[Шумадинац]

.
Можда је судбина Слободана Јовановића, чију 150. годишњицу рођења управо обиљежавамо изложбом у САНУ и скуповима посвећеним његовом животу и дјелу, најрјечитија и најпогоднија за одговор на ово велико питање свих питања. Наиме, Јовановић је од највећих ауторитета назван ,,савјест српског народа“, онај ,,који је од свих наших духова највише грађанин свијета“ и ,,једно од најкрупнијих имена цјелокупне српске културе“, ,,један од највећих твораца на српском језику свих времена“, ,,један од најзаслужнијих људи који би својим великим знањем и изванредним моралним и духовним особинама чинили част и највећим народима“. ,,Српски Волтер“ осуђен је као злочинац и слуга окупатора, мада је рат провео у Лондону, престоници савезничке борбе против окупатора и фашизма, што се по ријечима његовог тужиоца ,,може чинити парадоксалним само на први поглед“. Реакција његовог народа на ту пресуду сажета је у ријеч оне мајке која је рекла свом сину: Само ми ти буди Нико и Ништа!

Судбина Слободана Јовановића је симбол сјече кнезова која није била само 1804, него и 1944, а није сасвим престала до данашњег дана. Голгота и губитак таквих људи које је немогуће побројити, нагрдила је, обесхрабрила, распаметила и дезоријентисала српски народ.


Матија Бећковић 29.11.2019.

[Vlad Alekš]

.
Можда је судбина Слободана Јовановића, чију 150. годишњицу рођења управо обиљежавамо изложбом у САНУ и скуповима посвећеним његовом животу и дјелу, најрјечитија и најпогоднија за одговор на ово велико питање свих питања. Наиме, Јовановић је од највећих ауторитета назван ,,савјест српског народа“, онај ,,који је од свих наших духова највише грађанин свијета“ и ,,једно од најкрупнијих имена цјелокупне српске културе“, ,,један од највећих твораца на српском језику свих времена“, ,,један од најзаслужнијих људи који би својим великим знањем и изванредним моралним и духовним особинама чинили част и највећим народима“. ,,Српски Волтер“ осуђен је као злочинац и слуга окупатора, мада је рат провео у Лондону, престоници савезничке борбе против окупатора и фашизма, што се по ријечима његовог тужиоца ,,може чинити парадоксалним само на први поглед“. Реакција његовог народа на ту пресуду сажета је у ријеч оне мајке која је рекла свом сину: Само ми ти буди Нико и Ништа!

Судбина Слободана Јовановића је симбол сјече кнезова која није била само 1804, него и 1944, а није сасвим престала до данашњег дана. Голгота и губитак таквих људи које је немогуће побројити, нагрдила је, обесхрабрила, распаметила и дезоријентисала српски народ.


Матија Бећковић 29.11.2019.

Када се Матија Бећковић вратио ијекавици?

[Бенито]

Људи, оно што је најважније, читајте Слободана Јовановића. Кад год можете и било коју област о којој је писао. Ако постоји аутор који је на српском језику писао, а за кога се може рећи да никада није пао испод високог степена квалитета који је сам себи поставио, то је Слободан Јовановић.
Рецимо, владавину Обреновића можете сазнати готово апсолутно и без читања других аутора. Довољно је да прочитате Слободанове записе о њима и њиховој владавини.

[Vlad Alekš]

Људи, оно што је најважније, читајте Слободана Јовановића. Кад год можете и било коју област о којој је писао. Ако постоји аутор који је на српском језику писао, а за кога се може рећи да никада није пао испод високог степена квалитета који је сам себи поставио, то је Слободан Јовановић.
Рецимо, владавину Обреновића можете сазнати готово апсолутно и без читања других аутора. Довољно је да прочитате Слободанове записе о њима и њиховој владавини.

Тако је, Бенито соколе!
Ја препоручујем "Вођи француске револуције". Та је књига добра из неколико разлога. Написана је изванредним стилом. Уз књиге "Сеобе" Црњанског и "Градови и химере" Дучића спада у књиге написане најлепшим стилом на српском језику. Затим, ова књига је интересантнија од многих авантуристичких романа. Из ње можете сазнати да је Мирабо био рошав, као и то да је волео да се преждерава, опија и оргија, од чега је напослетку и умро релативно млад. Затим, како је Димурије однео победу над пруском војском и зашто је већи војсковођа од Наполеона, те какви су били Гетеови коменатри на све ово. Потом, да је Робеспијер живео као подстанар код неког столара у Паризу, те како је изгледао у плавом фраку на Марсовим пољима док је прослављан празник Врховног бића.
Последњи, али и најважнији разлог је у томе што ова књига описује суштину најбитнијег догађаја у модерној историји Европе и света. Скоро све идеје које су спроведене до крајњих граница тада, постоје и дан дањи у истом или мало измењеном облику.
Дакле, читајте.

[Vlad Alekš]

Бенито, подстакнут твојим коментаром у вези са ликом и делом Слободана Милошевића, на памет ми је пала једна идеја. Добро би било када би озбиљни историчари написали књигу "Вођи српске контрареволуције". Мислим на контрареволуцију након пада Берлинског зида. Дакле, повратак на вишепартијски систем, тржишну привреду и приватну својину, приватизацију и реституцију, рехабилитацију... Главни ликови би били вођи најјачих политичких партија, то јест државници и министри. Дакле, поред Милошевића, Вук Драшковић, Шешељ, Ђинђић и Коштуница. Можда неко из војске и ДБ-а. Јовица Станишић, на пример. То би све требало да се уради по угледу на књигу Јовановића коју сам горе поменуо. Дакле, након датог психолошког профила личности и породичне историје, дати класичну историју догађаја. И у закључку објаснити зашто је контрареволуција само делимично успела.
Слободана Јовановића немамо у данашње време. Ја то не могу да урадим јер нисам историчар. Како би добро било тако нешто написати и како је то немогуће.

[Бенито]

То је већ написао Милан Ст Протић у оквиру књиге Изнверена револуција (само нема Шешеља, од набројаних), баш у Слободановом стилу. Дакле, не класична биографија са подацима, него анализа личности и сопствени ставови о датој личности. Можда се неком неће свидети, али мислим да је Протић поштено написао за сваког од њих и да није ништа погрешио.
ПС још се сећам за Коштуницу:" Када седи не зна шта ће са ногама, када стоји не зна шта ће са рукама."

[Vlad Alekš]

То је већ написао Милан Ст Протић у оквиру књиге Изнверена револуција (само нема Шешеља, од набројаних), баш у Слободановом стилу. Дакле, не класична биографија са подацима, него анализа личности и сопствени ставови о датој личности. Можда се неком неће свидети, али мислим да је Протић поштено написао за сваког од њих и да није ништа погрешио.
ПС још се сећам за Коштуницу:" Када седи не зна шта ће са ногама, када стоји не зна шта ће са рукама."

Ево, пронађох на интернету. Јавићу како ми изгледа.

[Vlad Alekš]

То је већ написао Милан Ст Протић у оквиру књиге Изнверена револуција (само нема Шешеља, од набројаних), баш у Слободановом стилу. Дакле, не класична биографија са подацима, него анализа личности и сопствени ставови о датој личности. Можда се неком неће свидети, али мислим да је Протић поштено написао за сваког од њих и да није ништа погрешио.
ПС још се сећам за Коштуницу:" Када седи не зна шта ће са ногама, када стоји не зна шта ће са рукама."

Прочитао сам на брзину и површно.
Ево какав је мој утисак.
Милан Ст. Протић није Слободан Јовановић, разуме се. То је што се тиче личности аутора. А што се тиче књиге, постоје аналогије, али и велике разлике. Слободан Јовановић је књигу о француској револуцији написао на основу документације. Претпостављам да је ишчитао све што је било релевантно у то доба. То није класично научно дело оптерећено навођењем извора. По данашњим мерилима то би био плагијат. Слободан Јовановић је имао изузетно дубок ум, као што сам већ устврдио. Претпостављам да је многе ствари из тог историјског догађаја наслутио. И вероватно је углавном био у праву. Француска револуција је догађај који се десио у давној прошлости. И он није директно био везан за српску историју. Шта ја хоћу да кажем? Слободан Јовановић је неострашћено приступио њеним вођама. Када је, на пример, са те временске и просторне дистанце писао о Дантону, он је томе приступио хладне главе. Он није лично познавао Дантона. Он га није гледао на телевизији. За разлику од Милана Ст. Протића који је неке од ових личности лично упознао (Ђинђић, Коштуница, Вук), а једну је гледао на телевизији (Милошевић). Дакле, првенствено из тога разлога није могао бити објективан. Оно што на први поглед представља предност, суштински је недостатак. Сетимо се Његошевих стихова у вези са брдом и посматрачем. Када је једном приликом неки новинар питао Мао Це Дунга шта он мисли о Француској буржоаској револуцији, овај је одговорио како је још рано да се говори о тој теми. Сјајан афоризам кинеског духа, па макар он био и комунистички. То је што се тиче објективно лошег положаја посматрача. А што се тиче самог посматрача, мој став је следећи. Слободан Јовановић је био елегантнији писац. Шта то значи? Елеганција је могућност супростављања сили земљине теже. Милан Ст. Протић је био, јесте и биће оптерећен идејом супериорности Запада у односу на Исток. То је та предрасуда која га, попут гравитације, омета у кретању. Њему је Ђинђић симпатичан јер је водио Србију на Запад. У Европску Унију и, вероватно, у НАТО. Шта се десило са идејом Европске Уније? Та "организација" је, на неки начин, постала модерни Совјетски Савез. Дакле, у питању је бирократизована творевина у кој се гуши како слобода појединаца, тако и читавих нација. "Један народ, једна држава, један Евро!" За разлику од Совјетског Савеза, у овој новој Утопији форсирају се права педера, азиланата и феминисткиња. Уједињено Краљевство дефинитивно излази из ове "психијатријске установе". Ако Салвини са својом коалицијом буде победио на изборима у Италији, то ће бити дефинитивни крај овом Савезу Социјалистичких Европских Република. То Протић не види? Или неће да види? Да ли се прави луд или је само још један у низу обичних плаћеника? Наиме, он се није променио ни за јоту од времена када је написао књигу. Оно што је писао ономад, то исто сада говори по интернету. Јадно.
Он мрзи Слободана Милошевића. Не волим га ни ја. Али. Ми смо њега предали странцима, као да смо продали пса. И он је вероватно убијен у страном затвору. Он мрзи и Коштуницу. Приметио сам и ја овај твој цитат за седење и стојање. Ниско.
У књизи недостаје демон српске политике, а то је дефинитивно Војислав Шешељ. Зашто није писао о њему, заиста ми није јасно. Време ће показати да је он заправо био најопаснији глумац у овом нашем позоришту.
Ми и даље не знамо ко је за кога радио? Да ли је Милошевић заправо радио за Американце? Да ли је Вук био шпијун удбе, а потом цие. Да ли је Ђинђић био члан немачке масонске ложе, а Коштуница француске. Много емоција, а мало разума и анализе код Протића. Зато је Протић у односу на Јовановића као шеширџија у односу на Бога. Ипак би озбиљни историчари морали да се позабаве овим најтајанственијим периодом наше историје. Ма колико то апсурдно звучало, најмање знаш о ономе што тренутно гледаш.

[Бенито]

Шешеља није ставио зато што га није сматрао политичарем аутохтоног политичког става, него потрчком СМ.
Ово друго не би коментарисао, то је Твој утисак. Мислим да би требало опет да прочиташ. Доста стоји од онога што си написао, поготово око објективности, али мало си га превише оцрнио. А ако будеш чекао да ово обаве "историчари", искрено се бојим да нећеш дочекати.
ПС Нисмо "ми" предали Милошевића никоме, него га је предао онај који га је предао. Јер да сам га ја доватио, другачије би било.

[Vlad Alekš]

Шешеља није ставио зато што га није сматрао политичарем аутохтоног политичког става, него потрчком СМ.

Бити нечији потрчко - то јесте Шешељев аутохтони политички став. Шефови буду и прођу, а потрчко остаје.

---

Ово друго не би коментарисао, то је Твој утисак. Мислим да би требало опет да прочиташ. Доста стоји од онога што си написао, поготово око објективности, али мало си га превише оцрнио. А ако будеш чекао да ово обаве "историчари", искрено се бојим да нећеш дочекати.

Ја сам се чак трудио да будем исувише пристојан према Протићу. Ја имам много горе мишљење о њему у односу шта сам написао.

---

ПС Нисмо "ми" предали Милошевића никоме, него га је предао онај који га је предао. Јер да сам га ја доватио, другачије би било.

Ми смо га предали. Ево, на пример, ја се тада нисам бунио. А могао сам. Постоје случајеви у српској историји када се одређени део становништва понашао срамно. Тако смо предали и Стојадиновића Енглезима 1941. Тада се мој деда, на пример, није бунио.

[Бенито]

Ви можда јесте, али ја нисам. Не могу ни својих грехова да се накајем, а треба да носим нешто са чиме благе везе нисам имао.
Што се тиче Протића, када му већ замераш мржњу према Милошевићу или Коштуници као разлог необјективности, онда је исти аршин и за Твој однос према ономе што је написао Протић, јер видим да је Твој став према њему близак том осећању.
Да кажем и своје мишљење- према Коштуници је био благ по мени, јер је то много гора историјска личност него што је он овде представио. Мада му је то најбољи од ова четири портрета.

[мунгос]

ледао сам ову емисију.
Заборавих да напоменем још једну битну ставку. Он је био и пројугословенски настројен. У "Порукама", на пример, анализира прагматичност Југославије. Поставља сам себи питање - да ли је требало да Србија после Првог светског рата одјебе Југославију, освоји територије за које је сматрала да су њене и да постави плот. Баш тим речима - плот! И да тако стави велике силе преде свршен чин. Баш као и Д' Анунцио што је учинио са "Фиуме". На крају изводи закључак да је по Србе корисније да буду у Југославији због геостратешких интереса. Не знам да ли је горе бити Србин, а бити и англофил или бити и Југословен.
Кажем вам, заиста вам кажем - сваку Југославију у мутну Марицу!

Сваку Југославију у говна. Вуковим народнијем језиком!

Сл. Јовановић је био нешто попут Добрице Ћосића. Очеви Српства. Кад је створен Српски културни клуб, СЈ му је одма ударио Југо правац и позавртао муда свима ВЕЛИКОСРБИМА!!

[Vlad Alekš]

Што се тиче Протића, када му већ замераш мржњу према Милошевићу или Коштуници као разлог необјективности, онда је исти аршин и за Твој однос према ономе што је написао Протић, јер видим да је Твој став према њему близак том осећању.

Не, напротив. Мени је Протић субјективно симпатичан. А објективно ми је антипатичан.
У чему је разлика између мене и Протића? Мој предак није био председник Владе. Ја нисам био докторирао у Америци. Ја нисам био један од вођа политичких партија и коалиција. Нисам био ни градоначелник, нити амбасадор у Америци и Швајцарској. Нисам објављивао књиге. Нисам се појављивао на телевизији, нити на јутјубу. Ја сам сељачко дете, полуписмено, које се бави потпуно небитним пословима. Ја немам никакав утицај на јавно мњење. Чак сам и овде анониман. Дакле, ја имам вишак слободе, а мањак одговорности. Могу да лупетам шта год ми падне напамет. За разлику од Милана Ст. Протића.

---

Да кажем и своје мишљење- према Коштуници је био благ по мени, јер је то много гора историјска личност него што је он овде представио. Мада му је то најбољи од ова четири портрета.

Ако бих морао да бирам између Милошевића, Драшковића, Ђинђића и Коштунице - увек бих изабрао Коштуницу. А бирамо од онога шта нам је понуђено. Ко мисли да је бољи од ове четворице, увек може да направи партију и да се кандидује.

---

Ви можда јесте, али ја нисам. Не могу ни својих грехова да се накајем, а треба да носим нешто са чиме благе везе нисам имао.

Човек није острво. Сви смо криви за све.

---

Сл. Јовановић је био нешто попут Добрице Ћосића. Очеви Српства.

Претерујеш.

[Шумадинац]