О Ваљевској Грачаници
Покушаћу што краће јер је прича више-мање испричана безброј пута.
Још је шабачко-ваљевски Епископ Јован Велимировић у време комунизма, а касније и један од његових наследника, Епископ Лаврентије, договорио са државом да се гради брана а да се у замену за Грачаницу изгради нова црква. Држава је тако свој део договора испоштовала и изградила нови објекат. У време када је настао договор Ваљевска Грачаница је пропадала и решење које је пистигнуто је било најбоље могуће за СПЦ као и за вернике. Ради се о договору који је стар више од 50 година.
Последњих година, сведоци смо да се јављају разно-разни ликови, тобож заштитници православља (које изгледа чувају Цркву од себе самих - болесно), као што су самозвани монах-немонах Антоније илити Драган Давидовић као и многи другу где предњаче марковити окупљени око секте бившег Епископа Артемија а сада Марка Радосављевића. Управо ови потоњи, марковити, су и нахушкали Давидовића да тобож брани црвку од потапања. Они су на друштвеним мрежама и на својим сајтовима чутљву ствар мајоризовали без потребев
Разуме се, жалосно је што се у 21. веку није заштитила средњовековна црква и то је углавном питање на које власт треба да да одговоре. Са друге стране, управо ова и прошла власт праве спин вести о свему што се дешава рањавајући већ рањено Тело-Цркву.
Драган Давидовић је већ одавно рашчињени монах који је рашчињен управо због своје непослушности. У својој прелести он осуђује читав СА Сабор и то сличи томе као кад бих ја учио памети сенаторе САД с тим што мене никад нису искључили из Сената САД. Истина, никад нисам ни био сенатор. ;-)
Е, овај Давидовић је неко ко је кажњен због ранијих преступа а ко се у ново време ,,повампирио" и почео да се представља лажно, чак носи костиме и прави представе. Видели смо у медијима, а има и на интернету, снимак у коме се види како се он дрзнуо да омета Патријарха који креће на вечерњу молитву испред Саборне цркве у Београду. И све то Давидовић ради прекидајући богослужење. Тада, са своjoм руљом, вређа Патријарха док Патријарх ћути, вероватно се у себу молећи за њих.
Ваља напоменути да се сваки монах приликом минашења обавезује на низ завета од којих је најбитнији послушност коју је Давидовић одвацио јер је стално крши оглушавајући се на одлуке свог епископа и на одлуке СА Сабора.
Најбитније у вези са читавом темом је следеће.
Црква, као место молитве и грађевина, постоји због човека а никако човек због цркве. Дакле, човек је приоритет а не зидови. Много пута кроз историју се дешавало да се нека црква потапала или да се се дешавало да је изместе (уколико је то могуће) због виших циљева, дакле због општег добра. Најпознатији пример је тај да је, када се градила Хидро-електрана ,,Ђердап", било потопљено десетине насеља, међу којима градови и села у којима су биле велепне цркве, рећи ћу овом приликом и то да су неке биле и задужбине капетана Мише Анастасијевића. У новим насељима, које је држава градила, изграђене су нове цркве и то није ништа ненормално нити се томе треба чудити.
Лично, не видим нити један разлог због чега је ова тема у нашој земљи попримила апокалиптичне размере изузев да се све време иза брега ваља нешто много веће и битније за наш народ. Можда баш нешто у вези са Косовом и Метохијом, не знам. Знам да је овај што себе зове рашко-призренским Артемијем са својом свитом одавно ван КиМ и да у свом власништву има прегршт станова и локала. Ваљда се то зове ,,егзил".
