[Јеремија]

Нисам нешто приметио да се неко још, осим Радуловића (ево, погрешио сам), у јавном животу у Србији изјаснио, ових дана, за владавину демократски устројених установа. Прва од њих је Устав. Па, даље које произилазе из Устава, а то је, пре свега, Народна скупштина, итд.....
Написао сам на почетку ове "кризе" да ће и ово време само потврдити стару и мудру српску пословицу да "Не падне снег да прекрије брег, већ да свака звер покаже свој траг". Али, то не значи да се нисам изненадио када сам видео какве су трагове оставиле неке зверке. Многи су се обрукали, а ретки су они који су остали праве кичме.
И још нешто, Чича, мислим да грешиш по питању култа вође. Нису људи код нас, барем велика већина, било чиме везана за АВ. Њима је он само симбол, само парадигма за нешто друго, а то је систем међусобно спојених система лажи и моћи, који они сматрају јединим могућим заштитником свог сопственог конформизма, и то, пре свега, духовног, односно антидуховног, а тек онда материјалног. Тако да, чим дође прилика или опасност за тај систем, они ће мењати симбол или парадигму, усвојивши неку другу, само да не би променили систем. Култ вође је нешто друго, нешто што може да живи само у времену владавине политичких идеологија. Као у случају Северне Кореје, на пример. Овај је покушава да створи култ вође, али у овом постпостмодернизму то добија одлике гротеске. Зато он, на крају, личи на обичну карикатуру. Али, понављам, неспособност наше елите да влада самима собом, довела нас је у ситуацију да не желимо ни демократију, ни њене установе. Зато је елита тако лагано прихватила једну владавину без установа и у то увукла цео српски народ, који је жртва "својих најбољих синова и кћери".

Ако је све тако као што кажеш онда нема неке светле будућности.
Јер, ти који су мазнули неки положај и лову тешко ће се одрећи истог за добробит Србије.
Можда сам ја престарио па не схватам данашња времена, али никада нећу разумети људе који живе од Отаџбине а не за отаџбину.
Полазим од себе, од неког времена када сам могао да бирам вилу у европској метрополи а за узврат да будем "преводилац" натовцима по Босни а касније на КиМ-у. Остао сам "сиромашан" али чистог образа и чисте савести (то је посебна прича започета 1991-ве).

Негде сам се уздао у људе попут Мила Ломпара, који по мени, може бити да грешим, имају част, достојанство и најпосле, знање да почну са грађењем система и институција које би увеле толико потребан ред у Србију.
Коначно, зашто се не би ангажовао неко попут Милослава, тебе, херца и још толико младих и честитих људи јер, на вама је то а не на старцима.
Или ће бити да сам ја остао у неким временима која су дефинитивно прошлост.