[Милослав Самарџић]

Треба обрадити партизанску организацију у Југославији (после 75 година) и онда би смо имали неопходне елементе за нову поставку историјских догађаја. Као што је Цветковић из Музеја жртава геноцида обрадио губитке партизанских формација и доказао да није погинуло 305.000.
Тако да је ова дисертација ипак нешто што је потребно.

Да додам да Девићева дисертација несумњиво јесте корак напред. Поглавља ''Легализација партизана'' и слична су нешто ново. Онда за долазак ''Шпанаца'' пре 22. јуна 1941, њих 250, мада је то у фусноти, ипак је први пут да објављује званична историографија (довела их Коминтерна у сарадњи са Гестапоом). И уопште у целој књизи има доста нових и корисних података.
Гледао сам и са супротне стране. Термин ''прекаљени'', за комунисте и партизане, користи 28 пута. Јесте много, али, имајући у обзир услове, рецензенте, спољне притиске - ипак је мање него што су то користили раније.
Наравно, ако се користи овај термин, ако га ико заслужује, то је наравно Дража. Нико није имао толико борбеног искуства (после 1918. две албанске побуне, два герилска рата практично, која су му помогла да створи теорију четничке војне), ни такву теоријску спрему. Али, понављам, живимо у социјалистичкој земљи.