04-05-2022, 08:57 PM
Пужеви и жабе су гадови и не једу се. Наш народ је друге народе називао "именима" по ономе шта једу. "Кинези" иде од "кинолог". У босни и данас за кера кажу "ћено". Дакле.. "Кинези", "Ћенези" "они који једу псе".
"Жабари" - италијани.
Французи би били "пужождери", само ајд да се вратим на ове печурке.
Ко није сигуран 100% у то шта бере, нек не бере. Ко не види добро, а некад је видео, нек не бере ни он, па ма имао пуно искуства.
На Дивчибарама тако једна бака читав живот се бавила скупљањем и продавањем. И једном тако, скупила и продала неком младом брачном пару. То су биле оне што се једу само једном. Фин и мирис имају, да не поразликујеш.
Умире се у најгорим мукама. Сок из тих перурки направи "лезију" у дебелом цреву, и човек искрвари на црева. Грозна смрт.
Зато памет у главу. Чак и биљке могу бити опасне, поједине, али ту има добра околност што маса отровних биљки цвета у рано пролеће или касну јесен, тзв. "мразовци". Шта се не зна, не једе се. Имате књиге, па и уз њих и уз водича, негог баш, баш упућеног у природу,а таквих је данас толико мало, да скоро да и не постоје.
У моје село се 50тих доселило три врхунска травара из Санџака. Сад нема ни једног, а кад би неког потомка старих горштака послали у шуму, тај би тражио у њој ко зна шта...
"Жабари" - италијани.
Французи би били "пужождери", само ајд да се вратим на ове печурке.
Ко није сигуран 100% у то шта бере, нек не бере. Ко не види добро, а некад је видео, нек не бере ни он, па ма имао пуно искуства.
На Дивчибарама тако једна бака читав живот се бавила скупљањем и продавањем. И једном тако, скупила и продала неком младом брачном пару. То су биле оне што се једу само једном. Фин и мирис имају, да не поразликујеш.
Умире се у најгорим мукама. Сок из тих перурки направи "лезију" у дебелом цреву, и човек искрвари на црева. Грозна смрт.
Зато памет у главу. Чак и биљке могу бити опасне, поједине, али ту има добра околност што маса отровних биљки цвета у рано пролеће или касну јесен, тзв. "мразовци". Шта се не зна, не једе се. Имате књиге, па и уз њих и уз водича, негог баш, баш упућеног у природу,а таквих је данас толико мало, да скоро да и не постоје.
У моје село се 50тих доселило три врхунска травара из Санџака. Сад нема ни једног, а кад би неког потомка старих горштака послали у шуму, тај би тражио у њој ко зна шта...