[Милослав Самарџић]

Командант пука (односно ова друга лица која сам навео), могао је само да формира петочлано веће које ће да суди и да донесе пресуду, дакле уопште није могао да учествује у суђењу. Ако буде донета смртна пресуда, шаље се њему да донесе наредбу о извршењу. А ово да се одред и бригада изједначавају са пуком, тога нема у уредби.

То за изједначавање је такође накнадно. Јер бригаде и одреди су састављени од батаљона, као и пукови.
На основу чега су онда официри тог ранга стрељали на лицу места?
Има примера из Априлског рата. Или мајор Аца Милошевић је стрељао два четника на лицу места.
Ме знам да ли се сећаш, у Дражи 5 сам цитирао преписку Драже и Слободана Јовановића, сигурно пише да је командант пукали имао право да стреља без суда. Да није постојала још нека уредба?

Колико знам није донета ниједна друга уредба у вези преких војних судова, нити је ова мењана до рата. Јесте током 1943. године на Дражин предлог дошло до неких измена, не могу сад да се сетим у ком правцу, морао бих да проверим, али могуће да је било баш то - да се делегира надлежност за формирање судова на ниже нивое командовања, због промењене структуре војне организације.

Ево детаљно:
Како су четници судили партизанима?
Југословенско кра­ље­­­вско за­ко­нодавство последњи пут се прописима о војним и пре­ким војним су­до­вима бавило 8. марта 1940. године. Тога дана до­не­­та је Уре­дба о вој­ним и преким војним судовима М.С. Бр. 327, која ће, уз допуне из 1943, ва­жити до 1945. године, тј. све док је постојала Кра­ље­ви­на Југосла­ви­ја
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/kako-su-cetnici-s...27803.html


Дакле до 22. децембра 1943. команданти су имали право сами да доносе смртне пресуде.