је.
Када сам фотографисао човек у дворишту школе ми је рекао да нисам једини који се чудио...
Одговори

Или је неки њихов, јер су они "НОВЈ" после преименовали у Југословенска армија, или је неко ко је заробљен у априлу 1941. па стрељан у неком немачком логору. Да Субнор подигне споменик четнику, то тешко да ћемо да дочекамо.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(25-09-2015, 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  Da li se ja zezam ili ne, to je moja stvar. Nemoj tako da mi se obraćaš. I ja mogu da kažem da su tvoji komentari glupi, ali neću.

Ниси добро разумео. Не кажем ја да ти причаш глупости - тај чланак који препричаваш је глупост. Врло сам добронамеран.

(25-09-2015, 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  Postoje teoretske šanse da jeste. Te 1873. godine kada je Čerčil začet, Milan je imao 19 godina i već je bio knez Srbije. Gde je sve putovao Milan te godine?
Da li je tačno da je Voja Tankosić šamarao mladog Čerčila u Beogradu? Ako jeste, zašto se mladi novinar našao u Beogradu?

Ма какве везе има једно са другим, што си навео?
Шта то доказује? Ништа.
Имаш "аргумент" који отвара "теоријску шансу" да је један иначе мало вероватан и тешко проверљив догађај чињеничан - прогласиш га истинитим док се не докаже супротно. То је деретићевска матра, а не наука.
Основни принципи историјске науке, и логике уопште налажу супротан процес - прво треба доказ, да би се уопште разматрало као могућа истина. Терет доказивања је на ономе ко нешто тврди.

Иначе, Черчил је рођен крајем 1874, вероватно није ни пролазио кроз Србију у време "шамарања". Да не причам да "војвода" тада није био Војвода, ни близу

Да закључим - не мислим да се препуцавам са тобом о овоме, покушавам да ти објасним да не би требало да узимаш којекакве сензационалистичке чланке за озбиљно. Цела прича је пуна нелогичности, мањкавости и на граници је са фантазијом.

(25-09-2015, 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  Zašto je Čerčil svog sina poslao baš u Jugoslaviju? Otkud ta čudna i perverzna vezanost za Srbe i njihovu državu?
Ja nemam konkretne dokaze da mu je Milan otac, a ti nemaš da nije.
Ништа код њега није чудно, он је хладни прагматичар. Напротив, уопште није везан за Србију и Србе - сина је послао Хрвату Smile


(25-09-2015, 07:39 AM)Vlad Alekš Пише:  Ako se uselio u tuđi stan, zašto ne bi primao novac od Engleza i bio strani plaćenik?
Зато што нема доказа да јесте.
Одговори

Негде сам прочитао да је Симовић предлагао Титу (наравно, не директно) 1944. год. да га постави за команданта Оперативне групе дивизија која ће освајати Србију, али му овај није веровао па је поставио Дапчевића. Не знам да ли је то тачно, али ако јесте, не би ме чудило.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 7 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним