[Романија]

Да ли сте писали критику за Историју равногорског покрета?

[Милослав Самарџић]

Да ли сте писали критику за Историју равногорског покрета?

Јесам, веома је опширна, можда 50 страна, за књигу под радним насловом ''Зашто историја касни''. Ту су критике 20-так књига које по мом мишљењу на неки начин искривљују догађаје. Нпр. роман ''Лагум'', онда ''Филозофија паланке'', затим докторска дисертација Николаса Бредшоа алијас Џона Крипса, итд.

[ватхра]

Јесам, веома је опширна, можда 50 страна, за књигу под радним насловом ''Зашто историја касни''. Ту су критике 20-так књига које по мом мишљењу на неки начин искривљују догађаје. Нпр. роман ''Лагум'', онда ''Филозофија паланке'', затим докторска дисертација Николаса Бредшоа алијас Џона Крипса, итд.

Шта сте читали од Брешоа?
Да ли је то чланак из књиге постављен на Знацима без фуснота?
Или тај исти чланак у књизи где имају и фусноте?
Или сте читали његову целу докторску дисертацију, која је знатно обимнија?

И да ли сте читали друге радове о Британској обавештајној служби, попут Хинслијеве Историје, или Бенетове књиге о Ултри?

Документе о немачком и британском декриптовању знам да нисте гледали.

Пошто претпостављам да је одговор да у само првој тачци, не знам на основу чега сте дошли до свог закључка?

[Милослав Самарџић]

Нисам читао то на Знацима. Из његове дисертације један мој сарадник из Америке превео је најважније делове и на основу тога сам написао критику.
Читао сам само делове тих других радова. Моја поменута критика не заснива се на томе, већ на поређењу оног што Крипс наводи (извештаји те британске службе) са оним што се стварно дешавало (на те теме). Практично сваки догађај се одиграо другачије него што пише у том депешама.

[Бенито]

Биљана Србљановић је Недељнику дала један дужи биографски интервју. Том приликом осврнула се и на време проведено у Погледима и на сарадњу са Милославом Самарџићем.

[Вукашин Петковић]

Милославе, знаш ли нешто више о тестаменту краља Петра из 1943. године, по коме је за случај формирања намесништва, одређено да први намесник буде краљица Марија, а у случају да она није у стању да врши ту функцију, као њена замена одређен је ђенерал Дража?

[Перун]

Помаже Бог браћо.
Господине Самарџићу једно питање за Вас.Да ли сте наишли на нека немачка документа о предаји заробљених партизана Немцима који су стрељани у Крушику код Ваљева 41.?Мој прадеда је био међу њима.Присилно је мобилисан,заробљен од Рачићевих у селу Каран код Ужица.Касније их је Шкава предао(продао) Немцима.Код себе имам књигу о овом догађају ,,Трагом издаје" Познановић,Раонић,Радојчић али је пуна комунистичких измишљотина и не могу је сматрати валидном.Читао сам и документа о овоме догађају са суђења Ђенералу кад ја Шкава био (лажни)сведок(побегао са сином у заробљеништво???).Дража је на крају окривљен због овог догађаја иако се јасно види да није имао везе са предајом партизана Немцима.

[Милослав Самарџић]

Бог помого!
То је отприлике тако било, само што Шкава није отеран у заробљеништво, већ је отишао да ради у Немачку са сином, како би се склонио од четника. Наиме пошто је продао те партизане - била је расписана уцена - хтео је још више пара, па и Дражу да преда. Он и онај други Пећанчев војвода одвели су Немце до Струганика, у Операцији ''Михаиловић'', 6. децембра 1941.
Шкави је те партизане предао мајор Мишић, јер није могао да их храни у Планиници. Само што их наравно није предао да би их ови продали, предао их је као ратне заробљенике ида се тако и поступа.

[Перун]

Бог помого!
То је отприлике тако било, само што Шкава није отеран у заробљеништво, већ је отишао да ради у Немачку са сином, како би се склонио од четника. Наиме пошто је продао те партизане - била је расписана уцена - хтео је још више пара, па и Дражу да преда. Он и онај други Пећанчев војвода одвели су Немце до Струганика, у Операцији ''Михаиловић'', 6. децембра 1941.
Шкави је те партизане предао мајор Мишић, јер није могао да их храни у Планиници. Само што их наравно није предао да би их ови продали, предао их је као ратне заробљенике ида се тако и поступа.

Тај други је Тешановић уколико се добро сећам.Шкава је касније стављен под слово ,,З".На суђењу је изјавио да је разлог стављања под слово ,,З" неких 70кг дувана(муниције) који је тражио за своје војнике.Касније је и њему суђено у Ваљеву и стрељан је.Жао ми је ових партизана јер су то углавном били сељаци из околине Ужица који су присилно мобилисани за битку на Трешњици.Да су околности биле другачије вероватно би прешли на страну четника после заробљавања.

[Брада]

Нека и нашега Миле напокон на интернету. Жив је здрав је фала богу. Изгледа да Теша чита сугестије, тако је напокон позвао Самарџића. Теша је танак с питањима Милету ал нема везе.

[Милош Шарац]

Господине Самарџићу имам молбу за вас!Треба ми ова слика потпоручника Богдана Пановића,заменика команданта 2.Жичке бригаде у бољој разолуцији.Моного би ми значило да је овде поставите .Слику сте објавили у Албуму 3 на страни 110.Био бих вам веома захвалан !Поздрав

[Брада]

pic upload

Можете ли дати анализу ове мапе, дали је тачан распоред наведених јединица за тај временски период?
Како ви стојите са мапирањем, прије свега територија које су контролисали четници, покрета, битака и сл.?

[Милослав Самарџић]

Описао сам прецизно покрете свих ових јединица тада.
4. група је од 4. до 22. јула непрекидно гонила 21, 24. и 25. дивизију од Бруса до надомак Врања. Оне су тада прешле на Косово, а 4. група је била у Топлици и Јабланици до краја јула. Група је имала 8.000 четника на том правцу. Ове три и још две партизанске дивизије на југу око 10.000.
На мапи нема друге велике формације, Расинско-топличке групе корпуса. Она је ишла такође на југ, а остала је и првих дана августа. Имала је 3.000.
Такође нема Јужноморавске групе, са још око 3.000, била је и остала на југу.
Нема, 2. косовског корпуса, са око 1.500, који је неко време био са РТГ, па се вратио на Космет.
Затим у долини Лима нема 2. јуришног корпуса, 6.000 четника тада.
А на Златибору нема Златиборског, који се тукао са 37. партизанском муслимансом дивизијом.
Тамо где је 23. дивизија, 1.500 партизана, нема 8. групе јуришних корпуса, од десетак хиљада четника.
Итд. Углавном, ова мапа је комунистичка пропаганда.

[Бенито]

Можда сам то већ питао, али није згорег поновити. Какво је твоје мишљење, зашто се у послератној јавности увек више причало о стрељању које су Немци извршили у Краљеву и поготово Крагујевцу, него о ономе које су радили по Мачви и Јадру у исто време и са већим бројем побијених?