Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

(05-01-2017, 02:29 AM)мунгос Пише:  Да је Карађорђе побио 100 000 Турака, онда би и Стамбол био српски а сам Карађорђије би био Римски цар.Креза

Имаш ли ти представу уопште колико је трајао тај устанак. Само на Мишару, према аустријским проценама, погинуло је 3.000 Турака, на Чегру најмање дупло толико, неколико битака су заједно водили Срби и руска војска. На 2-3 километра од моје куће у селу, побијено је 400 Турака за једно вече. Или си можда и ту проблематику дубоко проучио, читајући једну књигу.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Имаш ли ти представу... Немам.Креза
Устанак колко год да је трајао, нијесу сваки дан за тије скоро 9 година били косовски бојеви до задњега.

Колко онда по вашем рачуну је побијено Турака у аустријским продорима у оно што ће пар година касније постати Србија? Сваки пут по бар пола милиона? Још кад се узме у обзир да су у аустријским војскама Срби чинили половину војске, да су те војске биле наоружане до зуба за своје вријеме (за разлику од устаника 1804-), да су се те војске тукле са далеко јачим снагама него устаници касније итд.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

(06-01-2017, 12:41 AM)мунгос Пише:  Имаш ли ти представу... Немам.Креза
Устанак колко год да је трајао, нијесу сваки дан за тије скоро 9 година били косовски бојеви до задњега.

Колко онда по вашем рачуну је побијено Турака у аустријским продорима у оно што ће пар година касније постати Србија? Сваки пут по бар пола милиона? Још кад се узме у обзир да су у аустријским војскама Срби чинили половину војске, да су те војске биле наоружане до зуба за своје вријеме (за разлику од устаника 1804-), да су се те војске тукле са далеко јачим снагама него устаници касније итд.

Приликом Друге опсаде Беча број турских губитака процењује се на између 30 и 50 хиљада. У Другој бици код Мохача турски губитци процењују се на 10 хиљада (губици Аустрије на другој страни износили су око 600 мртвих). У бици код Сенте турски губици износили су око 25 хиљада, аустријски "свега" 429 мртвих. Значи, видимо по овоме да су турски губици увек далеко већи у односу на противника, а узрок је у пре свега у томе да су турске војске биле веће, недисциплинованије и углавном од Друге опсаде Беча слабије вођене у односу на противника.
Одговори

Мир Божији, Христос се роди. Главни разлог је што су Турци углавном нападали на добро брањена утврђења. У оваквим случајевима нападач скоро увек претрпи веће губитке. Поготову напад на Беч који је опасан кулама и зидинама.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Ваистину се роди!
Ја мислим да је главни разлог што су то аустријски извори. Да су турски, било би 400 мртвих Турака и 25.000 Аустријанаца...
Одговори

Христос се роди!
Који у рангу је био Дража на Нижој школи Војне академије?
Одговори

Чини ми се четврти.
Одговори

(05-01-2017, 12:00 PM)Мргуд Пише:  100.000 нама делује велика цифра али с обзиром на величину Отоманског царства та цифра је уствари мизерна. Е сад оно што је добро у тој књизи је да је он обрадио све битке и сукобе и чак изнео и табелу страдалих. Та књига ми је тренутно код једног пријатеља али чим је добијем назад погледаћу ово.

Проверио сам, фељтон у "Новостима" се звао "Карађорђе - вештина ратовања". У последњем, 29. наставку се даје та табела. Укупно је погинуло 103.557 Турака и 38.807 Срба у 108 великих бојева. Наводи се тачно по ратним годинама колико је погинуло и једних и других.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(07-01-2017, 01:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ваистину се роди!
Ја мислим да је главни разлог што су то аустријски извори. Да су турски, било би 400 мртвих Турака и 25.000 Аустријанаца...

Није баш тако. Извори су ок. Ради се томе да су то битке у којима су Турцима задати велики губици (нпр. битка код Сенте где је турска војска кренула напред преко реке па је аустријска војска срушила мост и тако нанела огромне губитке Турцима, којих се доста и подавило). Ја сам навео податке само са те битке, чисто да људи виде да та цифра од 100.000 није баук. Наравно, тачно је да је Турака доста страдало јер су јуришали на утврђења. Управо то је разлог и њиховог високог броја страдалих у периоду 1804-1813. Срби су се углавном добро утврдили (Делиград се држао два месеца после пада Београда) а Турци су морали да нападају утврђења и шанчеве.
Одговори

Ипак потребни су јаки докази кад се виде такве огромне разлике.
Одговори

Шта би на крају, да ли је Милосављевић Черчил преживео рат или није?
Одговори

(08-01-2017, 04:56 PM)Бенито Пише:  Шта би на крају, да ли је Милосављевић Черчил преживео рат или није?
његови рођаци ми рекоше да јесте.
Одговори

Извини што се мешам и попујем, али он би био идеалан извор за многе детаље.
Да ли се, бар, тачно зна, да ли се вратио из Босанске Голготе, па после емигрирао или се није ни враћао из Босне?
Одговори

(12-01-2017, 03:53 PM)Бенито Пише:  Извини што се мешам и попујем, али он би био идеалан извор за многе детаље.
Да ли се, бар, тачно зна, да ли се вратио из Босанске Голготе, па после емигрирао или се није ни враћао из Босне?
Не сећам се. Враћао се једном много година после рата, из емиграције.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 15 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним