[Бенито]

Да ли си некад видео како јаше Татарин и како изгледају коњи које он јаше?
Овде се ради о путешествију нормалних људи, а не гласник са писмима. 
Пут за из Београда за Крагујевац је ишао царским друмом, односно смедеревским, па је скретао на Лештане, па даље Шумадијом до Крагујевца. 
Мени је невероватно да ви не схватате какве су то шуме биле. Само Царски друм је био друм. Ово остало су биле стазе, које су ишле кроз прашуму, и неретко два коња нису могла ићи упоредо, него један за другим. 
Већ Србија из доба Сретењског устава била је неупоредива са Србијом из доба Првог српског устанка, а камоли доцније.

Друго:
Колико је трајао просечан пут од Београда до Крагујевца када је направљена железница кроз Србију, од Београда до Ниша, 1880-их година?

Од Београда до Ниша железницом 1880-их година требало је око осам сати.

Од Београда до Крагујевца би требало око четири сата.

Има ту, ипак, мала разлика. 
Основна пруга коју је градило аустријско "Железничко друштво" подразумевало је само главну пругу од Београда до Ниша. Србија је преузела обавезу, уз велике проблеме за српске политичаре да нађу повољне извођаче, да изгради кракове пруге од Ниша до Пирота и од Ниша до Косовске Митровице, како би се повезала са пругом Беч - Цариград и Софија - Цариград.
Тада су они дошли до закључка "кад је бал, онда...." и решили да изграде још два крака Лапово - Крагујевац, и од Мале Крсне према Пожаревцу, како би са главном пругом повезали ове две некадашње српске престонице и важна два административна и привредна центра.
Дакле, док крак пруге није изграђен, излазило се у Лапову, па се одатле до Крагујевца ишло кочијама. Четири плус још један сат. Односно, око пет сати.
Кад је изграђен крак од Лапова до Крагујевца, 1886/87. године, путовало се нешто краће ако је ишао директно воз из Београда за Крагујевац, односно без преседања у Лапову.