[Перун]

Аутентична је та депеша.

Самарџић је цитирао у Дражи 1-5 али колико се сећам не у целости.

Мени је просто нелогично да се све то дешава током Битке на Златибору у којој су учествовале четничке јединице потчињене командантима поменутим у претходној поруци.

https://www.pogledi.rs/bitka-na-zlatiboru/

Толико Немаца и четника у Ужицу морао је неко запазити.

Најреалнија је прича да су Немци напустили Ужице ангажовани борбом против црвених ( из једне депеше видимо да су на Тари односно Пашиној Равни) и да су неке четничке јединице прошле кроз небрањено Ужице. Ако се не варам постоји једна Милутинова фотографија која је настала у Ужицу. Могуће да је то она са Жућом.

[Бенито]

Аутентична, не кажем да је тачно оно што пише у њој.
Прокоментарисаће Милослав.

[Милослав Самарџић]

Да, депеша је аутентична, али оно што пише у њој није тачно, то јест, претерано је много, еуфорично, афективно, како-год, углавном не описује реално стање. Зато се извори пореде међусобно. Ако можеш види шта је стварно било.

[Перун]

Да, депеша је аутентична, али оно што пише у њој није тачно, то јест, претерано је много, еуфорично, афективно, како-год, углавном не описује реално стање. Зато се извори пореде међусобно. Ако можеш види шта је стварно било.

Тако сам и мислио. Потрудићу се.

[Српска Динара]

Скоро сам чуо да је искрцавање на Јадрану било физички неизводљиво, због разуђености обали, и да је само искрцавање било британска празна прича. Особа која то каже, такође тврди да је Дража био наиван, и лош топограф пошто је поверао у наводне британске намере. Занима ме ваше мишљење о томе?

[Милослав Самарџић]

То комунисти одавно тврде, с тезом да су иза јадранске обале малте не Хималаји.
Почетком 1943. сви су веровали у то искрцавање, почев од Немаца, преко усташа и комуниста до четника и Италијана. Браћа Кнежевић износе документа да су Британци то заиста планирали, али да Американци нису дозволили, тако да се од искрцавања на Јадран одустало.

[ватхра]

Gde to tvrde komunisti, Samardžiću?
Postoje saveznički planovi za iskrcavanje na više mesta na jadranskoj obali, sa do dve divizije, i ciljem vezivanja Nemaca. Napredovanje ka Savi nije bilo planirano zbog loših puteva i skoro nikakve železnice.

---

Samo iskrcavanje je dakle bilo izvodljivo, ali je glavni problem bio šta posle. Dakle logistički, a ne topografski problem.

[posmatrač]

Samo iskrcavanje je dakle bilo izvodljivo, ali je glavni problem bio šta posle. Dakle logistički, a ne topografski problem.

Па не завршава ли Апенинско полуострво на сјеверу у Алпама?
Није ли онда и искрцавање у Италији била "слијепа улица"?

[ватхра]

U Italiji imaš pored obala dvosmerne trase pruge normalnog koloseka, plus na malom rastojanju luke.
I taj deo se teško može onesposobiti na duži period.

Na Balkanu skoro do Trsta imaš jedab krak uzane pruge i jedan krak normalne, koji se mogu onesposobiti na više mesta rzšenjem tunela i mostova.

Neuporedivarazlika.

[Милослав Самарџић]

Gde to tvrde komunisti, Samardžiću?

На Мајситију.
Једино ту сам то и прочитао.

[posmatrač]

Па колико је савезницима требало до Алпа и када би се темпом напредовања кроз Италију пробили кроз Алпе?

Шта је са ауто-транспортом?
Како су се Нијемци снабдијевали у СССР-у, кад међушински размак није био као у Њемачкој?
Како су савезници достављали помоћ СССР-у преко Ирана?

[Милослав Самарџић]

Иовако су ишли годину и по дана кроз Италију. Свакако би брже то ишло код нас, због помоћи четника. Имали би обезбеђену позадину.

[Бенито]

Шта човек све може овде да прочита? Како ли је тек на другим сајтовима?
Нису се искрцали зато што није имало добрих путева и железнице??? Па, нису они долазили овде да се сунчају.
Искрцали су се на Сицилији и продужили рат и патње свих војски и рад конц логора , за најмање годину дана. И то због чега? Због геостратешких интереса. Те игре су у глави великих сила, а не тамо неких десет- двадесет милиона људи.

[posmatrač]

Како мислиш обезбјеђену позадину?
Зар у том случају Нијемци не би имали проблема са обезбјеђењем сввоје позадине?

Да су се одлучили за искрцавање код нас, прво би испоручили веће количине наоружања. То би омогућило знатно већу мобилизацију и значајне снаге би се могле употријебити и на фронту.