04-05-2014, 08:03 PM
О аутору:
http://damjanpavlica.50webs.com/
Од истог аутора, на тему Устанак у НДХ, на Википедији:
Ustanak je uglavnom organizovala Komunistička partija Jugoslavije, sem u Hercegovini, gde su borbe počele spontano još juna 1941. kao vid životne samoodbrane Srba od ustaških pokolja.[1
Petog dana aprilskog rata, 10.4. 1941. godine, je voljom Hitlera i Mussolinija proglašena tzv. Nezavisna država Hrvatska. Nakon nekoliko dana je rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije, pozvalo narode Jugoslavije (»vi, koji se borite i ginete u borbi za svoju nezavisnost«) da ne klonu duhom i da se priključe onima (»komunisti i čitava radnička klasa Jugoslavije «) koji će »ustrajati do konačne pobjede u prvim redovima narodne borbe protiv osvajača«.[5]
Četnici su u ustanku delovali u dva pravca: izazivanjem nacionalne netrpeljivosti prema Hrvatima, uvući Srbe u nacionalni (četnički) pokret, a naglašavanjem tragične sudbine i izbacivanjem u prvi plan parole o odbrani srpstva razviti osećanje mržnje i izdaje prema svima i svakome ko nije na liniji srpstva i tradicije (partizani).[4]
Partizani su sa ustašama vodili nemilosrdne borbe, ali nisu dozvoljavali da to postane borba protiv hrvatskog naroda u celini. Oni su pozivali regularnu vojsku, domobrane, na prelazak mobilisanih u partizane. Ustaše nikada nisu pozivani na predaju, smatrani su partijskom vojskom, fašistima i likvidirani bez milosti.[1]
Извори за чланак, јадан Тепавчевић, убачен је као покриће:
Branko Petranović: Srpski narod u ustanku
Jump up ↑ "Dan borca", u Vojna enciklopedija (knjiga druga), Beograd 1971. godina
Jump up ↑ Zaboravljena antifašistička tradicija
↑ Jump up to: 4.00 4.01 4.02 4.03 4.04 4.05 4.06 4.07 4.08 4.09 4.10 4.11 4.12 4.13 4.14 4.15 Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.
Jump up ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, Vojnoistorijski institut, tom V, knj. 1, str. 7.
Jump up ↑ AVII, 88, 4/3
Jump up ↑ Zaboravljena antifašistička tradicija
Jump up ↑ http://www.znaci.net/zb/4_5_1.htm
Jump up ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_1_82.htm Predlog štaba Ozrenskog četničkog odreda od 10. maja 1942. komandantu 4. domobranske divizije za sastanak radi sklapanja sporazuma o saradnji u borbi protiv NOP
↑ Jump up to: 10.0 10.1 10.2 A. Tepavčević, Borba za slobodu, 40, 66-67
Jump up ↑ http://www.znaci.net/zb/4_5_1.htm
↑ Jump up to: 12.0 12.1 12.2 Vojna enciklopedija (knjiga druga). Beograd 1971. godina
Jump up ↑ Zb. NOR, IV/1, 148.
Jump up ↑ Zb. NOR, I V/T, 491.
Jump up ↑ http://www.znaci.net/00001/46_3.htm
Jump up ↑ Hronologija Oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije, 1941-1945, Vojnoistorijski institut, Beograd 1964, str. 33, 37, 46.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ustanak_u_NDH
http://damjanpavlica.50webs.com/
Од истог аутора, на тему Устанак у НДХ, на Википедији:
Ustanak je uglavnom organizovala Komunistička partija Jugoslavije, sem u Hercegovini, gde su borbe počele spontano još juna 1941. kao vid životne samoodbrane Srba od ustaških pokolja.[1
Petog dana aprilskog rata, 10.4. 1941. godine, je voljom Hitlera i Mussolinija proglašena tzv. Nezavisna država Hrvatska. Nakon nekoliko dana je rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije, pozvalo narode Jugoslavije (»vi, koji se borite i ginete u borbi za svoju nezavisnost«) da ne klonu duhom i da se priključe onima (»komunisti i čitava radnička klasa Jugoslavije «) koji će »ustrajati do konačne pobjede u prvim redovima narodne borbe protiv osvajača«.[5]
Četnici su u ustanku delovali u dva pravca: izazivanjem nacionalne netrpeljivosti prema Hrvatima, uvući Srbe u nacionalni (četnički) pokret, a naglašavanjem tragične sudbine i izbacivanjem u prvi plan parole o odbrani srpstva razviti osećanje mržnje i izdaje prema svima i svakome ko nije na liniji srpstva i tradicije (partizani).[4]
Partizani su sa ustašama vodili nemilosrdne borbe, ali nisu dozvoljavali da to postane borba protiv hrvatskog naroda u celini. Oni su pozivali regularnu vojsku, domobrane, na prelazak mobilisanih u partizane. Ustaše nikada nisu pozivani na predaju, smatrani su partijskom vojskom, fašistima i likvidirani bez milosti.[1]
Извори за чланак, јадан Тепавчевић, убачен је као покриће:
Branko Petranović: Srpski narod u ustanku
Jump up ↑ "Dan borca", u Vojna enciklopedija (knjiga druga), Beograd 1971. godina
Jump up ↑ Zaboravljena antifašistička tradicija
↑ Jump up to: 4.00 4.01 4.02 4.03 4.04 4.05 4.06 4.07 4.08 4.09 4.10 4.11 4.12 4.13 4.14 4.15 Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.
Jump up ↑ Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, Vojnoistorijski institut, tom V, knj. 1, str. 7.
Jump up ↑ AVII, 88, 4/3
Jump up ↑ Zaboravljena antifašistička tradicija
Jump up ↑ http://www.znaci.net/zb/4_5_1.htm
Jump up ↑ http://www.znaci.net/00001/4_14_1_82.htm Predlog štaba Ozrenskog četničkog odreda od 10. maja 1942. komandantu 4. domobranske divizije za sastanak radi sklapanja sporazuma o saradnji u borbi protiv NOP
↑ Jump up to: 10.0 10.1 10.2 A. Tepavčević, Borba za slobodu, 40, 66-67
Jump up ↑ http://www.znaci.net/zb/4_5_1.htm
↑ Jump up to: 12.0 12.1 12.2 Vojna enciklopedija (knjiga druga). Beograd 1971. godina
Jump up ↑ Zb. NOR, IV/1, 148.
Jump up ↑ Zb. NOR, I V/T, 491.
Jump up ↑ http://www.znaci.net/00001/46_3.htm
Jump up ↑ Hronologija Oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije, 1941-1945, Vojnoistorijski institut, Beograd 1964, str. 33, 37, 46.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ustanak_u_NDH