12-04-2023, 10:45 AM
Жан Изар, Југославија 1939-1944, Алфа папир, Слатина, Чачак 2022. - Jean Hussard, Vu en Yougoslavie 1939-1944, Genève 1945.
”Учлањењем у партизане-комунисте, Хрвати су желели да успоставе уравнотежен однос снага и утицаја који је до сада био на страни српских трупа Драже Михаиловића док се он споразумевао са одређеним групама дисидената ојачавајући свој утицај у Црној Гори и Босни”, 215.
”Покушајмо да, у међувремену, изблиза погледамо позицију Хрватске која је данас најнеобичнија и најчуднија у Европи. Савезница Осовине, подржава својом регуларном армијом, помаже партизанске саботаже у случају искрцавања Савезника на Балкан, борећи се против Срба (након што је масакрирала на стотине хиљада припадника тог народа). Хрватска чува утемељену наду да ће победа, без обзира одакле долазила, више ићи њима на руку него Србима”, 215-216.
”Оно што такође забрињава јесте да у том Националном комитету за ослобођење (Тито-Рибар - АВНОЈ) нема ниједног сељака упркос чињеници да 75% становништва у Југославији чине сељаци. Међутим у том Комитету видимо и препознајемо, поред комунистичких руководиоца, познате конзервативне елементе ултра-Хрвате, усташе и анти-Србе”, 244.
”Титови партизани су се жестоко борили против Срба, додуше, нешто мање крволочно од усташа. Они су, у међувремену, само брутално наставили са екстерминацијом, наводно, српских националиста и српског сељаштва. У партизанским редовима налазио се велики број Павелићевих усташа. Они су напустили Поглавника након немачке катастрофе испред Стаљинграда”, 245-246.
”…борба је настављена не само да би се заштитила популација коју су партизани нападали без престанка (више су се борили против Срба него против Немаца)…”, 269.
”Учлањењем у партизане-комунисте, Хрвати су желели да успоставе уравнотежен однос снага и утицаја који је до сада био на страни српских трупа Драже Михаиловића док се он споразумевао са одређеним групама дисидената ојачавајући свој утицај у Црној Гори и Босни”, 215.
”Покушајмо да, у међувремену, изблиза погледамо позицију Хрватске која је данас најнеобичнија и најчуднија у Европи. Савезница Осовине, подржава својом регуларном армијом, помаже партизанске саботаже у случају искрцавања Савезника на Балкан, борећи се против Срба (након што је масакрирала на стотине хиљада припадника тог народа). Хрватска чува утемељену наду да ће победа, без обзира одакле долазила, више ићи њима на руку него Србима”, 215-216.
”Оно што такође забрињава јесте да у том Националном комитету за ослобођење (Тито-Рибар - АВНОЈ) нема ниједног сељака упркос чињеници да 75% становништва у Југославији чине сељаци. Међутим у том Комитету видимо и препознајемо, поред комунистичких руководиоца, познате конзервативне елементе ултра-Хрвате, усташе и анти-Србе”, 244.
”Титови партизани су се жестоко борили против Срба, додуше, нешто мање крволочно од усташа. Они су, у међувремену, само брутално наставили са екстерминацијом, наводно, српских националиста и српског сељаштва. У партизанским редовима налазио се велики број Павелићевих усташа. Они су напустили Поглавника након немачке катастрофе испред Стаљинграда”, 245-246.
”…борба је настављена не само да би се заштитила популација коју су партизани нападали без престанка (више су се борили против Срба него против Немаца)…”, 269.