[Vlad Alekš]

Што се тиче Протића, када му већ замераш мржњу према Милошевићу или Коштуници као разлог необјективности, онда је исти аршин и за Твој однос према ономе што је написао Протић, јер видим да је Твој став према њему близак том осећању.

Не, напротив. Мени је Протић субјективно симпатичан. А објективно ми је антипатичан.
У чему је разлика између мене и Протића? Мој предак није био председник Владе. Ја нисам био докторирао у Америци. Ја нисам био један од вођа политичких партија и коалиција. Нисам био ни градоначелник, нити амбасадор у Америци и Швајцарској. Нисам објављивао књиге. Нисам се појављивао на телевизији, нити на јутјубу. Ја сам сељачко дете, полуписмено, које се бави потпуно небитним пословима. Ја немам никакав утицај на јавно мњење. Чак сам и овде анониман. Дакле, ја имам вишак слободе, а мањак одговорности. Могу да лупетам шта год ми падне напамет. За разлику од Милана Ст. Протића.

---

Да кажем и своје мишљење- према Коштуници је био благ по мени, јер је то много гора историјска личност него што је он овде представио. Мада му је то најбољи од ова четири портрета.

Ако бих морао да бирам између Милошевића, Драшковића, Ђинђића и Коштунице - увек бих изабрао Коштуницу. А бирамо од онога шта нам је понуђено. Ко мисли да је бољи од ове четворице, увек може да направи партију и да се кандидује.

---

Ви можда јесте, али ја нисам. Не могу ни својих грехова да се накајем, а треба да носим нешто са чиме благе везе нисам имао.

Човек није острво. Сви смо криви за све.

---

Сл. Јовановић је био нешто попут Добрице Ћосића. Очеви Српства.

Претерујеш.